Novak Đoković – jeste uobičajeno, ali nije normalno

Međutim, ono što je rečitije od svih brojki jeste način na koji je najbolji teniser sveta osvojio trofej u Majamiju – slično kao u Indijan Velsu, nije to bio njegov maksimum, a opet je bio znatno iznad svih protivnika.

Još jednom su se tačnim ispostavile reči kojima je Bred Gilbert hranio Andrea Agasija i na neki način ga preporodio: “Ne moraš da budeš najbolji svakog dana, dovoljno je da budeš bolji od onog ko je toga dana preko puta tebe“.

Ta činjenica može jedino da zastraši sve Novakove rivale – on, kao doduše i ostali u olimpijskoj godini, sigurno nije tempirao formu za dva Mastersa za nama, a istorija pokazuje da je Đoković majstor u tempiranju forme, i na nivou turnira i na nivou sezone.

Getty Images

Već neko vreme srpski teniser nadmoćan je na ATP turu i nisu više toliko česti mečevi koje neutralan ljubitelj tenisa dočekuje s nestrpljenjem. U Majamiju se dogodio jedan takav – u četvrtom kolu Đoković je igrao sa 22-godišnjim Dominikom Timom.

Momak koji je u izvanrednoj formi ove sezone i koji je fizički potpuno sazreo pružio je solidan otpor Đokoviću, na terenu se činilo i mnogo jači nego što je rezultat pokazao. Ipak, posle svih brejk lopti, pritisaka i ponekog briljantnog poena, Tim je završio kao i svi ostali – poražen, i to prilično rutinski kada se sve sabere i oduzme (6:3, 6:4).

Istina, bilo je nekoliko prekretnica u meču koji su mogli da produže borbu, da daju Timu još nade, ali teško je verovati da bi Austrijanac i u tom slučaju napravio senzaciju. Isto kao što je teško verovati da će Đoković u skorije vreme napraviti devet duplih grešaka u dva seta i da će mu odnos direktni poeni/neiznuđene greške biti -28 (6/34).

A to se desilo i svejedno je slavio u dva seta i, uprkos tome što ga servis generalno nije služio, u skoro svakom važnom trenutku pravovremeno se pojavljivao i spasavao stvar.

Getty Images

Dueli sa Edmundom i Sousom na početku turnira bili su samo formalnost, što i jeste normalno za najbolje tenisere i početne runde. Međutim, Đoković na isti način dobija i sudare sa sedmim teniserom sveta, a to, što bi rekli u predstavi Eling (daje se u BDP-u, obavezno pogledajte, izvrsna komedija), možda jeste uobičajeno, ali svakako nije normalno.

Tomaš Berdih ponovo je lagano savladan sa 6:3, 6:3 u duelu lišenom svake neizvesnosti – verujem da ni oni najzagriženiji Đokovićevi navijači nisu ostali do tri ujutru i čekali početak meča. U stilu: “Dobija Berdiha sigurno“. A, ponavljam, to je čovek koji je nepunih šest godina bez prestanka u Top 10.

David Gofan, koji je u Indijan Velsu i Majamiju servirao kao nikada ranije u karijeri, bio je težak protivnik, dobrim delom i zbog izuzetno teških vremenskih uslova, pošto je bilo vlažno i toplo. U prošlosti se Novak dosta mučio u takvim uslovima, prvi u sećanje dolazi poraz od Nišikorija 2014. godine na US openu, ali sada je uspeo ’na glavu’ da izvuče meč i da ga prelomi u taj brejku prvog seta.

Baš kao u Kaliforniji, Novak je i na Floridi najbolje sačuvao za kraj – drugi set finala bio je pesma u kojoj Nišikori nijednog trenutka nije znao na koju će stranu lopta. Upravo to možda i jeste najteži zadatak za Đokovićeve suparnike – Novak iz svih mogućih položaja tela i pozicija na terenu može da menja pravac po volji. Posebno su ilustrativna bila dva vinera bekhend paralelama iz defanzive u kojoj bi svaki drugi igrač uzvratio dijagonalom i pokušao da ostane u poenu. Pobediti u nizu u Indijan Velsu i Majamiju smatra se jednim od najtežih izazova u tenisu, a Đokoviću je to pošlo za rukom ukupno četiri puta, tri puta uzastopno. I to je još jedno svedočanstvo ključne, a često potcenjene osobine velikih šampiona – konstantnosti.

Kada je Novak ispisao istoriju 2011. godine, malo ko se usudio da pretpostavi da mu to neće biti najbolja sezona u karijeri. Ne samo što je u 2015. nastavio da melje i posle US opena, već mu je i sada prolazno vreme u “sezoni posle“ bolje u odnosu na 2012. godinu, kada je ispao u polufinalu Indijan Velsa, uz trofej u Majamiju.

Samo mu je Bjorn Fratanđelo uzeo set u poslednje četiri nedelje, a ono što je Novak izjavio posle pobede u polufinalu nikako ne može da ohrabri njegove rivale.

“Osećam se bolje nego što sam se osećao prošle godine u istoj fazi sezone“.

Đokovićev mentalni sklop takav je da nikada ne spava na lovorikama i često ističe da se samopouzdanje teško stiče, a lako gubi. I upravo takav stav pomoći će mu da epitet “superioran“ i dalje stoji uz njegovo ime.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)