Ne koristite istu šifru

Za korišćenje savremene tehnike, koja je postala obavezujuća u 21. veku, svaki čovek mora, u svakom trenutku, da zna najmanje šest do sedam lozinki. Sistem od najmanje četiri pa naviše karaktera – kombinacija brojeva, slova, reči potreban je da se ulogujemo na privatni i poslovni mejl; tu su PIN kodovi za najmanje dve platne kartice, potom šifra za korišćenje profila na Facebooku, sve popularnijem Twittert...

Za razliku od naših roditelja koji nisu morali da pamte ni brojeve lične karte, a brojevi fiksnih telefona su sadržali maksimalno šest cifara, čini se da je savremeni čovek dobio novo opterećenje: pamćenje malog mora kombinacija.

Imperativ nezaborava dodatno je podvučen upozorenjima kompjuterskih stručnjaka. U cilju sprečavanja hakovanja uvek je bolje koristiti što komplikovaniju lozinku. Kombinacije malih i velikih slova, brojeva, reči, čitavih rečenica...

Što teža i nelogičnija šifra, to će biti teže sajber lopovima. Ne savetuje se ni da bude zapisana na papiru niti da se memoriše u telefonu, na računaru.

Prema istraživanjima proizvođača jednog od najvećih antivirus programa Kaspersky, ovakvih uputstava pridržava se čak tri četvrtine Nemaca. Oni lozinke ne zapisuju, već ih pamte. Druga strana medalje, nažalost, jeste to što svaki treći od njih barem jednom godišnje zaboravi neku šifru.

Šta onda činiti?

Markus Jakobson, doktor nauka i jedan od veterana u istraživanju kompjuterske bezbednosti, nedavno je za časopis Newsweek predstavio novi model lozinki „fastwords” (brze reči).

"Nemojte da smišljate dugačke i teško pamtljive lozinke. Probajte sa jednostavnim sistemom, od nekoliko reči" objašnjava Jakobson, potkrepljujući sve primerom.

"Ako ste od kuće na putu do posla zgazili kolima žabu, neka šifra glasi „stan žaba posao”. Ako zaboravite jednu reč, sistem će ponuditi drugu, od tri, pa ćete se setiti konačnog rešenja". Nedavno je 36-godišnja B. K., Beograđanka, radnik u medijima, doživela blagi nervni slom kada je na poslu morala da menja šifru za pristup poslovnom sistemu

"Ne želim više da menjam šifre! Kako sve to da pamtim, toliko mi informacija dnevno prođe kroz mozak. Sada kada sam je konačno zapamtila, ne mogu da je zaboravim i upamtim novu", bila je očajna.

Kako kaže Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut, lozinke se mogu posmatrati kao svežanj ključeva.

"Što smo više na internetu, to je i broj lozinki koji pamtimo veći. Kao kada nosimo ključeve, i što ih je više u svežnju, džep će nam biti teži. Ipak, nije to toliko opterećenje. Za one koji su stvarnost zamenili virtuelnom može da bude traumatično ako neko provali lozinku i uđe u njihov, na primer, nalog na Facebooku. Ali, šta bi bilo tu što se može ukrasti – pita se ovaj stručnjak i dodaje da prosečnom čoveku koji mora da zapamti nekoliko lozinki nije veliko opterećenje za mozak."

"Računari su objekti koji omogućavaju komfor, da neke stvari uradimo udobno, lagodno. S druge strane, čine nas ranjivim kada se potpuno oslonimo na njih i nismo u stanju da nešto učinimo bez pomoći računara. Trebalo bi posmatrati stvari tako da mi budemo oni koji će dozirati virtuelizaciju našeg života a ne ona nas", kaže Jovanović.

Autor: A. Cvetićanin