Openhajmer: Film o kojem se priča ovog leta VIDEO

Julijus Robert Openhajmer bio je američki fizičar i ključna ličnost u projektu Menhetn, američkom programu za razvoj atomske bombe. Tokom Drugog svetskog rata na njemu je, direktno ili indirektno, u najvećoj tajnosti radilo skoro 150.000 ljudi.

Openhajmer je rođen 22. aprila 1904. u Njujorku u bogatoj porodici nemačko-jevrejskih imigranata, i razvio je veliko interesovanje za nauku u ranoj mladosti. Diplomirao je 1925. hemiju na Harvardu, a potom se zainteresovao za fiziku i studirao na Kembridžu i doktorirao 1927. u Getingenu u Nemačkoj – sa samo 23 godine. Kasnije je postao redovni profesor fizike na Berkliju.

Openhajmer je tridesetih godina prošlog veka radio u raznim naučnim institucijama i dao značajan doprinos teorijskoj fizici. U svom istraživanju posebno se fokusirao na kvantnu mehaniku, nuklearnu fiziku i teoriju neutronskih zvezda.

Projekat Menhetn

Krajem tridesetih, nekoliko naučnika koji su pobegli iz Evrope u SAD verovalo je da bi nacisti mogli da iskoriste nuklearnu fisiju da naprave bombe. Ubedili su najpoznatijeg fizičara svog vremena Alberta Ajnštajna, koji je takođe emigrirao u SAD, da napiše pismo tadašnjem predsedniku SAD Frenklinu D. Ruzveltu.

U svetlu obaveštajnih izveštaja, a možda i zbog urgiranja Ajnštajna, odlučeno je da se ubrza razvoj atomske bombe. Time je počela trka protiv nacističke Nemačke.

Godine 1942, J. Robert Openhajmer je imenovan za naučnog direktora projekta Menhetn. Okupio je tim naučnika koji su danonoćno radili na razvoju ove revolucionarne tehnologije. Glavna baza projekta Menhetn bila je Nacionalna laboratorija Los Alamos u Novom Meksiku. Tamo je Openhajmer koordinisao naučni rad na atomskoj bombi i koristio svoje ogromno znanje da reši brojne tehničke izazove.

Moralna dilema

Prva atomska bomba je uspešno testirana 16. jula 1945. u blizini Alamogorda u Novom Meksiku. Openhajmer je prisustvovao ovom istorijskom događaju. Razmere razorne moći „njegove" atomske bombe ganule su ga i duboko potresle. Kasnije je citirao stih iz indijskog epa „Bhagavad Gita" (Pesma o blaženim): „Sada sam postao smrt, razarač svetova".

I zaista: Openhajmer je takođe bio ključan u pravljenju bombi koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki na kraju rata 1945, što je izazvalo ogroman broj mrtvih i razaranja. Openhajmer je bio toliko šokiran posledicama svog naučnog rada da se posle rata zalagao protiv daljeg razvoja bombi i postao jedan od najoštrijih kritičara politike naoružanja.

Život briljantnog i kontroverznog fizičara inspirisao je brojne biografije, dokumentarne filmove, serije, pa čak i operu.

Adaptacija nagrađene biografije

Čuveni reditelj Kristofer Nolan ("Početak", "Denkerk", "Tenet"), koscenarista je i reditelj dugo očekivanog filma „Openhajmer". Film je zasnovan na knjizi Kaja Birda i Martina Džej Šervina, „Američki Prometej: Trijumf i tragedija J. Roberta Openhajmera", koja je nagrađena Pulicerovom nagradom. Nolan je od nezavisnog reditelja postao veliki majstor blokbastera: njegovi filmovi su zaradili više od pet milijardi dolara i dobili ukupno jedanaest Oskara i 36 nominacija, uključujući dve za najbolji film.

Kristofer Nolan objašnjava svoje interesovanje za ovu temu na sledeći način: "Želeo sam da publiku stavim u misli i iskustva osobe koja je bila u samom centru najveće promene u istoriji. J. Robert Openhajmer (..) je oblikovao svet u kome živimo – nabolje ili nagore. A njegova priča se mora videti da bi se poverovalo. (...) Pun je kontradikcija i etičkih dilema – a to je materijal koji me je oduvek zanimao".

On kaže da je veliki izazov bio "ispričati priču o osobi koja je bila umešana u izuzetno destruktivne događaje, ali koja je bila motivisana pravim razlozima. Hteli smo da ispričamo ove događaje iz njegovog ugla".

Filmske zvezde i u sporednim ulogama

Film je bogato začinjen holivudskim zvezdama: Kilijan Marfi igra Roberta Openhajmera, a Emili Blant njegovu suprugu, biologa i botaničarku Ketrin „Kiti" Openhajmer. Met Dejmon igra generala Leslija Grouvsa mlađeg, šefa projekta Menhetn. Robert Dauni Džunior portretiše Luisa Štrausa, saosnivača američke Komisije za atomsku energiju. Ostale uloge – Florens Pju, Džoš Hartnet, Rami Malek i Kenet Brana.

Pored impresivne liste glumaca i glumica, Kristofer Nolan se oslanja i na sjajnu kinematografiju: „Openhajmer" je snimljen na IMAKS 65 mm filmu za veliko platno. Scene ispričane iz Openhajmerove perspektive prikazane su u boji, dok su one koje se fokusiraju na njegovog kasnijeg protivnika Luisa Štrausa crno-bele. Ove scene zahtevale su razvoj nove vrste filmskog materijala: crno-belog filma od 65 mm.

Na nišanu lovca na komuniste

"Openhajmer" takođe priča priču koja se dogodila nakon projekta Menhetn: posle rata, J. Robert Openhajmer se posvetio promovisanju međunarodne saradnje i kampanji za nuklearno razoružanje. Tokom Hladnog rata bio je na meti FBI-ja i antikomunista na čelu sa Džozefom Makartijem.

U jednoj od ključnih scena filma, Openhajmer je pozvan pred Komitet za atomsku energiju američkog Senata baš kao što je bio „pravi" Openhajmer 1954. I uprkos tome što je proglašen nevinim, zbog svojih političkih stavova i veza sa simpatizerima komunista, Openhajmer je izbačen iz naučne zajednice i više nije imao pravo pristupa poverljivim stvarima.

J. Robert Openhajmer je nastavio svoj rad kao teorijski fizičar i profesor i posle pedesetih godina. Godine 1963. dobio je nagradu Enriko Fermi za svoj doprinos teorijskoj fizici programa atomske energije kao kompenzaciju za diskriminaciju koju je doživeo pod Makartijem, Luisom Štrausom i predsednikom Ajzenhauerom. Tada je već postao simbol sukoba između morala, nauke i politike.

J. Robert Openhajmer je ostao uticajna figura u fizici tokom svog života. Do smrti 1967. bio je direktor Instituta za napredne studije u Prinstonu, u Nju Džersiju. Njegovo nasleđe je kontroverzno do danas. Openhajmerova naučna dostignuća i moralna razmišljanja i dalje utiču na debatu o nuklearnom oružju i njegovom uticaju na društvo.