Kakve probleme leto donosi koži?

Postoje neke kožne infekcije kojima prija leto, zbog toplote i vlage. Takođe su u ovom periodu problemima kože podložniji gojazni ljudi zato što se u pregibima kože ti delovi taru jedan od drugog, pa dolazi do stvaranja tzv. intertriga. U tim regijama se gljivice, kojih i inače ima (candida albicans postoji na svakom delu kože), u određenim uslovima razmnožavaju mnogo više nego što treba. Letnji meseci su idealni za takve stvari jer se čovek tada više znoji i više vlage se stvara u tim pregibima kože.

Drugi problem je razvoj bakterijskih infekcija, tj. impetigo. U tom periodu ima više insekata, pa se na mestima ujeda stvaraju papule, koje su centrirane obično jednim plikčćem i, pošto to mesto svrbi, plikčići se skidaju i nastaje idealna podloga za razvijanje bakterija.

Pored infektivnih bolesti, u tom periodu se javljaju i karakteristična alergijska stanja. Tokom leta se javlja nešto što se zove strofulus infantum. To je nešto kao alergija na ujede insekata. Na primer, kod dece koja su preosetljiva na alergene kad ih ujede neka buba na niz drugih mesta će se javiti iste promene na koži. Takvu decu treba zaštiti od ujeda insekata.

Koliko je sunčanje (ne)zdravo za kožu?

Samo sunčanje je saopštavanje energije koja dolazi sa sunca. UV spektar ima više zraka, koji su različite talasne dužine. Oni koji su interesantni za kožu čoveka su: A, B i, donekle, C zraci. A talasi su najveće talasne dužine i oni najdublje prodiru u kožu, ali je najmanje oštećuju; B zraci manje prodiru u kožu, skoro da ne prodiru u sam derm nego samo epiderm, ali mogu više da oštete kožu. Inače, dok je ozonski omotač bio normalne debljine, C zračenje nije uopšte dopiralo do nas, nego se zadržavalo u ozonskom omotaču. Ali, otkad se ozonski omotač istanjio, i C zračenje dopire do nas.

Za sunčanje je važno reći da je to što mi pocrnimo zloupotreba majke prirode, jer se koža crnjenjem štiti od sunčevog zračenja. Pedeset posto sunčevog zračenja koje dođe do nas koža reflektuje sama, a onih drugih pedeset posto koža, svojim mehanizmima zaštite, mora da ublaži. Prva zaštita su mrtve kornealne ćelije na površini kože. Sledeća su razni antioksidansi koje koža poseduje, bilo da se radi o C vitaminu, E vitaminu ili beta karotenu, i treća su melanociti, pigmentne ćelije koje se lučenjem svog pigmenta  prostiru kroz epiderm, zadržavaju i upijaju taj višak energije.

Oštećenja kože koja se prvo vide, kao što je crvenjenje, pečenje i bol, manje su važna, jer će proći. Ono što je mnogo važnije za nas jeste tzv. kumulativno dejstvo sunca na kožu, što je dejstvo sunca kroz vreme. Ako se intenzivno sunčate svake godine, sigurno ćete dobiti neko oštećenje kože. Ta oštećenja mogu biti ubrzano starenje kože, jer je najveći problem kože da zadrži vodu. Koža će lakše nadoknaditi razne masnoće nego što će zadržati vodu i starenje kože se, u stvari, svodi na to da je ona sve manje sposobna da zadrži vodu. Sunce isušuje kožu i tera je da gubi tečnost. Osim toga, kolagena, elastična vlakna gube svoja svojstva pri sunčanju kroz godine, i to je kumulativno dejstvo sunca.

Najteža stvar koja može da se desi kao posledica sunčanja jeste maligna alteracija epidermalnih ćelija ili čak melanocita. Znači, promene koje se mogu desiti na ćelijama mogu dovesti do raka kože. To mogu biti banalni bazaliomi, koji neće ubiti pacijenta, ali i  maligni melanom, koji je jedan od najmalignijih rakova kod čoveka. Zbog toga bi sve mladeže koji su stalno izloženi sunčanju trebalo redovno kontrolisati.

Da li je sunce lek za neke bolesti?

Postoje bolesti u dermatologiji kojima sunce prija. Jedna od takvih najpoznatijih bolesti je psorijaza. Psorijazi veoma prija sunce, tako da se pacijentima koji boluju od ove bolesti savetuje da odlaze na more, na planinu ili na jezera radi sunčanja.

Kako da zaštitimo kožu od sunca?

Ako se već sunčamo, veoma je važno da kožu zaštitimo od preteranog sunčanja i da ne izlazimo na sunce od devet ujutru do četiri sata popodne zato što je tada radijacija najveća. Neki ljudi to ne shvataju ozbiljno, pa smo prošlog leta imali slučajeve teških opekotina i teških promena na koži. Decu treba štititi od sunca, jer se smatra da je dečja koža nezrela. Malu decu, samim tim, ne treba izlagati suncu ili je treba izlagati što manje. Postoje neke predrasude da se treba sunčati zbog, na primer, vitamina D. Ljudi, na žalost, ne znaju da je dovoljno da jedan deo tela osunčate pet minuta da biste dobili dovoljnu količinu vitamina D za celu godinu.

Što se zaštitnog faktora tiče, nisu sve kože iste i ne stvaraju isti pigment. Ali, bez obzira na to čija koža koliko trpi, kumulativno dejstvo će se ispoljiti kad-tad. To znači da je bolje bežati sa sunca u periodu kada je radijacija najjača