Cink - mineral zlata vredan

Osobe koje su često na dijeti, ne konzumiraju meso i mlečne proizvode, kao i starije osobe sa hroničnim bolestima, pripadaju rizičnoj grupi koja pati od nedostatka ovog minerala.

Hrana koja može da nadoknadi nedostatak cinka, uključuje krastavac, zelenu salatu, masline, grašak, kikiriki, badem, jagnjetinu, govedinu, teleću džigericu, jaja, sir, mleko i jogurt. Osim oslabljenog apetita, postoji nekoliko znakova da vašem organizmu nedostaje cink.

Pokazatelji

Ukoliko vas prehlade "napadaju" jedna za drugom, postoji mogućnost da je nedostatak cinka izazvao pad imuniteta. Čak šest odsto celokupnog unosa cinka nalazi se u koži. Određene studije dokazuju da osobe koje pate od akni, često nemaju dovoljno cinka u organizmu. Cink ima veliku ulogu u proizvodnji i otpuštanju hormona melatonina. Zbog toga, premalo ovog minerala dovodi do problema sa spavanjem.

Niske količine hormona štitne žlezde, mogu da upućuju na to da telo ne apsorbuje dovoljne količine cinka, što je stanje povezano i sa gubitkom kose.

Mnoge studije su pokazale da terapija cinkom može da pomogne pri usporavanju kognitivnog propadanja, ali i da njegov nedostatak može da ubrza tok bolesti.

Meso i školjke

Smatra se da se raznovrsnom ishranom može obezbediti dovoljna dnevna količina cinka. Najbolji su prirodni izvori cinka, meso (uključujući i crveno meso i perad, a posebno junetinu, ćuretinu i iznutrice), riba i drugi plodovi mora, posebno kamenice i druge školjke, rakovi i tunjevina.

Značajan izvori cinka su mleko i mlečni proizvodi, jaja i integralne žitarice. Iako je iskoristivost cinka iz biljne hrane znatno manja nego iz one životinjskog porekla, nemojte zanemariti biljne izvore cinka: orašaste plodove, grašak, pasulj, soju i sojin sir - tofu, pivski kvasac, pšenične klice, bundevine i druge semenke. Svakako obogatite ishranu što raznovrsnijim voćem i povrćem, koje takođe sadrži cink.

Cink treba posebno da se uzima u zimskim mesecima i to neprekidno šest do osam nedelja. Iskustva su pokazala da se na sluzokože grla i nosa stvara barijera koja sprečava viruse gripa da prodru dalje u organizam.