Srpski slikari i njihovi uzori

Mlada slikarka Jelena Šalinić Terzić koja planira dve samostalne izložbe u Novom Pazaru i Nišu tokom ove godine, rekla je da najviše ceni rad dva živa umetnika Jana Fabra i Dejvida Hoknija, ''čiji rad je posebno i trajno vredan i inspirativan u ovom, našem vremenu, u kome ima i previše reinterpretacija, prepričavanja i vrtenja u krug''.

''Za njih obojicu se moze reći mnogo toga, ali ću se ograničiti na par prideva koji mogu pođednako da vaze i za jednog iza drugog, a to su dignitet, prefinjenost i sloboda'', istakla je Šalinić Terzić dodavši da joj je svakako važna i njihova ''enormna posvećenost crtežu''.

Ona je ocenila da što se tiče formiranja nje kao umetnice je verovatno najveći uticaj imao rad dvojice veoma različitih slikara-klasika - Pola Klea i Albrehta Direra.

''Iako je izbor bio težak i nezahvalan, za Klea i Direra sam se odlučila jer mi se čini da je njihov rad, naravno svakoga na svoj način, na mene svojevremeno ostvario specifičan uticaj kroz ostvarivanje uvek živog spoja slike i crteža, kao i sveprisutnosti ekspresivnih ali i prefinjenih poentiranja'', zaključila je Šalinić Terzić.

Akademski slikar i dekan Dekan Fakulteta za umetnost i dizajn ''Megatrend'' Miloš Šobajić, koji je učeći zavoleo renesansno slikarstvo istakao je da je Karavađo za njega ''najveličanstveniji'' slikar, a da je u samim njegovim počecima na njega najviše uticao Hieronimus Boš, zatim Edvard Kinholc, ''da bih najzad ja uticao na sebe samog''.

Likovni umetnik i akademik Dušan Otašević, koji je imao oko 40 samostalnih izložbi rekao je da je njegov uzor pilot i umetnik Ilija Dimić (l901-l938).

''Delo Ilije Dimića, blisko ruskim konstruktivistima, idejama Bauhausa, kao i fascinantna biografija, uključujući i pogibiju u španskom Građanskom ratu, glavni su razlozi zbog kojih je Ilija Dimić moj uzor'', rekao je Otašević.

Akademski slikar Milan Cile Marinković objasnio je da u strukturi njegovog dela možemo da odvojimo dva segmenta - prvi je njegov odnos prema pop-kulturi i svemu onom običnom i svakodnevnog što izdvaja, čemu teži i onog što glorifikuje.

''Na to se dodaje tematika i ekspresionizam "Nove slike" - široki potez i jak kolorit koji je neizbežan u mom stvaralaštvu'', istakao je Marinković dodavši da je sve to odraz ''konteksta i vremena u kojem živi, okolnosti i trenutaka koji ga inspirisu i koje zaleđuje''.

Od umetnika on je posebno izdvojio Džejmsa Ensora, Emila Noldea, Ernesta Ludviga Kirhnera i Pabla Pikasa.