Deset izuzetnih žena za koje verovatno nikada niste čuli

Waris Dirie – aktivistkinja koja se borila protiv obrezivanja žena

Kad je Voris Diri imala pet godina, bila je podvrgnuta ritualnom ženskom obrezivanju, koje je uobičajeno u Somaliji. Zapravo, reč je o sakaćenju polnih organa kako žene ne bi osetile seksualno zadovoljstvo, pa tako, navodno, neće imati motiva za blud i preljubu. U najvećem broju slučajeva ovaj se bolni 'zahvat' sprovodi u nehigijenskim uslovima, bez anestezije i može da se završi smrću.

Kad je napunila 13 godina, Diri je uspela da se preseli u Veliku Britaniju. Tri godine kasnije otkrio ju je modni fotograf, nakon čega je započela uspešnu karijeru fotomodela. Ipak, Somaliju nije zaboravila. Kako bi pomogla drugim devojčicama, osnovala je Fondaciju Voris Diri, čiji je cilj da ukaže svetu na ovu okrutnost. Zbog posvećenosti ovom cilju, UN ju je proglasio ambasadorkom dobre volje zaduženom za spomenutu problematiku.

Kelly Perkins – nakon presađivanja srca i dalje planinari i zagovara donaciju organa

Do tridesete godine Keli Perkins je bila strastvena planinarka i osvojila je mnoge poznate vrhove. Međutim, 1992. godine, nedugo nakon povratka iz Evrope, gde je planinarila sa suprugom, Keli je otkrila da ima srčanu bolest – kardiomiopatiju. Tako je 1995. dobila novo srce. Od planinarenja ipak nije odustala, čak je postala prva osoba koja se sa transplantiranim srcem popela na neke od najviših planina sveta, uključujući i Kilimandžaro u Africi. Svoja putovanja koristi za promociju donacije organa.

Emme Aronson – prvi plus-size supermodel

Vesti o smrti anoreksičnih modela podstakli su modnu industriju da lansira projekat "plus-size" modela. Em Aronson je postala prvi takav supermodel i glasnogovornica američkog nacionalnog udruženja za poremećaje u ishrani. Nastojala je da uveri mlade devojke da prihvate činjenicu da postoje ljudi različitih oblika i veličina, a da zdravlje ne znači konfekcijski broj 0.

dr Wangari Maathai – dobitnica Nobelove nagrade za mir

Aktivistkinja za okolinu, Vangari Matai, prva je Afrikanka koja je dobila prestižnu Nobelovu nagradu za mir. Uručena joj je 2004. godine zbog doprinosa samoodrživom razvoju, demokratiji i miru. Ona je, naime, osnovala pokret Zelenog pojasa, u sklopu kojeg je uverila Kenijce, uglavnom žene, da je nužno saditi drveće. Njen napor je doveo do sađenja više od 20 miliona drveća u Keniji. Matai se uključila i u opozicioni pokret protiv nedemokratske vlade. Zbog svog angažmana je 2002. izabrana u kenijski parlament. Njen bivši suprug je izjavio da se razveo od nje, jer je 'previše obrazovana, jaka, uspešna, tvrdoglava i da ju je stoga bilo teško kontrolisati'.

Safiye Amajan – učiteljica iz Afganistana

Uprkos pretnjama od strane talibana, Safije Amajan je i za vreme njihove vladavine, godinama vodila školu za devojčice u svom domu. Nakon što su talibani izgubili vlast, bila je na čelu ministarstva posvećenog ženama i njihovim pravima. To je radila sve do 2006. godine, kad su je talibani ubili. Pre smrti je otvorila nekoliko škola i centre za stručno obrazovanje žena. Amnesti Internešnal je izveštavao da grupa odgovorna za njeno ubistvo tvrdi da je Safi bila američki špijun.

dr Ruth Simmons – prva Afroamerikanka na čelu Univerziteta Ivy League

Dr Rut Simons je 2001. imenovana za predsednicu Univerziteta Brown, pa je tako postala prva Afroamerikanka na čelu Univerziteta Ajvi Lige. Ipak, početak njenog života nije bio lagan. Rodila se u porodici siromašnih nadničara sa jedanaestoro dece. Zbog uspeha u školi dobila je stipendiju za univerzitet. Tokom karijere se posvetila školovanju siromašnih i žena.

Zainab Salbi - Iraèanka koja se zalagala za obrazovanje i politièko osvešæivanje žena

Zainab Salbi – Women for Women International

Zainab Salbi se rodila i odrasla pod vladavinom Sadama Huseina u Iraku. Osetila je da su tokom rata najviše pogođeni žene i deca koji su izgubili oca i muža i koji su pretrpeli silovanje i mučenje u svrhu ratne taktike zastrašivanja. Stoga je 1993. godine osnovala Women to Women International, čiji je cilj pomoći preživelima nakon ratnih sukoba, pružiti im nužno stručno obrazovanje i kapital za pokretanje posla. Osim toga, usredsredila se i na kampanju opismenjivanja i političkog osvešćivanja žena. Njena organizacija je dosad prikupila više od 24 miliona dolara i pomogla 55.000 žena iz zemalja kao što su Afganistan, Bosna i Hercegovina, Demokratska Republika Kongo, Sudan i Ruanda.

Jody Williams – utemeljila International Campaign Against Land Mines i dobila Nobelovu nagradu za mir 1997.

Učiteljica engleskog, Džodi Viliams, problematikom mina počela je da se bavi osamdesetih godina prošlog veka. Devedesetih je osnovala organizaciju koja upozorava na opasnosti minskih polja, što je u Otavi u septembru 1997. dovelo i do potpisivanja Konvencije o zabrani upotrebe, stvaranja zaliha, proizvodnje i prenosa protivpešadijskih mina i o njihovom uništenju (Land Mine Ban Treaty).

Kathy Eldon – predsednica Fondacije Creative Visions

Keti Eldon je bila uspešna novinarka i urednica kada je tragedija pogodila njenu porodicu. Njen dvadesetdvogodišnji sin je 1993. godine kamenovan u Somaliji, dok je bio na zadatku za Rojters. Njemu u spomen, Eldon i njena kći Ejmi su osnovale svoju fondaciju. Njihov cilj je da ohrabre mlade entuzijaste i političke aktiviste da koriste umetnost kako bi promovisali važne svetske probleme, uključujući humanitarne krize i zaštitu okoline.

dr Julie Gerberding – bivša direktorka američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Magazin "Forbs" ju je 2005. uvrstio na 12. mesto liste 100 najmoćnijih žena. Pa ipak, ime dr Džuli Gerberding ne čuje se često. Zašto je onda stručnjaci cene? U periodu od 2002. do 2009. godine dr Gerberding je bila direktorka američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Organizovala je i sprovela pomno praćenje i istraživanje ptičjeg gripa i osigurala uslove da ne dođe do masovnog širenja.

Izvor: Magazin.hr
Foto: YouTube