Samo upornom borbom protiv akni

Akne nisu samo estetski problem već i patološki poremećaj kože koji je jedna od najčešćih dijagnoza u dermatološkim ordinacijama.

Smatra se da akne pogađaju 70-80 odsto adolescenata (juvenilne akne vulgaris), ali i oko 20 odsto odraslih (adultne akne vulgaris), i to češće žene nego muškarce. Teški oblici akni javljaju se kod oko 15 odsto adolescenata.

Sem problema na koži, akne često uzrokuju i psihološke probleme jer se javljaju upravo u periodu kada su mladi najosetljiviji na svoj spoljašnji izgled i kada im je veoma stalo da se dopadnu. Ipak, akne u oko 90 odsto slučajeva prolaze same od sebe do 25. godine. Ukoliko se to ne desi, ili se pak jave u veoma ozbiljnoj formi, neophodno je lečenje, koje je često veoma dugotrajno i zahtevno.

Zašto su neke osobe podložnije aknama?

Akne su bolest pilosebacealnih jedinica kože (struktura koje podrazumevaju folikul dlake i njemu pridruženu lojnu žlezdu) u kojoj se, usled lučenja prevelike količine sebuma, koji je često i preterano gust, zapušavaju izvodni kanali lojne žlezde.

Tako se stvaraju uslovi za rast anaerobnih bakterija u samim pilosebacealnim jedinicama. Bolest se obično javlja na licu, a može se ispoljiti i na zadnjem delu vrata i ispod ušiju, na leđima, dekolteu i rukama.

Šta uzrokuje akne?

Važnu ulogu u patogenezi akni ima bakterija Propionibacterium acnes, koja je deo fiziološke flore kože i normalno se nalazi u porama, ali kod osoba sklonih aknama kod kojih je lučenje sebuma povećano i pore zapušene, ta bakterija aktivira inflamatornu reakciju.

Nije još sasvim razjašnjeno koliko druge bakterije poput Staphylococcus epidermidis, kojih takođe ima u zapušenim porama, učestvuju u patogenezi akni.

U suštini, akne se javljaju kao rezultat dejstva četiri faktora: hiperaktivnosti lojnih žlezda, koja je najčešće u vezi s povećanim lučenjem androgenih hormona; hiperkeratoze izvodnog kanala lojne žlezde, zbog koje se šire folikule i formiraju mikrociste ili komedoni; zapaljenske reakcije i proliferacije lipofilne, anaerobne bakterije Propionibacterium acnes, koja razgrađuje sebum do masnih kiselina koje dodatno iritiraju okolne ćelije.

Mogu li se akne javiti kao posledica upotrebe lekova?

Postoje i takozvane medikamentozne akne koje se javljaju kao neželjeni efekat upotrebe određenih lekova. Po strukturi, one su papulopustulozne, a mogu se javiti s početkom terapije ili nekoliko nedelja od prvog uzimanja leka, što veoma zavisi i od režima doziranja.

Povlače se uglavnom zajedno s prestankom terapije. Među lekove koji mogu izazvati akne spadaju: hormoni (kortikosteriodi, androgeni, gonadotripini, kontraceptivi s gestagenima prve i druge generacije), vitamin D u visokim dozama, antituberkulotik izonijazid, antiepileptici fenobarbiton i fenitoin, psihotropni lekovi (litijum, fenotiazin, haloperiodol, imipramin, maprotilin, mianserin), neki antivirotici i imunosupresivi.

Akne mogu biti i posledica endokrinih poremećaja: Kušingovog sindroma i sindroma policističnih jajnika.

Kako pravilno negovati lice s aknama?

Čišćenje kože veoma je važno jer otklanja višak sebuma i mrtve ćelije. Osobe s aknama trebalo bi da pre čišćenja lica uvek operu ruke da bi se dodatno prenošenje bakterija na lice svelo na najmanju meru.

Lice treba čistiti redovno, ujutro i uveče, najbolje specijalnim kozmetičkim proizvodima za negu lica sklonog aknama. Sredstva za čišćenje treba da budu blaga i da ne iritiraju kožu kako se ne bi proizvodilo još više sebuma. Micelarni rastvor koji se ne ispira takođe je delotvoran.

Kožu je veoma važno hidrirati posle čišćenja, i to treba naglasiti pacijentima, jer oni često izbegavaju nanošenje krema ne bi li smanjili količinu sebuma i sijanje lica, a tako se postiže kontraefekat. Kreme moraju da budu posebno formulisane za kožu s aknama, da ne budu komedogene, a pacijentima često više odgovaraju kreme s mat efektom.

Zašto sunce deluje povoljno na akne?

Izlaganje suncu može u početku poboljšati stanje kože s aknama, jer usled reakcije kože na dejstvo UVB zraka dolazi do tamnjenja i zadebljanja (hiperkeratinizacije) kože, pa se prikrivaju nepravilnosti.

Međutim, akne se najčešće vraćaju pošto izlaganje suncu prestane, često i u ozbiljnijem obliku, jer se odumrle ćelije zadržavaju i nastaju dublji komedoni i mikrociste.

Osobe s aknama trebalo bi da koriste kreme sa zaštitnim faktorom, a danas na tržištu postoji veći broj dermokozmetičkih preparata za zaštitu od sunca koji su posebno formulisani za masnu kožu.

Kako pravilno lečiti akne?

Terapiju ne bi trebalo započinjati bez savetovanja s dermatologom. Budući da je lečenje dugotrajno i da može trajati od šest meseci do nekoliko godina, pacijenti treba da budu strpljivi i da ne očekuju velike rezultate preko noći.

Terapiju akni obično prate i odgovarajući dijetetski režim i pravilna nega lica. Dermatolog procenjuje koja je terapija odgovarajuća na osnovu godina pacijenta i toga koliko on dugo ima probleme s aknama, ozbiljnosti samih akni i njihovog uticaja na kvalitet života pacijenta.

Postoje tri načina lečenja akni: topikalnim preparatima koji svoje dejstvo ostvaruju na koži, kombinovanjem tih preparata sa sistemskom primenom cinka, tetraciklina, ili kod devojaka hormonske terapije, i sistemskom terapijom izotretinoinom.

Da li je tačno da oralni kontraceptivi povoljno deluju protiv akni?

Kod devojaka koje imaju problem s aknama, a istovremeno žele kontraceptivnu zaštitu, trebalo bi razmotriti upotrebu kontraceptivnih pilula.

Treba imati na umu da se akne često javljaju udružene sa sindromom policističnih jajnika, pa ukoliko devojka, osim s aknama, probleme ima i s neredovnim ciklusom, hirzutizmom ili gojaznošću, svakako je treba uputiti na pregled kod ginekologa.

Estrogenska komponenta pilule u svakom slučaju povoljno deluje na kožu devojaka s aknama, pa pilulu zapravo treba birati na osnovu progesteronske komponente, jer kod tih devojaka androgeni efekti progesterona treba da se svedu na najmanju moguću meru.

Zbog toga je poželjno koristiti pilule s gestagenima treće generacije (gestoden, dezogestrel, norgestimat) ili one s „antiandrogenim“ dejstvom (ciproteron, drosperinon).

Šta su retinoidi i kada ih koristiti?

Retinoidi su sintetski analozi vitamina A i uglavnom se preporučuju za terapiju komedonskih (nezapaljenskih) akni. Gel ili krem s retinoidima (tretinoinom ili adaptalenom) nanosi se na suvu kožu, posle čišćenja, tako što se mala količina blago, bez trljanja, utapka u kožu.

Retinoidi smanjuju proizvodnju sebuma i veličinu lojnih žlezda uopšte. Normalizuju keratinizaciju i smanjuju inflamatorne procese u dermisu. Očekivani neželjeni efekti terapije retinoidima uključuju pojavu crvenila, iritacije i deskvamacije površinskih slojeva kože, kao i osećaj paljenja na koži.

Budući da mogu izazvati fotosenzitivne reakcije, posle nanošenja preparata s retinoidima trebalo bi izbegavati izlaganje suncu. Retinoide ne treba upotrebljavati tokom trudnoće zbog potencijalne teratogenosti, kao ni tokom dojenja. Treba izbegavati i svaki kontakt preparata s očima i sluzokožom. Ako se to ipak desi, to mesto treba brzo i temeljno isprati vodom.

Na šta treba skrenuti pažnju pacijentima na terapiji izotretinoinom?

Izotretinoin je indikovan za terapiju teških akni koje su rezistentne na drugu terapiju. To je jedini lek za oralnu primenu namenjen isključivo terapiji akni. Najčešće se koristi od šest meseci do godinu dana, a doza se podešava individualno za svakog pacijenta. Opravdanost upotrebe leka procenjuje dermatolog.

Zbog poznate teratogenosti izotretinoina, sve pacijentkinje na terapiji tim lekom treba redovno, jednom mesečno, da rade HCG test na trudnoću. Test treba uraditi i pet nedelja posle završetka terapije. Naravno, tokom cele terapije neophodna je pouzdana kontraceptivna zaštita. Pre započinjanja terapije, kao i po isteku prvog meseca terapije, pacijenti treba da urade analizu nivoa holesterola i enzima jetre (transaminaze) u krvi.

Tokom terapije treba izbegavati izlaganje suncu i obavezno koristiti preparate s visokim zaštitnim faktorom, zbog mogućnosti javljanja fotosenzitivnih reakcija.

Kako deluju preparati s benzoil-peroksidom?

Benzoil-peroksid ima antimikrobno dejstvo i predominantno se koristi kod inflamatornih, papulopustuloznih akni, blage do umerene ozbiljnosti. Nanosi se u maloj količini na prethodno ovlaženu kožu, ostavi da deluje dva minuta i potom dobro ispere vodom.

Budući da ima oksidativno dejstvo, treba izbegavati duži kontakt leka s kožom, kao i svaki kontakt s kosom, sluzokožom i očima. Benzoil-peroksid u koži hidrolizuje i otpušta kiseonik koji ometa rast anaeroba.

Produkt hidrolize je i benzojeva kiselina, koja deluje keratolitički, izaziva komedolizu i smanjuje aktivnost lojnih žlezda.

Kada je opravdano koristiti antibiotske preparate?

Lokalna upotreba antibiotika preporučuje se u slučaju neuspeha terapije benzoil-peroksidom, a indikovana je kod zapaljenskih akni. Ono što treba imati na umu jeste to da efikasnost lokalnog tretmana ne bi trebalo procenjivati pre isteka barem dva meseca terapije.

Antibiotici se u terapiji akni mogu koristiti lokalno ili sistemski. U preparatima za lokalnu upotrebu najčešće se koristi klindamicin (a može i eritromicin), koji je efikasan i protiv stafilokoka i protiv Propionibacterium acnes.

U terapiji akni mogu se sistemski koristiti i tetraciklini, u dozi od 50 mg dnevno, tokom šest do 12 nedelja. Budući da je doza leka upola manja od standardne, dejstvo tetraciklina prvenstveno je antiinflamatorno i antiseboreično. Tetraciklini se često propisuju u kombinaciji s lokalnom terapijom benzoil-peroksidom ili retinoidima. Mogu izazvati fotosenzitivne reakcije.

Da li povećano uzimanje cinka može povoljno delovati na akne?

Cink ima blago antiinflamatorno dejstvo i pokazuje efikasnost u terapiji blagih do umerenih oblika akni.

Soli cinka (cink-glukonat) treba uzimati u dozi od 30 mg dnevno prva tri meseca, a potom po 15 mg na dan naredna tri. Cink treba uzimati odvojeno od obroka, da ne bi izazvao mučninu, ali i od lekova koji sadrže soli kalcijuma i gvožđa da ne bi došlo do heliranja.