Kada roditeljska ljubav ne poznaje granice

Laki je Skrafov dvogodišnji sin, koji ima urođenu anomaliju. On je, naime, rođen bez mrežnjače, zbog čega je osuđen da čitav život provede slep.

Međutim, Laki ne nosi ovo ime bez razloga, jer je on imao tu sreću da odraste i provede vreme uz svog tatu, koji se ne odvaja od njega i pruža mu roditeljsku podršku na svakom koraku.

Skraf je Lakijev tata, ali i čuvar, pratilac i najbolji prijatelj. Ova dobra kuca i vlasnik Džim Leonard dali su sve od sebe kako bi slepoj kuci pružili šansu da proživi što srećniji i lepši život.

"Laki je rođen slep. Kako je odrastao, često je dolazio u opasnost, jer je udarao u predmete i ponekad zadobijao povrede, koje su mogle biti i ozbiljne. Plašili smo se za njega", kaže vlasnik ovih kuca.

On je stoga potražio savet veterinara, kako bi pronašao najbolji način da pomogne svom nesrećnom mezimcu. Počeo je i sam da kači zvončiće na svoje pantalone i da posebnim mirisima obeležava mesta koja su naročito rizična za Lakija, kako bi on mogao bolje da se snađe u prostoru u kome živi.

Međutim, najveću podršku i najbolju pomoć Lakiju je pružio upravo njegov tata, koji ga prati u stopu.

"Kada izvedemo Lakija i Skrafa u šetnju, neverovatno je sa kojom se pažnjom tata brine o svom mezimcu u svakom trenutku, o njegovim pokretima, stanju i raspoloženju. On ga liže po njušci kako bi mu pokazao u kom pravcu da se kreće. Ako se na trenutak razdvoje, Skraf će dotrčati Lakiju i liznuti ga u znak izvinjenja što ga je zapostavio", kaže njihov vlasnik, presrećan što Laki ima takvu podršku i ponosan na nesebičnost svog starijeg ljubimca.

Izvor: Zivotinje.rs