Zdravlje

Ponedeljak, 10.08.2009.

18:59

10 pitanja i odgovora o psorijazi

Pišu: dermatolozi ordinacije «DERMATIM»

Izvor: B92

Default images

1. Šta je to psorijaza?

To je hronično oboljenje koje karakteriše crvenilo, praćeno beličastim ljuskama na koži pojedinih delova tela, retko celog tela. Bolest je prvi opisao Hipokrat u IV veku pre nove ere. Psorijaza se najčešće manifestuje na laktovima, kolenima i poglavini. Dijagnoza se postavlja na osnovu lekarskog pregleda i patohistološke analize uzorka kože. U većini slučajeva dijagnozu psorijaze nije teško postaviti, ali u slučaju određenih oblika i lokalizacija bolesti, te neadekvatnog prethodnog lečenja, mogu postojati određene teškoće prilikom dijagnostikovanja. Prema svojim morfološkim karakteristikama i lokalizaciji psorijaza se deli na više podtipova.

2. Koliko je česta i kada se javlja?

Prema podacima iz literature psorijaza se javlja kod 1 do 2% populacije. Najučestalija je na Farskim ostrvima (2,8%), a najređa kod severnoameričkih Indijanaca, Afroamerikanaca, Japanaca i Eskima. Javlja se podjednako kod osoba oba pola, najčešće u trećoj deceniji života, ali je opisano i pojavljivanje kod novorođenčeta i kod 108 godina starog bolesnika. Takođe, ne mogu se predvideti oblik i lokalizacija promena kao ni zahvaćena površina kože pri pojavi novih lezija.

3. Šta je uzrokuje?

Prema rezultatima najnovijih istraživanja u vezi sa psorijazom, osnovano se sumnja da je ona hronično zapaljensko oboljenje, verovatno autoimunske etiologije. Bolest nastaje usled kombinacije genetskih komponenti i određenih spoljnih faktora. Pronađeno je nekoliko gena koji su povezani sa nastankom psorijaze. Od spoljnih faktora do danas je jedino beta-hemolitički streptokok grupe A optužen za pokretanje procesa nastanka gutatne psorijaze (dobila naziv zbog lezija koje su veličine kapljice). Takođe, kliničkim studijama zabeleženo je pogoršanje kod 30 do 40% bolesnika koji su bili izloženi stresu (kod dece i više od 90%). Pojedini lekovi, npr. sistemski kortikosteroidi, litijum, antimalarici, interferon i beta-adrenergički blokatori takođe mogu da pogoršaju bolest. Zanimljivo je spomenuti nastanak novih lezija na mestu traume (tzv. Koebnerov fenomen).

4. Kako se ispoljava?

Psorijatične promene na koži imaju četiri glavne karakteristike: jasno su ograničene od okoline, na površini se formiraju beličaste ljuske, ispod ljuski je crvenilo, a posle mehaničkog uklanjanja ljuski uočavaju se kapljice krvi – „fenomen krvave rose“. Taj znak ima i dijagnostičku vrednost; ne javlja se kod pustulozne i psorijaze na pregibnim površinama, niti kod oboljenja koja nalikuju psorijazi. Veličina psorijatičnih lezija može da bude od nekoliko milimetara do zahvatanja velike površine tela ili celog tela (eritroderma).

Oblik lezija može biti kružan, zmijolik, oblika i veličine kovanice, itd. Osim promena na koži psorijaza može da se manifestuje i na sluzokožama (najčešće na genitalijama) i na noktima. Promene na noktima su brojne: tačkasta udubljenja, uzdužne linije i brazde, zadebljanja ispod nokatne ploče i dr, a javljaju se kod 50 do 90% obolelih. Određen broj bolesnika oseća i svrab, naročito ako postoje promene na poglavini ili u pregibnim površinama. Lice je uglavnom pošteđeno, a njegovo zahvatanje govori u prilog tvrdokornog oblika bolesti.

5. Da li psorijaza može da utiče na zdravlje?

Same promene na koži mogu da budu praćene svrabom, retko i bolom. Osim na koži psorijaza može da se ispolji i na zglobovima u vidu psorijaznog artritisa, koji se javlja kod 5 do 8% obolelih od psorijaze. Poslednjih godina je utvrđeno da pacijenti koji boluju od psorijaze mogu imati veći rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti, diabetes mellitusa tip 2 i poremećaja masnoća (lipida) u krvi. Zbog toga kod svakog pacijenta treba tražiti manifestacije ovih oboljenja.

6. Kakva je sličnost s drugim bolestima?

Zbog pojedinih oblika psorijaze, njihove lokalizacije i izgleda, postoji veliki broj oboljenja koja u pojedinim fazama bolesti mogu dati kliničku sliku sličnu psorijazi. To su numularni ekcem, kontaktni dermatitis, kandidoza, seboroični dermatitis, mycosis fungoides i dr.

7. Da li je zarazna?

Ne. Ne postoji nijedan način (direktni kontakt, kapljični put, seksualni kontakt) kojim se psorijaza može preneti. Međutim, pojedine osobe i dalje su u zabludi da je psorijaza zarazno oboljenje. To je razlog izbegavanja obolelih i njihove izolacije iz društva, što kod bolesnika dovodi do povlačenja, nesigurnosti, depresije i stvaranja osećaja niže vrednosti.

8. Da li je nasledna?

Postoji nasledna predispozicija za nastanak oboljenja. U studiji u kojoj je praćena učestalost psorijaze kod dece, roditelji su podeljeni u tri grupe. U prvoj nijedan roditelj nije imao psorijazu, u drugoj je jedan roditelj imao, a u trećoj su oba roditelja bolovala od psorijaze. Rezultati su pokazali da je u prvoj grupi 7,5%, u drugoj 15%, a u trećoj 50% dece imalo psorijazu, što ide u prilog genetskoj sklonosti za nastanak oboljenja.

9. Da li treba sprovoditi određenu dijetu?

Nema relevantnih podataka da se upražnjavanjem određene ishrane psorijaza može izlečiti. Ranije se koristila terapija vitaminima A, B12, D2, C, folnom kiselinom, ali bez značajnijih rezultata. Kod gojaznih osoba, smanjenje telesne mase može smanjiti raširenost bolesti i poboljšati odgovor na terapiju.

10. Kakav je uticaj klimatskih faktora?

Boravak u primorskim predelima, izlaganje tela sunčevoj svetlosti najmanje tri nedelje godišnje može biti korisno za obolele od psorijaze. Sunčanje i fototerapija ultravioletnom svetlošću su provereni i efikasni metodi lečenja, koji se obavljaju pod kontrolom dermatologa. Lečenje se sastoji se od dugotrajnog izlaganja sunčevoj svetlosti ili lampama koje emituju ultravioletnu svetlost (UVA i UVB), kupanja u morskoj vodi, nanošenja određenih krema i potpunoj relaksaciji organizma.

11. Da li se može izlečiti?

Lečenjem psorijaze uklanjaju se tegobe i promene na koži, sluzokožama, noktima i zglobovima. Budući da bolest ima tendenciju ponovnog javljanja, prelaska jednog oblika u drugi, kao i zbog nemogućnosti da predvidimo kada i u kojoj meri će se javiti, ne možemo govoriti o potpunom izlečenju. Danas nam je na raspolaganju veliki broj lekova koji se s uspehom koriste u lečenju psorijaze. U zavisnosti od oblika, lokalizacije i proširenosti lezija i osobina svakog pojedinačnog pacijenta u terapiji se koriste samostalno ili u kombinaciji: topijski kortikosteroidi, topijska salicilna kiselina, topijski i sistemski retinoidi, topijski derivati kalcijuma, foto(hemo)terapija, metotreksat, ciklosporin, biološka terapija, itd. Treba naglasiti da se psorijaza vrlo uspešno može kontrolisati samo uz zajedničku saradnju bolesnika i lekara.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Putin pobesneo; "Kazna je zaslužena"

Ruski predsednik Vladimir Putin besan je zbog napada dronom na vojni aerodrom u kome su pogođena dva napredna borbena aviona Su-57, rekao je portparol ukrajinske obaveštajne službe.

8:28

13.6.2024.

1 d

Svet

Orban je kažnjen, i to žestoko

Najviši sud Evropske unije doneo je odluku da Mađarska mora da plati kaznu od 200 miliona evra zbog nepoštovanja politike migracija i azila, javlja Dojče vele.

10:55

13.6.2024.

1 d

Podeli: