Kolima kroz Tursku - zapadna obala (2.deo)

Dan 2: na zapad!

Buđenje u 6 sati, lanč-paket i prolazak pored recepcije, ne izaziva više toliko iznenadjenje. Pošto smo uspeli da odemo čak do Saklikenta, vidimo više stvari i vratimo se na večeru u hotel, više nas niko ne pita gde idemo!

Danas idemo na severo-zapad, prema Kušadasiju, a obići ćemo i čuvene iskopine iz antičkog perioda: Ephesus (Efes), Prienne (Prijen), Miletus (Milet) i Dydima (Didimu). Do Kušadasija ima oko 125 km i još oko 15 km do Efesa.

Pošto je Bodrum na špicu poluostrva, da bi ste došli na "glavnu" magistralu, svaki put morate da, idući ka severu, dodjete i prodjete kroz grad Milas. Tamo je utorkom čuvena pijaca na otvorenom, gde se uži centar grada "ogradi" i tokom prepodneva ga preplave tezge. Tu možete naći sve: od hrane, preko odeće do ukrasnih predmeta, te je ustvari kombinacija zelene i "buvlje" pijace. Tu smo za doručak pojeli kuvani djevrek, koji prodaju gurajući ga u malim, visokim i zastakljenim kolicima na 2 točka, kojima se provlače izmedju tezgi. A na tezgama sa hranom - iznenadjenje: kajmak, jogurt… pa se još i isto kaže kao "kod nas"! Nismo ni svesni koliko je 500 godina pod Turcima uticalo na naš jelovnik. Naši ljudi će vam reći da smo od Turaka "nasledili" roštilj, a ja ću još dodati (pored jogurta i kajmaka) i sutlijaš ("sut" znači mleko), zatim musaku, đuveč, turšiju, pilav, čorbu, sarmu, a da ne govorim o baklavama, tulumbama i tufahijama. Turske reči su i : pirinač (pirinči), patlidžan (patlidžan), pasulj (fasulje), kajsija (kajsi) i višnja (višne)…. i to samo od onih koje se odnose na hranu.

Kušadasi

Od Milasa se glavni putevi račvaju: ka istoku (gde smo bili prethodnog dana), ka severu (gde ćemo ići sutra) i ka zapadu (kuda idemo danas). Na putu za Kušadasi, isto kao i prethodnog dana, put vodi kopnom. Na pola puta do našeg odredista, iza jednog brega, put naglo skreće ulevo, i pred nama se ukazuje ogromno prelepo jezero Čamiči (ili Bafa) otprilike veličine Boke Kotorske. Put nas vodi tik uz jezero, sa nepreglednim brežuljcima maslinjaka, a i sam drum ide gore-dole, kao u crtanom filmu, i tako putujemo oko sat vremena. Na svakih desetak kilometara, uz put su postavljene table na kojima je u gornjem delu nacrtana vatra, a u donjem je broj telefona koji treba nazvati u slučaju da iz kola primetite požar. Veoma prosto i inteligentno rešenje. Daleko, u izmaglici, sa druge strane ovog ogromnog jezera, nižu se planine i ta strana ne izgleda ni malo pitomo kao ova kojom prolazi put.

Posle jezera put vodi kroz ravnicu, nenadano se "ispravlja", i sledećih 50km puta izgleda kao da je neko  bukvalno povukao liniju lenjirom…. i tako do gradića Soke, gde nailazimo na skretanje prema Kušadasiju, 17 km - preko brda, do mora.

Perfektno lociran na velikoj padini, i sam "ulaz" u Kušadasi deluje prilično pompezno: sa desne strane na brdu visoki soliteri u izgradnji, levo je strm silazak u centar (do obale), a usput mnoštvo novogradnji u vidu pansiona i hotela…lepo i novo, ali nekako bez duše. Ostrvo u blizini centra grada, po kome je Kušadasi dobio ime ("Ostrvo ptica"), sa tvrdjavicom, deluje prilično neubedljivo posle prelepe Bodrumske tvrdjave. Kušadasi je nešto malo veći, ali definitivno noviji od Bodruma. Leti ga poseti više turista, pa je možda njegova čar u gužvi mladih ljudi željnih provoda. Posle kraćeg obilaska grada, upućujemo se na čuvenu plažu "Lady's beach". I ovde se naplaćuju suncobrani i ležaljke. Plaža je poveća,  peščana i solidnog izgleda, ali vam tik uz ivicu plaže prolazi jedna od glavnih ulica.

Efes

Dvadesetak minuta kolima od Kušadasija, dolazimo do Efesa. Kažu da je u 2. veku pre naše ere ovaj antički grad bio od istog značaja kao i drevna Atina. Ovde su boravili i Kleopatra, Aleksandar Veliki i još mnoge poznate ličnosti onog vremena. Efes deluje ogromno i impresivno, kao i ulaznica koja košta 10$. Na parkingu se slivaju nepregledne reke turističkih autobusa, a tu je i neizbežni Turčin sa kamilom i magarcem - za onog ko hoće da se slika i da za to plati (za razliku od zemalja arapskog sveta gde za iste potrebe vode kamilu, ovde ćete uvek naići na kombinaciju: kamile i magarca). Na ulazu u kompleks, posle predjene rampe, sačekuju vas profesionalni vodiči, Turci koji će vas za odredjenu svotu novca na vašem maternjem jeziku provesti kroz Efes. Na naše veliko iznenadjenje, pored onih koji pričaju engleski, francuski, nemački, neki vodiči govore i flamanski, ruski i …srpski! U Efesu možete videti amfiteatre, prednji deo zgrade Celzusove biblioteke (u kojoj se čuvaju neki zanimljivi stari ugovori kao sto je na primer: ugovor o kupoprodaji kuće sa 2 svedoka, iz 1 veka p.n.e., ili svadbeni ugovor iz sličnog perioda). Takodje su zanimljive i 3 glavne, skoro potpuno očuvane kamene ulice (kamen i mermer je poslednji put popravljan u 4. veku n.e.) Tu je i Latrina - muško javno kupatilo u kome je muška populacija Efesa, sedeći satima na kamenim "wc-šoljama" poredjanim oko kvadratnog bazena u obliku slova "L", ili tračala ili donosila važne odluke za grad i njegovo stanovništvo. Ispod wc-šolja je kanal za fekalije, a ispred - kanal za čistu vodu (za pranje ruku posle korišćenja smokvinih listova!). Otkopavanja još uvek traju. Na tragu su kućama bogatih stanovnika Efesa, koji su izgleda prvi upotrebili raspored prostorija u kući, identičan današnjem: u prizemlju je dnevna soba, kuhinja i kupatilo, a na spratu su spavaće sobe.

Iz Efesa unazad idemo za Prijen, Milet i Didimu. Ulaznice za svaki pojedinačno koštaju 1 $ (otvoreni su do 7 uveče), i vredi videti svaki od njih. Prijen je bio grad drevnih naroda pre dolaska Grka na ovo tle. Za Milet smo svi mi bar jedanput čuli zbog čuvenog Talesa iz Mileta i njegove teoreme. U ovom gradu je u starom veku rodjen i živeo i prvi astronom stare Grčke, ovde su postavljene i prve teorije o tome da li je zemlja pljosnata ili okrugla. Didima je poznato Apolonovo svetilište i poznata je po divnim očuvanim reljefima hrama. Ovi lokaliteti nalaze se oko 15 km u kopnu i medjusobno su udaljeni po 15-tak km. Sve vreme vodi vas uzani sporedni put, kroz ravnicu koja je ujedno i Nacionalni park. Zemljište je močvarno (možete videti rode kako stoje na putu), jer je nekada, u starom veku dotle dopiralo more, i svi navedeni gradovi, ustvari su bili značajne luke. U 2. veku n.e. reka je nanela toliko mulja, da se vremenom more "povuklo". Na starim mapama i ono naše prelepo jezero Bafa nekada je bilo deo mora.

Oko pola 9 uveče stižemo u hotel na večeru, puni utisaka, umorni i u očekivanju sutrašnjeg (poslednjeg) dana. Danas smo prešli oko 300 km.

Dan 3 – ka severu!

Danas idemo na sever, u Pamukkale, a do našeg odredišta ima 307km. Ono što primećujemo u Turskoj je da je prilično čisto i sredjeno, da su ljudi veoma ljubazni, pa kruže priče da je to verovatno u oblastima gde zalaze turisti. Danas ćemo "zaći" duboko u kopno i uveriti se da to, na sreću, nije tačno.    Grad Aydin, udaljen je oko 170 km od Bodruma. Magistralni put nas vodi kroz centar grada, i prvo što nam privlači pažnju je veliki kružni tok uredjen aranžmanima raznobojnog cveća. Ulice su čiste, a u glavnoj ulici koja nas izvodi iz grada, na središnjem ostrvu izmedju traka dva suprotna smera magistrale, baštovani uredjuju cveće, palme i travu. U svakom gradu kroz koji smo prošli na našem putu, izmedju 6 i 7 uveče, obilato se zaliva zelenilo.

Od Aydina, pa skoro sve do 50 km pre Pamukkala, opet je neko lenjirom povukao liniju, i tu napravio put! Usput se zaustavljamo kod mesta Sultanhissar, da na brdu iznad njega pogledamo Nysa iskopine. Turska je toliko puna ostataka iz perioda antike, da se čini da skoro svako selo ima neki amfiteatar ili slično. Mestašce je malo, ljudi izuzetno predusretljivi i ljubazni, ali nažalost, retko ko razume engleski jezik. Ovde, i u drugim manjim mestima, kurs stranih valuta je mnogo povoljniji nego na moru, pa iskoristite da nadjete banku i promenite koliko vam treba. Dok sam čekala u redu u banci (samo je jedan čovek bio ispred mene), ponudili su me čokoladicama iz male prućane korpe. Put do Nysa lokaliteta ide strmo uzbrdo, a sa desne strane uz zidove seoskih kuća, niže se drvored mandarina. Gore, na vrhu, izmedju iskopina, seljani obradjuju njive. Za njih ovaj lokalitet nije ništa posebno, jer oni su oduvek tu. Cena ulaznice je 1$.

Pamukale

Oko 11 sati stižemo u Pamukkale. Dobijamo besplatnu mapu i plaćamo ulaz za kola u iznosu od 3$. Turska je veoma bogata mineralnim izvorima i rudom, prvenstveno zlata. Samo u ovom okrugu (Denizli) postoji 17 izvora termalnih voda, čija temperatura varira (na izvoru) od 37 do čak 90 stepeni C. Pamukkale (pamuk - pamuk; kale - tvrdjava) su samo jedan od njih. Medjutim, ova takoreći banja, je zbog jedne jedinstvene stvari privukla jos antičke Grke da na ovom mestu sagrade svoj grad - Hierapolis. U pitanju je hemijska reakcija koja "pretvara"  brdo u belu "pamučnu tvrdjavu" i formira krečnjačke bazene u kaskadama. Hemijska formula ove reakcije je: Ca (HCO3) + O2 = CaCO + CO2 + H2O …pa, ko razume - shvatiće! Pre nego što kročite na belo tle, morate da izujete obuću. Temperatura vazduha je preko 30 stepeni C, i prva vam je pomisao da nećete moći da hodate po vrelom tlu. Medjutim, uprkos svim očekivanjima tle je prijatno mlako. Prvi dodir stopala u belom bazenu, potpuno je neočekivan: dno "bazena" kao da je prekriveno puderom ili prahom pudinga od vanile! Samo tri "bazena" bila su popunjena vodom. Ostali su prazni, ali ne zadugo, jer su Turci napravili sistem za doziranje protoka vode od samog izvora do belih bazena. Razlog je sledeći: ako puste da voda teče prirodno, bazeni će se urušiti, pa će ovo čudo prirode izgledati manje atraktivno, a možda postoji i neki važniji razlog.

Osim antičkog grada Hierapolisa, koji sadrži i izuzetno očuvan amfiteatar, nekropolu i ostale gradjevine, u jednom posebno ogradjenom i zelenilom oplemenjenom prostoru, nalazi se i pravi bazen za koji kažu da je lično Kleopatra dala da se sazida za nju. Za ulaznicu od 6,5$, dobićete i  kapu za plivanje za jednokratnu upotrebu, koja služi da pokrijete kosu. Ovaj bazen je termalni i ne može da se prečišćava kao klasičan bazen, zbog čega Turci vode računa da se ne isprlja. Moći ćete da plivate i uživate najviše 2 sata, jer je toliko dozvoljeno, a postoji i razlog za to. Visoke letnje temperature će vam brčkanje u Kleopatrinom bazenu učiniti izuzetno primamljivim, ali budite na oprezu: voda je često toplija od temperature vazduha - 37 stepeni C! Najveća čar ovog banjskog kupanja je i ta što sve vreme plivate izmedju antičkih stubova, kojima je verovatno nekada bio okružen sam bazen, a koji su se, od starog veka do danas, iz ko zna kog razloga, našli u vodi.

I tako, stižemo do kraja našeg putovanja. U Bodrum stižemo oko 7 uveče. Sa danas predjenih oko 620 km, naša ukupna trodnevna kilometraža iznosi: 1640 km. Umorni, ali i prezadovoljni i puni najrazličitijih utisaka, sedamo na kafu u jedan mali kafe na obali Bodruma. Pogled prema luci zaustavlja se na jednom od onih ogromnih višespratnih prekookeanskih "ladja". Ova je doputovala čak iz Amerike, a ima ih puno i iz drugih zemalja. Turska stvarno ima šta da ponudi i ljudi joj se očigledno vraćaju.