Šta učiniti kad se otrujete hranom

Visoke temperature i vlažnost u vazduhu leti pogoduju razmnožavanju bakterija u hrani, a najčešće se otrujemo jednom od tri grupe bakterija - salmonele, stafilokoka i klostridije, koje se zadržavaju u namirnicama osetljivim na temperaturu: mesu, mlečnim proizvoda i jajima, ali i u voću, povrću i vodi.

Najčešći simptomi trovanja hranom su mučnina, povraćanje, grčevi, proliv, ponekad i groznica i temperatura.

U blažim oblicima trovanja poteškoće prolaze bez primene lečenja, tada je najbitnija nadoknada tečnosti izgubljene prolivom i povraćanjem.

Voda, slane supe ili čaj, pogotovo od kamilice ili šipka, smiriće želudac, a obezbediće vam tečnost i izgubljene elektrolite i minerale.

Dvopek i pirinač dobar su izbor za iritirani želudac nakon povraćanja. U slučaju da proliv ili povraćanje potraju, ili želite da se brže izlečite, posegnite za Carbomedom - aktivnim medicinskim ugljenom prirodnog porekla koji apsorbuje toksine mikroorganizama i gasove u probavnom sistemu, a pritom ne neutrališe želudačnu kiselinu.

Ako u stolici ima krvi ili proliv potraje više od nedelju dana, a povišena temperatura duže od dva dana, treba se obratiti lekaru.

Uvek je bolje sprečiti nego lečiti, posebno jer se radi o stanju koje je vrlo lako moguće izbeći sledeći par osnovnih smernica.

Sve se baziraju na higijenskoj pripremi hrane i održavanju površina i pribora čistim. Dakle, ruke uvek pre pripreme hrane operite sapunom. Meso, prerađevine od mesa i jaja dobro skuvajte, voće i povrće temeljno operite, a sav pribor za obradu mesa koriste isključivo za tu namenu (dakle nož za obradu mesa nemojte koristiti za obradu povrća). Mleku i mlečnim proizvodima uvek proverite rok trajanja i držite ih u frižideru.

Držite se ovih osnovnih pravila i šanse za trovanje su minimalne, uprkos nadolazećim letnjim vrućinama.

Foto: Image courtesy of Serge Bertasius Photography / FreeDigitalPhotos.net