Šta je potrebno za fleksibilan ekran?

Kompanije poput Samsunga, Nokie pa čak i Applea već neko vreme rade na fleksibilnim ekranima za pametne telefone, ali sada, po prvi put, postoji dovoljno rezultata za ozbiljno razmišljanje o budućnosti.

Savitljiv telefon mogao bi da prati linije tela kako bi što udobnije bio smešten u vašem džepu, prilikom pada mogao bi samo da se skupi ili izvije umesto da pukne i bilo bi znatno lakše skladištiti ovakve uređaje.

Međutim, ne treba se radovati prerano pošto još ne postoje konkretni uređaji na koje bi ovakvo staklo moglo da ide zbog nekih očiglednih problema.

Jedan od najvećih izazova sa fleksibilnim telefonom jeste naterati staklo da se savije bez većih problema pošto je uvreženo verovanje da je ono nesalomivo.

Takođe, trenutne alternative nisu dovoljno snažne da bi predstavljale jaku barijeru koja čuve ostale komponente telefona koje se nalaze iza stakla.

Tek bi trebalo očekivati verzije ovog stakla koje mogu da pariraju snazi Gorilla Glassa, supstance koja čini spoljni sloj ekrana i čuva većinu današnjih uređaja.

Pa čak i da fleksibilno staklo uspe da obezbedi dovoljnu zaštitu i obezbedi zakrivljenost, njegovo lomljenje i dalje predstavlja problem.

Kada hemičari i industrijski dizajneri razmatraju problem lomljenja, oni ne misle samo na velike pukotine. Istina je da savitljivo staklo može da podnese testove pada bolje od pojedinih vrsta stakla, ali pitanje je da li može da izađe na kraj sa ogrebotinama i intenzivnim korišćenjem koje takođe može dovesti do lomljenja.

Vrlo je verovatno da će prvi aktivni savitljivi ekrani biti prekriveni plastikom, a ne staklom. Ali kao i uvek, otpornost i dugotrajnost su glavni problemi.

Činjenica da je većina proizvođača mobilnih uređaja prešla sa plastičnih na staklene ekrane je takođe još jedan ozbiljan pokazatelj smera u kom bi dalja istraživanja trebalo da se vrše – nećete videti plastičan Retina displej na iPhoneu 5.

Slike izgledaju jasnije i oštrije sa staklenim pokrivačem i ono ujedno bolje reaguje i osetljivije je na dodir.

Staklo takođe bolje reaguje na kiseonik i vodu, dve stvari sa kojima se svaki korisnik mobilnog telefona redovno sreće prilikom korišćenja uređaja.

Pa čak i da tehnologija pravljenja savitljivih ekrana dovoljno uznapreduje, i dalje postoji problem drugih komponenti. Šta je rešenje za bateriju, procesor i kameru?

Konvencionalne litijum-jonske baterije, koje napajaju današnje mobilne telefone prilično su čvrste. Zapravo, one moraju da budu čvrste kako bi trajale duže.

Nove tehnologije istraživanja baterija kreću se ka tankoj, ravnoj ćeliji, ali ni one nisu pravo rešenje za savitljiv telefon.

Jedno od mogućih rešenja jeste da baterija bude nezavisna od ostatka savitljivog dela telefona i da predstavlja njegovu bazu.

Još jedan veliki problem jeste i sam materijal od kog je telefon sačinjen. Sa dizajnerskog stanovišta potrebno je da telefon ne bude previše ni labav ali ni previše čvrst.

Ukoliko se telefon savije, da li će se ponovo vratiti u originalan oblik? Idealan materijal za ovo bio bi neka vrsta likre za tehnološki svet.

Generalno, slični materijali već postoje, problem je u sklapanju svih komponenti u jednu koherentnu celinu.

Na samom kraju postavlja se i pitanje cene.

Jedna od pozitivnih strana savitljivog stakla jeste njegova cena pošto se pravi u rolni.

Međutim, jedna jeftinija komponenta neće učiniti ceo uređaj jeftinijim. Istraživanje, razvoj i proizvodnja novih materijala ne dešava se preko noći i može biti poprilično skupo, pogotovo pošto je u pitanju nova tehnologija.

Koliko bi prosečan potrošač bio spreman da izdvoji za fleksibilan telefon? U pitanju je interesantna ideja, ali kada početno uzbuđenje prođe, koliko bi ovakav uređaj bio praktičniji od uređaja koje trenutno koristimo?

Zapravo, pravo pitanje moglo bi da glasi: Koliko biste bili spremni da platite više za telefon koji se oblikuje prema vašem džepu?