Deca u Srbiji u opasnosti?

Prema navodima medija, na preglede se čeka više sati, a zbog bolesti koje se šire roditelji decu ne vode u vrtiće.

Zbog slučajeva malih boginja, Institut "Batut" predložio je i pooštrene mere za nadzor. Istovremeno, među decom su počele da se šire i gliste, ali i šarlah.

Gliste se javljaju zbog neadekvatne higijene ruku i grickanja noktiju, kao i preko igračaka, dok se i šarlah prenosi na sličan način.

Šarlah takođe može odlikovati i osip koji podseća na male boginje, koje su se ponovo vratile u Srbiju nakon 10 meseci.

Lekari kažu da epidemije nema, ali pojedinačni slučajevi šarlaha i glista se svakako javljaju. Čekaonice u domovima zdravlja su pune, na pregled se negde čeka i po više sati, a neki roditelji iz straha od bolesti povlače svoje mezimce iz vrtića.

Dečje gliste ili enterobijaza

Dečja glista (lat. Enterobius vermicularis) jeste parazit iz grupe crva (helminta) koji kod ljudi, koji su im jedini prirodni domaćini, izaziva bolest koju nazivamo enterobijaza.

Simptomi enterobijaze

Simptomi zaraze dečjom glistom uglavnom nisu teški i ozbiljni po zdravlje, ali ipak mogu biti jako neprijatni i znatno pogoršati kvalitet života. Glavni simptom zbog kog se pacijent javlja lekaru je svrab perianalne regije (oko čmara), koji je naročito izražen noću, kad ženke parazita polažu jajašca. Zbog izraženog svraba, zaražene osobe se često češu, pa time oštećuju kožu i sluznicu, a na oštećenjima mogu nastati sekundarne bakterijske upale ili ekcemi. Kod dece se može javiti razdražljivost, nemirno spavanje ili nekontrolisano mokrenje tokom sna. U određenom broju slučajeva infestacija dečjom glistom može biti i bez simptoma, a u ekstremnim situacijama mogu nastati komplikacije zbog migracije glista u slepo crevo, ulaska u trbušnu duplju ili u reproduktivni trakt ženske dece, gde uzrokuju zapaljenske procese.

Prenošenje

Zaaraza kod čoveka nastaje analno-oralnim putem, kod dece najčešće autoinfekcijom preko prljavih prstiju prenošenjem jajašaca ispod noktiju (dete se češe zbog svraba anusa). Moguć je prenos infekcije preko zaraženih predmeta, donjeg rublja, posteljine, pa čak i udisanjem prašine u kojoj se nalaze jajašca. Opisana je i retroinfekcija, to jest povratak glista iz perianalne regije u crevo.

Dijagnostika

Za postavljanje dijagnoze enterobijaze pregled stolice je od male koristi jer se jajašca u stolici nalaze retko (u oko 5% slučajeva), a ponekad se na površini stolice mogu videti odrasle gliste. Metoda izbora u dokazivanju infekcije malom dečjom glistom je uzimanje perianalnog brisa lepljivom celofanskom trakom ("selotejp“).

Lečenje

U lečenju enterobijaze lek izbora je mebendazol ili albendazol, a terapiju treba ponoviti za 14 dana. U prvom navratu se nastoje uništiti odrasle gliste, a ponovljeno lečenje služi da se unište gliste koji su se eventualno u međuvremenu razvile iz preostalih jaja ili larvi.

Prevencija

Vrlo je važna edukacija ljudi o ličnoj higijeni, uz obavezno pranje ruku sapunom i toplom vodom pre jela i rada s namirnicama, posle korišćenja toaleta i promene pelena. Preporučuju se kratki nokti, izbegavanje grickanja noktiju i češanje oko anusa. Prostorije u kojima se boravi treba redovno održavati čistim. Ako ima više infestiranih u jednoj grupi ili u porodici, treba istovremeno sprovesti lečenje svih članova, dece i odraslih, bez obzira na simptome ili rezultate analize. Nakon svakog lečenja treba, uz lične higijenske postupke, obaviti i iskuvavanje veša i posteljine, sprovesti čišćenje prostorija da bi se sprečila ponovna infekcija iz okoline. Životni ciklus gliste traje približno 6 nedelja, zbog toga je važno barem toliko dugo sprovoditi pojačane higijenske mere.

Šarlah

Šarlah je specifična bakterijska infekcija nepčanih krajnika kojoj su posebno izložena deca. Budući da može da dovede do oštećenja srca ali i drugih organa, pravovremena i adekvatna terapija antibioticima od ogromnog je značaja.

Šarlah je bakterijska infekcija koju izaziva bakterija Streptococcus piogenes. Od uobičajenih simptoma tu su prvenstveno bol u grlu i temperatura. Kožni osip koji može da se javi po celom telu i crvenilo jezika su nespecifični znaci koji nisu redovni pratioci drugih infekcija krajnika.

Šarlah je najčešći kod dece od 5 do 15 godina.

Simptomi šarlaha

Fizički (vidljivi) znaci koji mogu da ukažu na šarlah su crveni osip koji izgleda poput opekotine od sunca i grub je na dodir; obično počinje na licu ili vratu i širi se na trup, ruke i noge: pritiskom na pocrvenelu kožu, ona postaje bleda, zatim crvene linije na telu, nabori kože na preponama, ispod pazuha, na laktovima, kolenima i vratu obično postaju tamnije crveni od ostalih područja zahvaćenih osipom. Javlja se i jako crvenilo (zajapurenost) lica, veoma izraženo, sa bledim prstenom oko regije usana, kao i promene na jeziku, te jezik izgleda crvenije i kvrgav je (jagodičast), a često je prekriven belim naslagama u ranoj fazi bolesti.
Drugi simptomi šarlaha su i temperatura i groznica (38,0 C ili više), veoma bolno i crveno grlo (ponekad sa belim ili žućkastim mrljama), poteškoće pri gutanju, uvećane žlezde na vratu (limfni čvorovi), uz osetljivost na dodir, mučnina ili povraćanje, bol u stomaku (abdominalni deo), glavobolja i bolovi u telu.

Kako se širi šarlah

Infekcija se širi od osobe do osobe kapljičnim putem, a period inkubacije obično je od 2 do 4 dana. Deca od 5 do 15 godina imaju veću verovatnoću da dobiju šarlah u odnosu na druge ljude. Klice šarlaha se lakše šire među onima koji su u bliskom kontaktu (članovi porodice, vrtić, škola, drugi kolektivi). Šarlah se najčešće javlja nakon infekcije grla streptokokom, ali se ponekad može javiti i nakon infekcije kože, kao što je impetigo. Moguće je dobiti ga u životu više puta.

Prevencija šarlaha

Za prevenciju šarlaha vakcina ne postoji. Najbolji načini za sprečavanje šarlaha ne odstupaju od drugih standardnih mera predostrožnosti protiv infekcija, a to su redovno i temeljno pranje ruku (toplom vodom, sapunom, uz korišćenje sredstva za dezinfekciju), sopstveni pribor za hranu i posude iz kojih pijete, a dok kašljete pokrijte usta i nos.

Veliki kašalj

Foto: Drazen Zigic/ Shutterstock

Veliki kašalj već neko vreme hara u našoj zemlji, a vest da su četiri bebe preminule od velikog kašlja u Institutu za majku i dete u Beogradu uzdrmala je sve.

Poznato je da veliki kašalj najviše pogađa decu uzrasta do dvanaest meseci, ali sve je više i školske dece od deset do četrnaest godina koja su obolela od njega.

Veliki kašalj (pertussis), u našem narodu još poznat i kao "magareći", može da dobije svako dete, a rizicima su posebno izložena odojčad i mališani do pete godine života. Iako kao simptom često može da bude uznemirujući, važno je znati da je veliki kašalj zapravo vid zaštitnog (protektivnog) mehanizma.

U pitanju je bolest protiv koje je obavezna vakcinacija. Bolest se leči antibioticima, ali lečenje ne skraćuje trajanje bolesti i ne utiče na kliničke simptome, već se antibiotici koriste da se bolest ne bi prenosila na druge.

Morbile

Tri slučaja malih boginja potvrđena su u Beogradu, zаključnо sа 12. 2. 2024. One su se javile kod 15-godišnjeg dečaka i njegove majke, kao i kod jednog nevakcinisanog dečaka od devet godina, što naglašava ozbiljnost situacije. Dečak je dobio i upalu pluća.

Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, u sаrаdnji sа Ministаrstvоm zdrаvljа, dоstаviо je zdrаvstvеnim ustаnоvаmа prеdlоg mеrа zа pооštrеn nаdzоr nаd mаlim bоginjаmа nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје.

Sа rаzvојеm аktuеlnе еpidеmiоlоškе situаciје Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје ćе prеdlаgаti mеrе u sklаdu sа zаkоnskim i pоdzаkonskim аktimа, stručnim stаvоvimа, prеpоrukаmа Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, iz kојih је prоistеkао i usvојеni plаn еliminаciје mоrbilа u Srbiјi.