Sastojci drveta iz Čilea su deo vakcine protiv virusa herpesa, a sada su i deo vakcine protiv korone

U trci za vakcinom protiv kovida 19 jedna čileanska biotehnološka firma trenutno se nalazi na samom čelu: firma Desert king razvila je postupak izdvajanja aktivnih sastojaka iz kore i stabla drveta kilaj, koji se potom u komplikovanom postupku suše i pretvaraju u prah.

Sastojke kupuje britanska podružnica američke firme Novavaks, koja je 25. septembra objavila da je započela treću fazu studije u razvoju vakcine protiv kovida 19. U njoj bi trebalo da učestvuje do 10.000 dobrovoljaca starosti između 18 i 84 godine.

Vakcina Novavaksa je trenutno jedna od jedanaest koje su dostigle treću fazu razvoja.

Andres Gonzalez, generalni direktor Desert kinga, polazi od toga da bi ova farmaceutska firma mogla započeti proizvodnju vakcine već početkom 2021. Međutim, kada će vakcina protiv koronavirusa biti dostupna i kako će biti regulisana njena distribucija, to u ovom trenutku niko ne može da predvidi.

Drvo sapun

Drvo kilaj (Quillaja saponaria) je veoma retko i postoje samo dve vrste, od kojih jedna raste u delovima Brazila a druga u centralnom Čileu.

Kao što mu kaže latinsko ime - u svojoj tamnosivoj, ispucaloj kori, sadrži saponine. Reč je o prirodnim, biljnim tensidima, supstancama sličnim sapunu koje u dodiru s vodom razvijaju stabilnu penu. Ovi saponini smanjuju površinski napon tečnosti i mogu da povežu supstance koje se normalno odbijaju, poput vode i masti.

Neki od tih saponina imaju još jednu osobinu koja je, kako ističe Gonzales, važna za razvoj vakcine:

''Vakcina se sastoji od dva elementa: antigena i takozvanog pomoćnog sredstva. Antigen aktivira odbrambeni sistem tela, dok je pomoćno sredstvo nosilac antigena koje ga ubacuje u ćelije. Ova supstanca takođe povećava imunološku reakciju tela.“

Desert king je u svojoj studiji ispitao oko 50 različitih saponina iz kilaja i identifikovao dve supstance koje su pogodne kao pomoćna sredstva: QS7 i QS21. „Mi već sada proizvodimo industrijske količine kilaja-saponina za Novavaks“, kaže Gonzales.

QS-21 je takođe sastojak postojeće vakcine protiv herpesa zostera pod nazivom shingrix, koji proizvodi američka farmaceutska firma Glakso Smit Klajn.

Starosedeocima Čilea odavno poznata lekovitost drveta

Narodu Mapuče, starosedeocima Čilea, lekovitost ovog drveta je poznata odvajkada, a konkviskadori su to zabeležili još u 17. veku. Mapuče u svojoj narodnoj medicini koriste ekstrakt unutrašnje kore kilaja kod oboljenja disajnih organa i želuca. Za lečenje reumatskih tegoba koristi se cvet.

Foto: Depositphotos/SSilver

Drvo kilaj može da poraste i do 25 metara. Između njegovih zimzelenih, debelih, glatkih listova, skriveni su mali, belo-žuti cvetovi u obliku zvezde. Kilaj cveta u proleće u Čileu, od oktobra do januara, kada se od njih dobija aromatični med. Drvenaste voćne kapsule podsećaju na zvezdasti anis.

Zahvaljujući osobinama nalik sapunu, kora ovog drveta se u prošlosti koristila i kao prirodni šampon. A danas se ta supstanca koja stvara penu između ostalog koristi i u proizvodnji piva i drugih penušavih pića.

Održiva eksploatacija

Kilaj je u stvari prilagodljivo i jednostavno drvo koje raste i na neplodnom tlu, kao i na planinskim obroncima.

''Ali i na njega negativno utiču klimatske promene“, ističe stručnjak za šumarstvo Rene Karmona sa Univerziteta u Santjagu: „Suše koje Čile doživljava unazad deset godina pre svega su oštetile kilaj koji raste na padinama.''

Proizvođači kilaj-saponina u Čileu pridaju veliku važnost održivoj eksploataciji ovog drveća: stabla se ne seku, već se samo obrezuju.

''Ciljano obrezivanje drveća doprinosi tome da stabla imaju manje biomase i da su im potrebne manje količine vode. Tako bolje podnose sušu'', objašnjava Andres Gonzales.

Sada samo još treba pridobiti i lokalno stanovništvo za zaštitu ovog drveća, kaže Karmona. Komercijalizacija supstanci iz drveta mogla bi da pomogne:

''To što jedna međunarodna farmaceutska firma koristi drvo u razvoju vakcine protiv kovida 19, pomaže nam da ljudima objasnimo vrednost ovog drveta. Nadamo se da će to dovesti do promene načina razmišljanja i da se kilaj više neće olako koristiti kao drvo za ogrev.''