Moje putovanje: Cirih

Putovanje motorom kroz Švajcarsku pruža izuzetno zadovoljstvo, a najveći utisak na mene su ostavili sjajni prelazi na Alpima. Naravno, to je mnogo izazovnije nego vožnja autoputem, pogotovo što su svi putevi savršeno asfaltirani, nema udarnih rupa, ulja i šljunka. A i prolazi se kroz neverovatne šumovite predele, idilična mala sela, izuzetno lepo uređenu okolinu, sa mnogo potoka, rečica i jezera, prirodnih ili veštačkih. Samo sam očekivao da u jednom momentu pred mene iskoči i čuvena ‘milka’ krava. Pravio sam pauze da bih uživao u divnim pejzažima, koje nemam često prilike da vidim. Oduševilo me je i to što sam usred leta, sa prijatnih trideset stepeni, dolazio do vrhova na kojima se još beleo sneg, pošto je temperatura tamo bila samo desetak stepeni, pa sam se sa prijateljima čak i grudvao.

Na obali jezera

Posle desetak sati putovanja veoma su mi prijali kapućino i topli kroasan u jednom od kafića na samoj obali Ciriškog jezera.
Cirih, glavni grad istoimenog kantona, poznat je kao ekonomski, finansijski i saobraćajni centar. Po jednoj međunarodnoj studiji, to je grad sa najboljim i najvišim standardom života u svetu.

Vile

Staro gradsko jezgro je veoma dobro očuvano, s crkvama, palatama, trgovima i fontanama, a izdvaja se katedrala Grosminster, čija je gradnja počela još u devetom veku. Kao i Crkva svetog Petra, koja ima najveći časovnik na samom zvoniku.
Obišao sam prelepo jezero iz koga ističe reka Limat. Na obodu jezera je karakteristična zgrada u kojoj je muzej slavnog arhitekte i urbaniste Le Korbizijea.

Festival

U to vreme održavao se i festival, ne znam tačno čega ali verovatno svega i svačega, pa je bilo i mnogo muzike, pevača, kao i karusel. Čitav uži centar Ciriha bio je zatvoren za saobraćaj, a ljudi su uživali u festivalskoj gunguli i brojnim zanimljivim zbivanjima. Atmosfera me je podsetila na naše vašare.

Ivan Koen

Jedrenje

Inače, Cirih je bespekorno sređen i čist. Skoro sve zgrade datiraju s početka prošlog ili kraja devetnaestog veka, arhitektura je pomalo kitnjasta i nema mnogo modernih zdanja od betona i čelika. Ulice su oivičene drvoredima, ima mnogo travnjaka i cveća. Gde god da se okrenete, imate utisak kao da ste u šumi, a tu je i obilje vode, što deluje idealno za život porodica sa malom decom.

Jezero je prilično dobro iskorišćeno, ima dosta klubova za jedrenje i često se održavaju regate, a primetio sam da u okolini nema mnogo gradnje. Bogataši žive na obali, malo dalje od grada, a čuo sam da se najjeftinije kuće prodaju za pola miliona evra. Gradnja je strogo kontrolisana, i u samom Cirihu video sam samo jedan ili dva krana.

Posle sedam uveče život kao da zamre, radnje se zatvaranju, a ne rade ni preko vikenda, pa ste subotom popodne prinuđeni da u nabavku idete van grada, u velike tržne centre.

Kuhinja

Jedina ulica u kojoj radnje rade duže jeste pešačko carstvo Niderdorf štrase, koja je uža i kraća od naše Knez Mihailove. U njoj su nanizani kafić do kafića, klubovi i brojni restorani, od suši bara do orijentalnih, koji nude razne vrste kebaba. Švajcarsko nacionalno jelo je fondi, specijalitet od rastopljenog sira u koji se umaču krutoni od hleba. To je, priznajem, vrlo ukusno, ali i prilično teško za varenje. Sve ostalo su delikatesi italijanske, francuske i nemačke kuhinje. Naravno, nisam odoleo ni raznim vrstama čokolada koje su izvrsnog ukusa.

Poreski raj

U blizini Ciriha je gradić Šafhauzen, poznat po ‘brajtling’ satovima, ali nažalost, ovaj put nisam imao dovoljno vremena da ga obiđem. Svakako ću to učiniti prilikom naredne posete zemlji satova i čokolade.

Cug je od Ciriha udaljen dvadesetak kilometara, a sam grad ima oko četrdeset hiljada stanovnika. U svetu je poznat kao poreski raj, pa u njemu žive brojni bogataši, od Amerikanaca do Japanaca. Najpoznatiji stanovnik Cuga je nekadašnji teniski šampion Boris Beker. Uži centar grada zadržao je izgled s kraja devetnaestog veka, ima toranj, kulu sa satom i katedralom, a kuće su okrečene u pastelne boje, kombinaciju plave i bele, žutu, roze, tirkiznu. Tu je i malo pristanište sa marinom, i brojni kafići s ljupkim baštama. Centar je zatvoren za saobraćaj i u njemu su brojne radnje sa firmiranom garderobom, koja je, bar za naš džep, preskupa.

Ski-centri

Relativno blizu su i ski-rizorti. Sent Moric je udaljen oko 140, a Davos, prepoznatljiv i po kongresnom centru, samo 120 kilometara, pa Cirišani skoro svakog vikenda odlaze na skijanje.

Švajcarci su, stekao sam utisak, prilično hladni i nepoverljivi prema strancima, mada za sve vreme boravka tamo nisam doživeo nikakvu neprijatnost.