Klip – film za roditelje i mlade

Ovogodišnji Zagreb Film Festival koji se završava 21. oktobra okupio je brojne filmove iz regiona, a kao najveću atrakciju hrvatski mediji navode upravo film “Klip” Maje Miloš koji još nazivaju i beogradskom verzijom ostvarenja “Kids”. U intervjuu za “Jutarnji list” objavljenom 19. oktobra srpska rediteljka objašnjava kako je došla na ideju da snimi film.

“Imala sam utisak da se kao društvo bavimo mladima tek kad se dogode ekscesi. No, meni je bilo zanimljivo ono o čemu se ne piše. Ideju sam dobila na internetu gde sam videla klipove mladih koji se hvale nasiljem, opijanjem, drogiranjem, seksom... Zainteresiralo me kako se nežnost ispoljava u surovim uslovima u kojima odrastaju, kako se javlja ljubav i kako je pokazuju. Meni to nije provokativno. No, provokativne su realnost i emocija. Stvarnost je ono što može osloboditi a što ne želimo priznati: u stvarnosti smo obično gori nego što želimo pokazati”, priča Miloš.

Prema njenim rečima, film je kritika u Srbiji i širom sveta odlično prihvatila, dok su reakcije publike podeljene.

“Divno mi je što svakodnevno na Fejsbuku dobijam zahvalnice što sam napravila taj film. On je upućen i roditeljima i mladima jer nemaju često priliku da gledaju film koji se bez osuđivanja i lažnog moralizovanja bavi njihovim problemima. Drago mi je kad se ljudi uzbude jer im se ne sviđa što se događa u filmu, ali im se sviđa kako je napravljen.”

Scena iz filma KLIP

Ona uočava da se generacije rođene devedesetih zantno razlikuju od onih malo starijih jer su sada neki problemi izraženiji, intima je javna pa je i odnos prema njoj drugačiji, iz čega proističe i različit odnos prema seksu.

“Celo je naše društvo pornografisano. Mladi imaju sliku što bi trebalo da bude seks, a nemaju nikakvo iskustvo. Najčešće je reč o slikama iz porno filmova. Ne mislim da je to loše, ali drukčije je: okruženi su slikama lišenim realnosti i emocija.”

Mlada rediteljka, kojoj je “Klip” debitantsko ostvarenje, priznaje kako zbog sve većeg posla oko filma nema mnogo vremena da prati hrvatsku kinematografiju, ali uočava pokretanje stvari u Hrvatskoj, baš kao i u Srbiji.

“Mladi autori rade sve beskompromisnije. Mi sa Balkana možemo u tom kontekstu mnogo dati. Nama se te lampice političke korektnosti ne pale kao u ostatku sveta. Naše je društvo kontradiktorno, svuda su sociološki uzbudljivi primeri. Mi možemo videti sve nijanse sivog mnogo izraženije nego u ostatku sveta”, zaključuje Miloš.