Prva banka matičnih ćelija u Srbiji

Prva javna banka matičnih ćelija u Srbiji biće otvorena do kraja ove godine u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu, najavljeno je iz Ministarstva zdravlja. U toj banci svi budući roditelji koji to budu želeli moći ćе da ostave krv iz pupčanika svoje bebe, u korist onih koji boluju od najtežih bolesti.

U Srbiji do sada nije postojala javna banka matičnih ćelija, a roditelji koji su ipak želeli da sačuvaju matične ćelije uzete nakon rođenja deteta to već tri godine mogu da učine uz pomoć neke od privatnih banaka u svetu. Uzorci iz Srbije obično se čuvaju u bankama u Grčkoj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Holandiji, a ta usluga se plaća.

– Možda pojedincima priča o ovoj grani medicine deluje kao naučna fantastika, ali je činjenica da mame i tate kod nas već tri godine imaju mogućnost da posle rođenja deteta privatnim bankama ostave na „zaveštanje“ matične ćelije i tako obezbede spasonosnu terapiju od nekih oboljenja. Naime, ako dete, mama, brat ili sestra obole od nekih vrsta leukemije, nasledne anemije, jedne vrste tumora mozga ili specifičnih metaboličkih poremećaja, uz pomoć matičnih ćelija imaće mogućnost izlečenja – objašnjava dr Mima Fazlagić, ginekolog GAK-a Narodni front i stručno-naučni saradnik kompanije Life R.F. d.o.o., koja je ovlašćeni predstavnik evropskog lidera među privatnim porodičnim bankama matičnih ćelija za Srbiju, belgijsko-holandske kompanije Cryo-Save.

Dr Fazlagić objašnjava da matične ćelije (eng. – stem cells) predstavljaju osnovne ćelije ljudskog organizma. To su bazne ćelije koje se nalaze u početnom stadijumu razvoja embriona. One su multipotentne osnovne ćelije iz kojih se tokom razvoja ljudskog organizma formiraju sve vrste ćelija.

– I posle rođenja u organizmu se nastavlja stvaranje matičnih ćelija, koje služe za obnovu tkiva oštećenih tokom života (adultne matične ćelije). One se mogu dobiti iz krvi posteljice i pupčanika, kostne srži i periferne krvi. Činjenice o matičnim ćelijama naučnicima su odavno poznate, ali se tek poslednjih decenija te ćelije koriste za raznovrsne tretmane lečenja. Taj napredak medicine omogućen je razvojem tehnologija za bezbedne procese izdvajanja, zamrzavanja, odmrzavanja i aplikacija – kaže dr Fazlagić i dodaje da se danas već oko 75 raznih bolesti tretira adultnim matičnim ćelijama izdvojenim iz krvi pupčane vrpce. To su bolesti krvi (leukemije), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboličke bolesti.

– Neke od njih mogu se izlečiti matičnim ćelijama, a kod nekih pacijenata stanje se može poboljšati tretmanom matičnim ćelijama. Iz adultnih matičnih ćelija mogu se stvoriti tkiva jetre, pankreasa, krvnih sudova, rožnjače, a već sada se na Univerzitetu u Njukaslu tkiva dobijena iz adultnih matičnih ćelija koriste za ispitivanje dejstva lekova na ljudski organizam – objašnjava dr Fazlagić.

Prikupljanje matičnih ćelija iz krvi pupčanika je bezbolan i bezopasan postupak u kome ne postoji nijedna etička dilema. Danas je upotreba tih ćelija najzastupljenija u Sjedinjenim Državama, Australiji i Aziji.

Trenutni razvojni projekti na primeni matičnih ćelija u svetskim istraživačkim centrima odnose se na obnovu nervnog tkiva posle moždanog udara, stvaranje tkiva pankreasa sposobnog za produkciju insulina, obnovu srčanog mišića posle infarkta, stvaranje epitelijalnog tkiva za tretman povređene kornee i stvaranje tkiva hrskavice, kosti, tetiva i krvnih sudova za ortopedske aplikacije – kaže dr Fazlagić.

Procedura izdvajanja stem ćelija

Uzimanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce ploda jeste medicinski zahvat koji se sprovodi isključivo u porodilištu, i to tokom porođaja. Sam proces uzimanja matičnih ćelija iz posteljice potpuno je bezbolan i bezopasan po majku i dete. Postupak uzimanja uzorka krvi za matične ćelije sprovodi akušer, neposredno posle porođaja, odnosno odvajanja i odnošenja novorođenčeta. Uzorak se uzima iz dela pupčanika koji ostaje pri posteljici i stavlja se u specijalnu kesu koja je deo seta. Procedura je kratkotrajna (minut-dva) i potpuno bezbolna po majku i dete. Tako prikupljena krv obezbeđuje se i smešta u transportnu kutiju, a uzorak obrade čuva se isključivo na sobnoj temperaturi (od 15 do 25 stepeni).

Uzeti uzorak potom se šalje na brojne laboratorijske analize, i ukoliko rezultati to dozvole, u specijalizovane ustanove.

– Matične ćelije uzimaju se jer su multipotentne, pa se samim tim u kasnijim deobama mogu razviti u funkcionalne. Ako se ukaže potreba, one menjaju bolesne, tj. nefunkcionalne ćelije deteta iz čije su pupčane vrpce uzete. Upotrebljavaju se kao zamena za ćelije krvne loze, a najčešće se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti, multiple skleroze i leukemije. Osoba koja želi da sačuva matične ćelije prvo bi trebalo da se obrati specijalizovanoj ustanovi, to jest bolnicama koje sprovode uzimanje matičnih ćelija iz pupčanika – ističu u Ministarstvu zdravlja.

U Srbiji to su: GAK Narodni front, KBC Zvezdara, GAK Višegradska, Opšta bolnica Stefan Visoki iz Smederevske Palanke, Zdravstveni centar Smederevo, Opšta bolnica Jagodina, Klinički centar Vojvodine – Novi Sad, Opšta bolnica Sremska Mitrovica, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Dr Vukan Čupić – Novi Beograd, Zdravstveni centar Čačak, Zdravstveni centar Užice, KBC Zemun, Opšta bolnica Zrenjanin, Zdravstveni centar Valjevo, Opšta bolnica Paraćin, Opšta bolnica Pančevo, Zdravstveni centar Kruševac, Opšta bolnica Subotica, Opšta bolnica Vršac, Klinički centar Niš, Opšta bolnica Ćuprija, KBC Dr Dragiša Mišović – Dedinje, Opšta bolnica Požarevac.

Te bolnice potom upućuju na firmu, registrovanu agenciju, ovlašćenu od banke ćelija i tkiva koja je specijalizovana za transport i izvoz krvi iz pupčanika u banku na čuvanje u inostranstvu, a firma u kojoj se matične ćelije čuvaju izdaje cenovnik te usluge.

– Zdravstvena usluga uzimanja krvi iz pupčanika ne predstavlja pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, već je vanstandardna usluga, te je shodno tome osoba plaća sopstvenim sredstvima – kažu u Ministarstvu zdravlja.

Dr Fazlagić objašnjava da roditelji koji se odluče na tu proceduru, nekoliko nedelja pred termin porođaja treba da dobiju set za uzimanje i transport uzorka krvi iz pupčanika, koji porodilja nosi sa sobom na porođaj. Osnovni podaci o budućim roditeljima dostavljaju se Ministarstvu zdravlja na dobijanje potrebnih saglasnosti, dok ugovore s bankom potpisuju oba buduća roditelja ili samo buduća majka.

– Porodilišta u kojima se uzimaju uzorci krvi iz pupčanika imaju osoblje obučeno za tu proceduru. Količina krvi koja može da se prikupi, kao i koncentracija i vitalnost matičnih ćelija u uzorku, individualna je i varira od slučaja do slučaja. Rezultati procedure mogu da se saznaju tek posle obrade u laboratoriji, a taj postupak statistički je uspešan u 95 odsto slučajeva.

Ukupni troškovi koji obuhvataju transport, obradu, zamrzavanje i čuvanje matičnih ćelija tokom prvih 20 godina, kao i eventualnu dostavu u slučaju potrebe, u privatnim bankama iznose 1.510 evra plus 18 odsto PDV-a – objašnjava dr Fazlagić i dodaje da postoji i mogućnost besplatnog čuvanja matičnih ćelija dece čije majke boluju od leukemije.

Ona objašnjava da u prvih 18 godina matičnim ćelijama, kako je propisano, mogu da raspolažu roditelji, i to isključivo za lečenje.

Kada postanu punoletna, deca sama odlučuju o tome da li će ih čuvati i posle dve decenije. Krv se čuva u tečnom azotu na minus 196 stepeni Celzijusa, a iz Srbije se preko DHL-a šalje u Belgiju, gde se posle ispitivanja matične ćelije izdvajaju, stavljaju u epruvete i čuvaju u banci ćelija. Da se nešto ne bi dogodilo tim uzorcima, na primer usled požara, zemljotresa ili neke druge katastrofe, epruvete se čuvaju na dva mesta, u Belgiji i Holandiji – kaže dr Fazlagić. Ona dodaje da te ćelije u laboratoriji mogu da se, ukoliko je potrebno, multiplikuju od pet do deset puta, a pretpostavlja se da će za nekoliko godina moći da se umnože i do 40 puta.

Javna banka stem ćelija i kod nas

Zahvaljujući prvoj javnoj banci matičnih ćelija koja u Srbiji treba da se otvori do kraja ove godine, pacijenti koji boluju od različitih urođenih i stečenih bolesti, bez obzira na godine, moći će potpuno besplatno da dobiju odgovarajuće matične ćelije koje će zameniti bolesne. Kako su matične ćelije manje zrele nego ćelije iz kostne srži, podudarnost između davaoca i primaoca ne mora da postoji. Pri doniranju se mora voditi računa o bolestima u porodici, jer ako ima naslednih bolesti, onda matične ćelije ne mogu da se doniraju javnoj banci. Iako će se matične ćelije toj banci dobrovoljno davati, ne može se očekivati da će neko, ukoliko mu zatrebaju, dobiti svoje ćelije, kao što je moguće u privatnim bankama. To znači da će se u javnim bankama dobijati matične ćelije koje odgovaraju pacijentu, kao što se radi i s krvlju. Čuvanje matičnih ćelija u domaćoj javnoj banci biće potpuno besplatno.

Revolucionarno otkriće

Profesor Kolin Mek Gukin, šef katedre regenerativne medicine Univerziteta u Njukaslu, zajedno sa dr Forazom 2005. godine dokazao je postojanje pluripotentnih ćelija krvi iz pupčane vrpce. Ta grupa matičnih ćelija ima sličan profil kao embrionalne matične ćelije i sposobnost da se razvija u ćelije drugih tkiva. To je bio značajan napredak za dalja istraživanja.

Tako je 2005. i 2006. godine profesor Mek Gukin objavio drugi veoma važan rezultat: prvi je stvorio trodimenzionalnu mini-jetru iz ćelija krvi pupčanika. Mada se ćelije u ljudskom telu razvijaju u tri dimenzije, to je veoma teško izvesti u laboratorijskim uslovima. Da bi to postigao, njegov tim sarađivao je s američkom svemirskom agencijom NASA, koja je obezbedila bioreaktor. To je rezultiralo mogućnošću stvaranja tkiva koje će moći da služi za kliničku aplikaciju u budućnosti.

Godine 2007. tim profesora Mek Gukina objavio je rad koji dokazuje mogućnost proizvodnje insulina iz matičnih ćelija, što je važan korak u istraživanju dijabetesa.

Osnovne informacije

– Matične ćelije su osnovne ćelije koje se tokom razvoja embriona razvijaju u sve vrste ćelija.

– Matične ćelije postoje u mnogim vrstama tkiva odraslih ljudi, a njihova najveća koncentracija u telu odrasle osobe jeste u kostnoj srži i krvi.

– Postoje dve vrste lečenja matičnim ćelijama: autologno (sopstvenim ćelijama) i alogeneično (ćelijama dobrovoljnog davaoca).

– Čak četiri generacije iz jedne porodice mogu da se leče matičnim ćelijama novorođenčeta.