Da li se bliži kraj srpskom tenisu?

Srbija na takmičenju u kojem učestvuje 14 selekcija podeljenih u četiri grupe nema nijednu predstavnicu iz top 200, pošto će nas predstavljati 264. teniserka sveta Dejana Radanović, Olga Danilović koja je 304. i Bojana Marinković, trenutno 573. na WTA listi.

Cilj je plasman u plej-of za popunu Svetske grupe B, koji je na programu 21. i 22. aprila i koji, sa ove tačke gledišta, deluje kao teško ostvariv cilj.

Ne tako davno, tačnije pre nešto više od pet godina, naš nacionalni tim borio se za titulu u ovom takmičenju, kada su Čehinje bile bolje od Ane Ivanović, Jelene Janković, Aleksandre Krunić i Bojane Jovanovski u finalu.

U međuvremenu, Ivanovićeva je završila sa profesionalnim igranjem tenisa, Jankovićeva je nekoliko puta izjavila da je blizu penzije (trenutno 235. na WTA, uz konstantnu borbu sa povredama), dok je Krunićeva postala predvodnik novog tima. Najveću podršku imala je u Nini Stojanović, devojci koja je ostvarila zapažene rezultate u dublu i dogurala do top 50 u konkurenciji parova, ali ni njih sada nema jer su odbile da nastupaju.

Ivana Jorović je zbog povrede otkazala poziv, a naknadne nisu prihvatile Natalija Kostić i Bojana Jovanovski.

Trenutno postoji 17 teniserki iz Srbije koje imaju renking na WTA listi i samo jedna se nalazi blizu onih najboljih – Aleksandra je 47, a sve ostale su daleko iza. Poslednji veliki rezultat imali smo u martu 2015, kada je JJ zaustavljena u finalu Indijan Velsa.

EPA/FILIP SINGER

Od tog trenutka realnost su druga i treća kola na turnirima, eventualno neki veći uspeh, ali bez ikakve naznake kontinuiteta u radu i rezultatima. Osetan pad uticao je i na dostignuća Fed kup selekcija koja sada obitava u nižem rangu takmičenja.

Ovih nekoliko pasusa iznad opisuju drugi snažan udarac za ’beli sport’ kod nas, nakon debakla za vikend u Nišu, tokom susreta Dejvis kupa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ne igračkog debakla jer u ovakvom sastavu nismo mogli ni da pariramo Amerikancima, već onog koji se odnosi na podršku reprezentaciji i potvrdi da kod nas niko ne želi da gleda tenis kada nema zvučnih imena.

Kapiten Nenad Zimonjić nije mogao da računa na Novaka Đokovića, Viktora Troickog, Janka Tipsarevića i Filipa Krajinovića, pa je teret pao na pleća Dušana Lajovića, Lasla Đerea, Peđe Krstina, Miljana Zekića i Nikole Milojevića. Ono šta su zatekli ih je sigurno pogodilo – sablasno prazna hala ’Čair’ koju je nekoliko stotina navijača ispunilo tek pošto su mečevi počeli.

"Želim da se zahvalim navijačima što su nas podržali. Došli su u solidnom broju", rekao je Krstin posle pobede nad Stivom Džonsonom u nedelju, jedinom tokom takmičarskog vikenda.

Samo što nije bio u pravu, već je, kurtoazno, morao da ih spomene, posebno što je debitovao za Srbiju. Činjenica je da su navijači pali ovaj ispit, sada je teško kritikovati beogradsku publiku jer je Teniski savez počeo da domaćinstvo izmešta iz prestonice, a ni ulaznice nisu bile nepristupačne – 700 sa petak i nedelju, odnosno 500 dinara za subotnji program.

EPA-EFE/LUKAS COCH

"To je Srbija. Kad igra reprezentacija, to je dovoljan razlog da narod dođe i podrži. Nije bitno ko će nastupiti. Igraju teniseri koji su na raspolaganju i koji su najbolji u tom trenutku", rekao je razočarani Zimonjić.

Ružne slike iz Niša samo su nastavak ne baš sjajne situacije koja prati muškarce – najosetnija razlika je vidljiva je u formi Novaka Đokovića koji ne liči na sebe više od dve godine. Najbolji srpski sportista svih vremena je padu od osvajanja Rolan Garosa, a košmarnih nekoliko meseci upotpunila je povreda lakta zbog koje ga očekuje nova duga pauza. Đoković je preskočio čitav drugi deo prošle sezone, vratio se na Australijan openu, ali je obnovio povredu zbog koje je sad morao i "pod nož".

Novak skoro godinu i po dana nije došao do završnice Grend slema, poslednji veliki turnir osvojio je u Torontu 2016. i veliko je pitanje da li će se ikada vratiti na nivo na kojem je bio. Šteta će biti velika ako se to ne dogodi jer je sigurno imao još dve-tri sezone tokom kojih bi mogao da dominira muškim tenisom.

"Ne osećam da je tenis iz mene izvukao svu motivaciju. Naprotiv, tenis mi je platforma za razvoj kao čoveka, moje ljubavi i strasti, nešto što me čini srećnim. Ako je samo to pitanje, onda nema dileme – nastaviću da igram", istakao je posle poraza od Hjeona Čunga u Melburnu.

Činjenica je da imamo petoricu igrača u prvih 100, ali isto tako da su, ako se izuzme Đoković, očekivanja od istih svedena na minimum. Krajinovića je posle astronomskog uspeha u Parizu zakočila povreda, Troicki ne uspeva da ponovi rezultate iz prošle sezone i pada na listi, Lajović nikako da napravi iskorak koji svi čekaju, Đere je potpuno "ispod radara" došao tu gde je, dok Tipsarevića sve više telo izdaje.

Foto: Marija Lukaè – privatna arhiva

Kako spomenuti Milojević nikada nije ostvario svoj puni potencijal i sve ono što su mu kao klincu predviđali, "spas" srpskog tenisa mogle bi da obezbede mlađe generacije.

Ali ni među njima nema previše onih za koje sa sigurnošću možemo da tvrdimo da će uspeti – Miomir Kecmanović nakon izuzetne juniorske karijere krči put među profesionalcima, Ivana Jorović je tek sa 20 godina prvi put ušla u glavni žreb nekog Grend slema, pa se može reći da najviše šanse da postane prava zvezda ima Olga Danilović.

Osim što je ćerka slavnog košarkaša i ima usađen "pobednički gen", Danilovićeva ima i dva juniorska Grend slem trofeja u dublu. Dobro je započela profi karijeru, dugo je i maneken "Najkija", a znamo koliko je ta kompanija uticajna u svetu tenisa, dok je kao velika nagrada stigao izuzetan debitantski nastup za Fed kup reprezentaciju u Talinu.

Sve u svemu, stanje trenutno ne izgleda baš sjajno, sigurno ne kako je bilo donedavno i na kakvo smo svi mi navikli.

Kakvo je Vaše mišljenje – da li je srpski tenis silaznoj putanji ili može da se oporavi?