Dočekao je Teo, dočekao Vatutin, dočekao je CSKA

Čovek koji je u dresu Olimpijakosa bio jedan od ’dželata’ CSKA vratio se u noćne more Moskovljana da ih ponovo progoni. Scenario viđen toliko puta poslednjih godina da je postao šablon – CSKA panično ispušta veliku prednost i na najbolniji način gubi najvažniju utakmicu u sezoni.

I malo ko je sada sumnjao u bilo kakav drugačiji epilog, samo se čekalo da se vidi na koji način će CSKA da zabrlja, a predsednik Andrej Vatutin definitivno da doživi nervni slom i svojevoljno ode u Sibir na koju godinu.

I bili su na ivici, umalo da Teodosić i De Kolo izgube loptu, na kraju je Francuz užasno šutnuo trojku iz solidne pozicije, i posle napravljenih koraka, ali onda je sportska sudbina pokazala da ume da vrati dug.

Na fajnal-foru 2014. godine Viktor Hrjapa, jedan od najvrednijih, najkorisnijih i najpouzdanijih košarkaša koje trener može da zamisli u svojoj ekipi, izgubio je loptu u ključnom trenutku i omogućio Rajsu da donese Makabiju pobedu nad CSKA. Poslednji čovek od kojeg bi se očekivao takav propust.

Getty Images

Sada, posle brojnih povreda i koje godine više (sada su mu 33), sreća je pogledala Hrjapu – išao je na skok, uhvatio loptu, a onda iz nimalo lake pozicije doneo svom timu produžetak na 1,9 sekundi do kraja. Viktor Vladimirovič odigrao je najbolju utakmicu sezone onda kada je bilo najpotrebnije – u odbrani je krpio rupe i borio se sa višima od sebe, pogodio je dve trojke u trenucima kada su svi njegovi saigrači delovali pogubljeno, a tačku na briljantnu partiju stavio je rampom Kaliniću u poslednjem minutu produžetka.

Hrjapa je dokaz onoga što je Dimitris Itudis isticao pre fajnal-fora, da je sistem jači od svakog pojedinca, ali nije samo Hrjapa. Aron Džekson je, kao što i ume, preuzeo nakratko konce igre dok su se De Kolo i Teodosić mučili sa prekršajima, Higins je nekoliko puta izmislio poene i preuzeo odgovornost, a Hajns se sve vreme tukao u reketu, hladnokrvno je koristio dodavanja svojih plejmejkera i na kraju je dao možda i prelomni koš posle ofanzivnog skoka za 95:90.

Prvo poluvreme CSKA je odigrao perfektno na obe strane terena. U napadu savršen protok lopte, nekoliko akcija ličile su na Sparse iz najboljih dana, improvizacije u pravom trenutku, odličan raspored u napadu, stekao se utisak kao da bi mogli da igraju i zatvorenih očiju. U odbrani jednako impresivno – Fener je potpuno isteran iz reketa, niti jedno pomaganje nije kasnilo, kretali su se skladno kao da su jedno telo i jedan mozak.

Getty Images

Međutim, 2012. godine Moskovljani su imali i +19 protiv Olimpijakosa, pa su na kraju izgubili. Niko se nije zavaravao da je gotovo. I nije bilo, iako je CSKA izdržao treću četvrtinu uprkos slabijem napadu i problemima De Koloa sa faulovima, pa je na devet minuta do kraja bilo 72:55.

Pritisak na protivničkim bekovima jedna je od velikih vrlina Fenera i nisu se predavali – zaigrali su još agresivnije, presing je bio nestvaran, a napad CSKA potpuno poremećen. Počeli su Moskovljani da soliraju, prevashodno De Kolo, voda je ušla u uši, napadi su isticali bez jasne ideje i birana su najgora rešenja – nekoliko puta zvali su pik, a onda bekovi šutirali preko Juda, to je ilustrativan primer dekoncentracije CSKA u tim trenucima.

Timska defanziva koju ’Armejci’ igraju zahteva visok nivo prisebnosti i racionalno razmišljanje u svakom trenutku, pa je logično da je u takvom stanju svesti odbrana lakše pucala, a Fener je kupio lopte u napadu kao od šale.

Dikson se povampirio, Judo pokazao energiju i mentalitet za koji mnogi nisu znali da poseduje, a činilo se da je Slukas zakucao ekser u kovčeg CSKA.

Ipak, Hrjapa je udahnuo novi život svom timu i omogućio De Kolou da postane heroj. Francuz, koji je u poslednjoj četvrtini napravio niz pogrešnih rešenja i umalo odveo svoj tim u propast, zaigrao je na nivou iz prethodnog dela sezone i ulazima i sigurnom rukom sa penala odveo je CSKA do trona. A na tron je napokon došao i jedan čovek koji je odavno zaslužio tu da se nađe – Miloš Teodosić. U završnici je pronašao nekoliko rešenja koja niko drugi ne bi (recimo bek-dor pâs za De Koloa u poslednjem minutu regularnog dela) i sa linije penala je odbio poslednji nalet rivala.

Iako je utisak da je lopta u ključnim trenucima mogla češće da bude kod njega, pogotovo uzevši u obzir ’kanal’ u koji je De Kolo u jednom periodu upao, Teodosić je sa stilom došao do svog prvog evroligaškog trofeja – ubacio je 19 poena, uz 5 skokova i 7 asistencija i bio je najkorisniji igrač finala.

O čemu sad razmišljaš, upitan je Teodosić posle meča. “O tome kako ću se napiti večeras“, odgovorio je kapiten reprezentacije Srbije. I zaslužio je.

Znamo još jednog čoveka koji je u nedelju uveče sigurno bio pijan – to je prvi čovek CSKA. Tokom celog meča imao je skamenjen izraz lica, bio je izbezumljen i na +20, a kako su stvari kretale nizbrdo, činilo se da će mu se slošiti. Na kraju je konačno mogao da se raduje – prvo je dolazio do vazduha, a kada ga je prošao šok, urlao je na sav glas zajapuren u licu i grlio i ljubio koga je stigao.

I u toj radosti Andreja Vatutina jeste i suština košarke i sporta uopšte.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)