Voda, izvor života i zdravlja

Kada danas govore o zdravlju, ljudi uglavnom misle na unos energije i hranljivih supstancija, a zaboravljaju da organizam ima potrebe i za tečnošću koja čini 55 do 70% ljudskog organizma. Zanimljivo je spomenuti da čovek može živeti bez hrane nedeljama, čak i mesecima, dok bez vode vrlo brzo umire. Stoga voda znači ne samo zdravlje već i život.

Voda je mnogo više od nutrijenta: ona je fiziološka reka koja vodi vitalne hranjive supstance na putu metabolizma. Bez vode, sve su druge hranjive supstance kao osušen pesak na dnu suvog rečnog korita.

Zašto nam je voda toliko važna?

Sadržaj vode u našem telu varira u odnosu na životno doba i na pol. Voda čini 55-60% ukupne mase odraslih osoba, a čak do 75% kod dece.

Zbog stalnog kretanja u organizmu, voda napaja organe kroz koje prolazi i obnavlja tečnost u njima. Ona je značajna i neophodna za svaku funkciju u organizmu.

Količinu telesne tečnosti regulišu koža i bubrezi. Znojenje održava unutrašnju temperaturu na 37o C, a bubrezi filtriraju otrove i odvode produkte metabolizma iz krvi urinom.

Organizam čoveka dobija vodu hranom (gotovo sva hrana sadrži vodu), razgrađujući nutrijente koji daju energiju, te unosom tečnosti (voda i napici).

Osnovne funkcije vode u telu su :

-nosi nutrijente i otpadne produkte
-ispunjava ćelični i međućelični prostor
-sudeluje u hemijskim reakcijama
-služi kao rastvarač mineralima, vitaminima i aminokiselinama
-deluje kao štitnik između zglobova
-služi kao ublaživač udara i stresa oka, kičme i posteljice u vreme trudnoće
-pomaže pri regulaciji telesne temperature.

Koje su posledice nedovoljnog unosa tečnosti?

Malo je poznato koliko dovoljno ili nedovoljno unošenje čiste vode i sa njim povezana dugogodišnja i hronična dehidracija čitavog organizma utiče na kardiovaskularni sistem.

Ukoliko ne unosimo u organizam količinu vode koja je njegova minimalna potreba, i ukoliko to traje godinama, naš organizam polako ali sigurno dehidrira. To dovodi do fiziološkog odgovora niza mehanizama organizma za zaštitu od dehidracije i do odgovarajućih promena u funkcionisanju organizma.

Krvni sudovi su elastični i prilagođavaju se količini tečnosti koja je u njima šireći i skupljajući svoj lumen (obim). Oni moraju da se manjku tečnosti trenutno prilagode grčenjem, smanjivanjem obima, jer bi inače došlo do izdvajanja gasova iz krvi, što bi imalo fatalne posledice. Dakle, dehidracija koja smanjuje i količinu krvne tečnosti, dovodi do grčenja, odnosno smanjenja obima krvnih sudova i povećanja krvnog pritiska.

Drugo, smanjenje količine tečnosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mreži koja snabdeva tkiva i organe krvlju. Da ne bi došlo do oštećenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje povećanjem pritiska! I tako, paradoksalno, manje unošenje tečnosti dovodi do povišenog pritiska.

Kad se u organizam ne unosi dovoljno tečnosti, krv, kao vodeni rastvor, postaje gušća. Krv tada počinje da crpi vodu iz ćelija krvnih sudova. Svaka ćelija, međutim, ima primarni mehanizam , koji je štiti od dehidracije – a to je stvaranje „cigala” holesterola koje sprečavaju vodu da ističe iz ćelije. Manje unošenje tečnosti – dovodi do povećanja količine holesterola na zidovima krvnih sudova, a to je poznato kao zakrečavanje koje dovodi do postepenog smanjenog snabdevanja srca krvlju i progresivnog propadanja srčanog tkiva.

Voda je važna za zdravlje i lep izgled kože (čuva elastičnost i tonus i usporava isušivanje i starenje kože), a ujedno podstiče obnavljanje epitelnih stanica površinskog sloja kože.

Zbog dehidracije može se pojaviti bol ili žgaravica u želucu budući da je voda nužna za stvaranje sluzi (98% voda) koja neutralizuje agresivan učinak želučane kiseline. Bol u organizmu primarno može biti signal lokalne dehidracije pa tek kad uklonimo taj problem, možemo razmišljati o drugim uzrocima boli (upala, degenerativni proces i sl.). Na koštano - zglobnom sistemu dehidracija se najpre ogleda promenama na hrskavici. Hrskavične površine u zglobovima sadržavaju mnogo vode. Stepen trošenja hrskavice razmeran je stupnju dehidracije. Bol koja se pritom pojavljuje može biti pokazatelj nedostatka vode na površini hrskavice zgloba. Na kraju se površine hrskavice stanje i ogole, zglob se deformiše, prokrvljenost slabi pa lakše dolazi do upalne i degenerativne bolesti zgloba. Bubrezima je za njihov rad nužna voda budući da bubrezi stvaraju urin u skladu s količinom dostupne vode. Kod manjeg unosa vode i koncentrisanijeg urina veća je pojava peska i kamenaca u bubregu, a češće su i urinarne infekcije.

Kolike su čovekove potrebe za vodom?

Voda se stalno gubi iz organizma i taj gubitak mora biti nadoknađen.Voda se gubi iz organizma preko kože (isparavanjem, znojenjem), disanjem, stolicom i mokrenjem (1500 ml vode/24 h).

Nažalost, ne možemo računati da će nam naš mehanizam žeđi reći kada je vreme za piće. U trenutku kada osetimo žeđ, već smo lagano dehidrirani. Rešenje je piti tečnost u malim količinama tokom celoga dana. Najbolje je vodu držati nadohvat ruke, čime ćemo podstaći refleksno pijenje vode. Osim što vodu unosimo drugim tečnostima i sezonske letne namirnice sadrže 80-95% vode (lubenice, dinje, marelice, rajčice, krastavci).

Leti je, zbog visokih temperatura i pojačanog kretanja, jače izlučivanje vode iz organizma znojenjem, pa je potrebno piti više tečnosti.

Verovatno već znate da su preporučene količine vode oko 8 čaša, odnosno 1,5 do 2,5 litre vode dnevno. Pri tome moramo da imamo u vidu da gazirani napici, sokovi, čaj, a posebno alkohol i kafa, ni hemijski ni fiziološki nisu isto što i čista voda niti mogu da je zamene. No količina vode koju bi trebalo popiti zavisi od mnogih faktora, a to su prvenstveno vaša telesna masa, telesna aktivnost, temperatura okoline i ishrana. S porastom mase i telesne aktivnosti, raste i količina vode koju je potrebno uneti u organizam.

Kod dece osećaj žeđi nije još dovoljno razvijen. Deca su fizički aktivna i vrlo je važno pratiti koliko često i koje količine vode piju. Njihove potrebe za tečnošu veće su, pogotovo ako je vruće ili su aktivni. Mlađa deca (ispod 12 godina) ne mogu regulisati svoju telesnu temperaturu kao starija deca i odrasli. Zato su naročito podložni povećanju temperature ako dehidriraju.

Ako se izuzmu situacije s ekstremnim gubitkom tečnošću kod napornog rada, sporta ili slično, u srednjim godinama, kod radno aktivne populacije blago izražena dehidracija česta je pojava zbog nerazvijene navike da se tokom celog dana nadokađuje izgubljena tečnost.

Vežbanje takođe povećava potrebe za tečnošću. Voda se ne gubi samo znojenjem, nego i isparava u vazduh kod disanja. Što duže i jače vežbate i što je topliji i vlažniji prostor u kojem vežbate, gubite više tečnosti. Ako se tečnost brzo ne nadoknadi, količina koju izgubite može biti vrlo velika, a dehidracija će delovati na fizičke aktivnosti. Za svaki sat vežbanja treba popiti litru vode. Najbolji je savet piti pre, za vreme i posle vežbanja. Voda ili izotonična pića, u kojima su mineralne soli i šećeri isti kao u krvi, najbolji su izbor jer znojenjem, osim vode, gubimo i minerale.

Naš mehanizam osećaja za žeđ smanjuje se s godinama. Zbog promenjenog sastava tkiva starih osoba, prevenstveno smanjenja vode i ćelijama, potrebe za povećanim unosom su naglašene i čak po preporuci SZO, voda je stavljena kao baza piramide ishrane starih ljudi. Kod starih osoba vrlo se brzo pojavljuju simptomi dehidriranosti: suvoća usana, usta, kože, problemi sa znojenjem i zadržavanje mokraće.
Ne čekati osećaj žeđi, starije osobe treba redovno da piju vodu, hladna i topla pića i supe, kako bi sprečile dehidraciju.

Kod osoba koje su na dijetalnom režimi ishrane, zbog smanjenja telesne mase, unos vode ima jako važnu ulogu. Možda ste primetili da u početku procesa mršavljenja kilogrami nekako brzo nestaju – jedan od razloga bi mogao biti gubitak tečnosti u vašem telu. Nemojte se zavaravati lažnim rezultatima vaše dijete, nego pazite da uvijek pijete dovoljno vode. Takođe, voda sudeluje u procesu sagorevanja kalorija, a u slučaju njenog manjka, proces sagorevanja masnoća će biti uveliko sporiji. Osim toga, prilikom sagorevanja kalorija, u organizmu se stvaraju određeni toksini, koji se jedino uz pomoć vode mogu odstraniti iz tela. Voda doprinosi osećaju sitosti te vam može smanjiti potrebu za hranom. Fascinantna je činjenica da ljudski mozak ne može razlikovati osećaj žeđi i gladi pa ako često osećate glad, to može značiti da vašem telu zapravo nedostaje tečnosti. Zato kad se pojavi osećaj gladi, uvek prvo popijte čašu vode jer će se tako vaš apetit prilično smanjiti.