Uskoro dve Medakovićeve knjige

Medaković je, kao što je poznato, svakodnevno vodio beleške o uglavnom burnim događajima poslednjih decenija u kojima je i sam, voljno ili nevoljno, bio jedan od učesnika i ta svoja sećanja pretočio u svojevrsne memoare, čije je prvo četvoroknjižje objavio Zavod za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu.

Posle spora sa tim izdavačem oko zahteva da izmeni, odnosno skrati dokumentarne priloge predviđene za novi peti tom, pisac je odlučio da objavljivanje svojih dnevničkih beleški od 1987. do 1994. godine, pod nazivom "Dani sećanja" poveri "Prometeju", izdavaču koji je poslednjih godina objavio mnoga njegova najznačajnija dela.

Napomenuvši da je Medaković radio praktično do poslednjeg dana, Kolundžija je istakao da je imao "posebnu priliku da 30 sati pre pišceve smrti" (1. jula) razgovara sa njim o tom kao i o drugim planiranim projektima.

Medaković ga je tad obavestio da je šesta knjiga njegovih uspomena faktički spremna za štampu, rekao je Kolundžija i dodao da bi njeno štampanje trebalo da počne ovih dana, a potom će, u saradnji sa priređivačem Vladimirom Davidovićem, biti objavljen i sedmi deo, koji seže do piščevih poslednjih dana.

Uspomene velikog istoričara umetnosti, čije su zasluge ne samo za našu nego i za evropsku kulturu od ogromnog značaja, biće tako obuhvaćene u simboličnih sedam knjiga jer, kako je govorio, "sedmica" je njegov broj (rođen u Zagrebu 7.7.1922. godine, a preminuo u Beogradu 1.7. 2008).

Kolundžija je naglasio da je "Prometej" sa Medakovićem imao u planu velike izdavačke poduhvate među kojima je i drugi deo knjige "Istraživači srpskih starina" za koju je, nekoliko dana pre smrti, rukom napisao predgovor.

"Medaković je bio ne samo značajan istoričar umetnosti nego i veliki istoričar kulture, koji je umeo da poštuje ljude koji se bave našom prošlošću i bio jedan od retkih koji se brinuo o njima i na najbolji način umeo da napravi portrete tih istraživača", kazao je Kolundžija.

Osim tih dela, on je najavio i skori izlazak edicije vodiča "Fruškogorski manastiri", u malom i popularnom formatu, rađene prema ranije emitovanoj i repriziranoj istoimenoj seriji TV Novi Sad u kojoj je Medaković nadahnuto govorio o tim srpskim spomenicima kulture na "svetoj gori fruškogorskoj". Taj tekst je skinut i redigovan, a objavljivanje zajedničkog i serije pojedinačnih vodiča krenuće od manastira Krušedol, kao najznačajnijeg, koji slavi pet vekova postojanja, rekao je Kolundžija, ocenivši da će ti popularni vodiči za Frušku goru da "produže život i slavu imena Dejana Medakovića".