Film "Zgodna žena" navršava 30 godina, a mnoge njegove tajne i originalnost tek su sada jasne

Prilično je ''prljav'' opis jedne romantične komedije, ali to nije sprečilo Zgodnu ženu (Pretty Woman) da postane jedan od najvećih hitova 1990. godine.

Sada, 30 godina kasnije, film je i dalje toliko popularan da je takođe postao mjuzikl koji će se prikazivati u londonskom Vest Endu nakon uspešne turneje po Brodveju.
I kako je režiser Geri Maršal uspeo nešto tako jezivo da pretvori u izvanrednu stvar? Pa, na njega je nesumnjivo uticao izbor da glavnu ulogu dodeli zvezdi sa neverovatnim šarmom i talentom, Džuliji Roberts. A drugi faktor je bio njen kolega, Ričard Gir, koji se ponašao kao da mu ta lepota i šarm ne znače ništa, piše BBC.

Maršal je na razne načine remizirao zaplet filma. Originalni scenario, koji je napisao JF Lavton, bio je mnogo mračniji i zvao se 3000 USD, ali na kraju je preimenovan u Zgodna žena i imao je manje psovki i droge. Veoma vešta promena bila je ta što je Girov lik bio manje oduševljen spavanjem s likom kog je igrala Roberts, što je priču okrenulo ka topljenju njegovog srca.

Ovo ključno čišćenje postaje očigledno kada pročitate Lavtonov nacrt scenarija. Kaže, "Njujorško lice, Edvard, zapošljava prostitutku po imenu Vivian, da mu pravi društvo dok je u Los Anđelesu, što će je upoznati sa lepšim stvarima u životu tokom ovog procesa."

Ali, sa 3.000 dolara, Edvard je na holivudskom Bulevaru iz uobičajenih razloga uzeo Vivian, narkomanku, iz zajedničkih razloga, sudeći je ''kao da ocenjuje etiketu na boci vina''. Kad se vrate u njegov penthouse, ona je gola nekoliko minuta i njihova veza nije usredsređena na ulogu koju je u filmu igrala Vivian, već se fokusira na seks. Nekoliko revizija kasnije, Edvard je mislio drugačije. U filmu Lepa žena on ne bira Vivianu zato što se "mora opustiti", već zato što su mu potrebne smernice kako da dođe do svog hotela. Kad dođu, on odluči da je pozove unutra, ali čak ni tada nije siguran zašto. Ona se tamo ponudila njemu, ali Edvard ju je zaustavio predlažući da "samo razgovaraju neko vreme". Kasnije, kad god Vivian spomene šta prostitutke zapravo prežive da prežive, Edvard uzdahne, namigne ili se stidljivo smeška, kao da je trenutno radije bilo gde u svetu nego u luksuznom hotelskom apartmanu sa ženom koja je mnogo više od "lepe" Izgleda da se Edvard zaista plaši da će završiti među listovima s Vivian i upravo je to omogućilo da se Lavtonov scenario odmakne od početnih scena do završetka drugog čina. Čini se da Maršal kaže da ne mora da se brine zbog toga što neki bogataš pokupi mladu devojku da spava sa njom. Kada Vivian na kraju stavi ruke na Edvarda, on reaguje oštrim uzdahom i bolnim pogledom u daljinu.

Srećni zauvek?

Do treće večeri koje su proveli zajedno, činilo se da su se stvari malo "podgrejale" između njih: Vivian je nosila kravatu tek kada se Edvard vratio iz kancelarije, a oni odlaze u kupatilo čekajući ih kad budu puni pene. Ipak, Edvard ovo vidi kao priliku da razgovara o problemima koje ima sa ocem.

Pored Gira, odvažnost uloge koju igra Džulia Roberts je veoma važna. Takođe može da peva Prinčevu pesmu u kadi dok se kupa, pokazujući koliko je njen svestrani karakter. Ponekad je to preterano naglašeno: kad se žali da su joj prodavačice „zlobne“ i da je toliko uživala u operi „da je gotovo cvilela u gaćama“. Postoji i ova smela taktika koja može da razljuti Vivian i Edvarda kada ih neko nazove "kurvom" i "varalicom". To nema smisla, ali zato što su oni ogorčeni ovim stvarima, to će učiniti da budu i gledaoci, piše BBC.

Jedina nedvosmislena scena u krevetu je ona na kraju filma, kada su se njih dvoje već zaljubili i spojili jedno sa drugim. Ova scena počinje tako što Vivian ljubi Edvarda dok hrče. Maršal je jednom prilikom uporedio ovaj film sa Zlatokosom. Međutim, s kojom god bajkom se upoređuju, ona sigurno jeste bajka, a u njima princ i princeza ne mogu da osećaju nikakvu strast sve dok ne saznaju da će na kraju živeti srećno.

Šta god da mislite o filmu, Maršal i njegov tim su sigurno uradili posao dostojan poštovanja i učinili ono što se činilo nemogućim. Predstavili su „američku dušu“ kao prostitutku pored glumca koji je glumio muški orkestar u filmu „Američki žigolo“. Danas mnogi filmovi pokušavaju prikazati ovu vrstu odnosa, scene pune seksipilnosti i netipične ljubavne priče, ali Lepa žena ostaje upamćena kao originalan i jedinstven scenarij na više načina.