Hejsel 1966: Da je Partizan pobedio Real...

Čuvena generacija crno-belih "beba" predvođenih Šoškićem, Vasovićem, Rašovićem, Galićem, Hasanagićem, igrala je finale Kupa evropskih šampiona protiv Real Madrida.

Partizan je do Hejsela stigao fantastičnim igrama protiv Nanta, Verdera, Sparte i Mančester Junajteda, mnogi su već videli crno-bele na krovu Evrope, ali istorija nije ispisana.

"O lepoti golova, to ni u stih ne može da stane, to ne može u statističke tablice. Jer, taj eros, taj ushit, taj san lebdi nad stadionom JNA, nad Beogradom. A na terenu još igraju i Bobekov tim i crno-bele bebe, samo moraš da zaslužiš da ih vidiš", izvod iz eseja o "Bebama" od strane Bože Koprivice.

Real je golovima sredinom drugog poluvremena preokrenuo rezultat i slavio sa 2:1, za šestu titulu prvaka Evrope. Mnogi smatraju da bi Partizanu pobeda otvorila vrata ka višegodišnjoj dominaciji.

Međutim, bukvalno u danima pred finale u Briselu klub je rasprodao svoje igrače, koji su na finalni meč stigli bez ikakve organizacije, kolima, vozovima, avionima, bez analize rivala.

"Rasulo u klubu uništilo je tim koji je mogao godinama da dominira Evropom"

Partizan je bio prvi klub iz Istočnog bloka koji je stigao do finala KEŠ i jedini sve do Steaue 1986. godine.

Nant i Verder je "preskočio" sigurnim pobedama kod kuće, nakon čega je poražen u Pragu sa čak 4:1. Ipak, pred 50.000 navijača na JNA slavio je sa 5:0 i izborio dvomeč sa Junajtedom.

"Crveni đavoli" su takođe pali u Beogradu 2:0, a crno-beli su do finala stigli hrabrim otporom na Old Trafordu gde su poraženi minimalnim rezultatom.

Usledio je duel sa petostrukim prvakom Evrope za koji su igrali: Arakvistan, Pačin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amancio, Groso, Velaskez, Gento

Međutim, rasulo u klubu u kojem bukvalno nikoga nije bilo briga za meč sa Realom, uništilo je jedan sjajan tim koji je mogao da dominira godinama Evropom.

Ostao je žal za neiskorišćenom prilikom, ali i ponos zbog nezapamćenog uspeha mlade ekipe, koja se ubrzo razmilela po Evropi.

"Najslabija karika jugoslovenskog šampiona bila je na psihološkom planu"

Na teren izlaze dve najbolje ekipe starog kontinenta, Partizan i Real Madrid.

Bečejac, Rašović i Vasović ne dozvoljavaju igračima Reala da priđu golu, dok Galić, Hasanagić i Pirmajer stvaraju izgledne prilike za vođstvo. Poluvreme se završava bez golova, mada ostaje žal što je udarac Hasanagića završio samo na prečki umesto u mreži.

Drugo poluvreme počinje dominacijom crno-belih, koje je krunisano sjajnim golom Vasovića uz erupciju radosti na Hejselu. Nedugo zatim, na našu veliku žalost, Real je izjednačio, a ubrzo i poveo sa 2:1, što je bio i konačan rezultat velikog finala.

Partizan je nastupio u sastavu: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. Trener je bio Abdulah Gegić, a „tehniko” Stanislav Virgilije Popesku.

Partizan je poklekao na poslednjem stepeniku, iako je posle uspešnih nastupa u prethodna četiri kola stekao sigurnost i veliku reputaciju u evropskim fudbalskim krugovima. Više nijedna njegova pobeda nije mogla da se smatra iznenađenjem.

Najslabija karika jugoslovenskog šampiona bila je na psihološkom planu, i tu je pao. Imao je tim najveće snage, ali je klub u tom trenutku bio slab za toliko uspeha i slave i nije mogao da zaustavi rasulo u najvažnijem momentu.

To je verovatno najveći razlog neuspeha u finalu, upravo tada kada je bilo najpotrebnije biti stabilan.