Neobični 'Dolgo' oduševio u Melburnu

Možete pročitati analizu igre Bernarda Tomića i Miloša Raonića, kao i osvrt na nastupe srpskih teniserki – Jelene Janković, Ane Ivanović i Bojane Jovanovski.

Dolgopolov je prošle godine promenio ime iz „Oleksandr“, kako mu se zvao i otac, u „Aleksandr“. Njegov otac takođe je bio profesionalni teniser, kasnije i trener Andreja Medevedeva (finalista Rolan Garosa 1999. godine), a Dolgo je kao dete putovao sa njima po turnirima i vrlo rano je upoznao najveće teniske zvezde.

Džim Kurijer, bivši ’broj jedan’ koji sada na Ozi openu prave intervjue sa igračima neposredno posle meča, seća se Aleksandra kao dečaka koji je stalno molio da dobije reket i koji je retko promašivao linije kada bi mu želja bila uslišena.

„Oduvek sam mislio da ćeš uspeti ako zadržiš strast prema tenisu“, obratio mu se Kurijer posle pobede nad Soderlingom.

Relativno dugo Dolgopolovu je trebalo da pokaže svoj potencijal, imao je povredu kolena i neke privatne probleme, ali na Ozi openu je napokon napravio proboj kakav se očekivao od njega.

Ukrajinčeva igra izuzetno je zanimljiva za gledanje. Forhend izvodi poskakujući, a zamah mu je sličan Nadalovom – ruka kojom udara (desna) često završava iznad desnog ramena, umesto iznad levog, što je 'školski'. Njegov stil igre Rodik je opisao kao „agresivan do tačke psihotičnosti“, a glavno oružje u toj ofanzivi upravo je forhend, posle kojeg loptice dobijaju veliko ubrzanje.

Kao što sam ranije pisao, ekstremno je brz, noge mu neprestano rade, a jedan teniski analitičar napisao je da se „Dolgopolov kreće bolje nego što je Agasi ikada mogao“.

Davno nisam video nekoga ko sa više energije igra tenis, što bi neki rekli, kao „električni zec“ je. Koliko dobro pokriva teren, najbolje se videlo u duelu sa Soderlingom, ali i po tome što se sa Marijem ravnopravno nadigravao sa osnovne linije.

Bekhendom ređe napada nego forhendom, ali ima izvanredan slajs i to je udarac koji prvi zapada u oči kada se gleda Dolgopolov. Čak je u duelu sa Marijem dobio nekoliko nadmudrivanja slajsovima u dugim poenima, a zna se koliko je teško dočekati grešku Škota. I peti teniser sveta pohvalio ga je posle meča.

„On ima neobični stil igre, veoma drugačiji od većine ostalih. Teško je ući u ritam. On je veoma dobar igrač, definitivno neko koga ne sme da se potceni. Igrao je odlično u Melburnu i uveren sam da će mnogima praviti probleme u budućnosti“, izjavio je Mari.

Pri servisu nisko baca lopticu, petlju i udarac izvodi munjevito postižući neverovatnu brzinu, i preko 220 km/h. Impresivno za momka visokog 183cm. Na osnovu viđenog na Ozi openu, najviše mu leži slajs-servis sa prednost strane, njime je osvojio mnogo lakih poena.

Voli da igra ’drop šot’, mada se njime nije proslavio u Melburnu, a po potrebi zna da zaigra i strpljivo, mada je po prirodi napadački orijentisan.

Ima solidan osećaj za volej, uostalom, u finišu trećeg seta meča sa Marijem servis-volej igrom spasao je dve brejk lopte.

Nikada se ne predaje i to je ono što naročito cenim kod njega. Congu je dobio iako je gubio sa 2-1 u setovima, a Soderling je u duelu sa njim imao set i brejk viška. Takođe, i u dvoboju sa Marijem nije se predao kada je imao dva seta i brejk minusa, a ni posle kada je gubio 4:0 u četvrtom setu. Takav stav je za svako poštovanje.

Sve navedeno zvuči divno, Ukrajinac zaista ima sposobnost da na pravi način izvede svaki udarac, ali kontinuitet je najveća boljka u njegovoj igri. Pravi velike oscilacije tokom mečeva – u nekim intervalim igra na nivou Top5, a zatim usledi ’rupa’ od 10-15 minuta u kojoj pravi neshvatljive greške u nizu. To i sam priznaje.

„Pokušavam da igram raznovrsno, da upotrebljavam sve udarce. Ne mogu da kažem koji mi je najbolji udarac jer nekada pravim ’vinere’ iz svake pozicije, a nekada se mučim sa svime i to se zaista ne može objasniti. Npr. u jednom meču odserviram 15-20 asova, a sada (u meču sa Soderlingom) sam imao 23% ubačenih prvih servisa u prvom setu. Pokušavam da igram bolje u kontinuitetu“.

Takođe, drugi servis često mu je prekratak, a prva dva seta sa Marijem izgubio je promašivši ’zicere’ koje ni juniori ne promašuju. Takvi kiksevi skupo se plaćaju u duelu sa najboljima.

To navodi na zaključak da je Dolgopolov ’tempirana bomba’, protivnik kojeg bi favoriti najradije izbegli, ali i neko ko može da izgubi od znatno slabijih suparnika. U Melburnu je igrao najbolji tenis u karijeri, ali moraće takve ili bar slične partije konstantno da pruža ukoliko želi da se domogne Top20.