Savršeni eliksir za kožu

U narodu poznata kao Ivanova trava ili sirištica, žuta broćika (Galium verum) se od davnina koristi za lečenje mnogobrojnih bolesti. Sadrži eterično ulje, flavonoide, saponine, kumarine, organske kiseline i druge lekovite sastojke. Ima zlatnožute cvetove koji mirisom podsećaju na med. Raste na većoj nadmorskoj visini, na suvim livadama, u svetlim šumama i pored puteva. Kod Germana je ova biljka bila posvećena boginji plodnosti, ljubavi, braka i porođaja, a njeni osušeni zeleni delovi stavljali su se porodiljama ispod čaršava. Zbog prijatnog mirisa, koristila se i za pravljenje jastučića.

U lekovitom smislu višestruko je korisna i čekinjasta, divlja broćika (Galium aparine), poznata i kao prilepača (jer se lepi uz ograde) koja kao korovska biljka raste u baštama, vrtovima i na livadama. Prepoznatljiva je po sitnim belim cvetićima.

Iako rastu na različitim podlogama i različite su po izgledu, poseduju gotovo istovetnu delotvornost i u narodnoj medicini se primenjuju na isti način. Za lekovite svrhe koristi se gornji deo stabljike koji se bere u julu, dok je biljka u cvatu. Važno je da se posle branja biljka vrlo brzo prosuši na toplom i provetrenom mestu. Lekari tradicionalne medicine ističu da je za neka oboljenja broćika delotvornija u svežem stanju.

U vidu čaja pročišćava bubrege, jetru, gušteraču, slezinu. Travari je preporučuju kao izuzetno delotvornu u lečenju žutice. Svakodnevno ispijanje čaja savetuje se i osobama koje imaju problema sa limfnim žlezdama. Delotvoran je i u slučaju anemije i probadanja u slabinama. Narodna medicina čaj od broćike preporučuje i kod epilepsije, histerije, nervnih bolesti, ali i kod zastoja mokraće i pojave kamena u bubregu.

Nemački lekari tradicionalne medicine posebno cene broćiku prilepaču kao diuretik i za lečenje infekcije mokraćnih organa. Ova izuzetno lekovita biljka može da se koristi i protiv gušavosti, samo što se u ovom slučaju čaj ne pije, već grglja intenzivno celog dana.

Nanet spolja čaj pomaže kod svih kožnih bolesti, rana, potkožnih čireva i bubuljica. Umivanje toplim čajem pomaže zatezanju kože. Isti efekat postiže se i kada se na kožu nanese sok isceđen iz biljke. Oboleli deo kože treba svakoga dana sokom namazati i ostaviti da se osuši. Ovako primenjen sok je, tvrde lekari tradicionalne medicine, posebno delotvoran kod ekcema, kontaktnog dermatita, alergijskih osipa, psorijaze, seboreje, pa čak i karcinoma kože. Lečenje sokom zahteva istrajnost, odnosno postupak treba svakodnevno ponavljati, sve dok se određena promena ne povuče i ne nestane.

Za lečenje unutrašnjih organa sok se pije, ali razblažen. Po jedna kašičica soka razblaženog u šolji vode pije se tri puta na dan.

Kožna oboljenja mogu da se leče i mazanjem mašću pripremljenom sa sokom.

izvor: novosti