Četiri decenije neodoljivog Hogara

Povodom četiri decenije od kako je čuveni strip junak Hogar Strašni počeo da uveseljava čitaoce u svetu, beogradski izdavač “Beli put” štampao je i treći tom storije o najslavnijem Vikingu, pod naslovom “Sva čuda sveta”. I ova knjiga prepuna je njegovih urnebesnih smicalica u prevodu Jelene Petrović, pišu Novosti.

Mrzovoljni ratnik, zarastao u bradu i sa neodoljivim rogovima na šlemu, nije neko ko je zaista živeo tokom zlatnog vikinškog doba (od 9. do 11. veka), već ga je “rodio” američki strip majstor Dik Braun (1917-1989). Hogar je svetsku premijeru imao 4. februara 1973. Prvi put u Jugoslaviji štampan je već 18. aprila iste godine, u sarajevskom časopisu “Strip art”, gde mu je ime prevedeno kao Hagar Okrutni. Objavljeno je samo nekoliko geg-kaiševa, ali se u tom izdanju “nije primio” kod šire publike. Nešto kasnije, 24. avgusta, našao se i u “Politikinom zabavniku”, u kojem i danas redovno izlazi. Od druge polovine sedamdesetih godina prevođen je u časopisu “Stripoteka”, izdanjima “Dečjih novina” i kod nekih drugih srpskih izdavača.

Pre Hogara, Braun je crtao reklamne oglase i nekoliko stripskih serija, od kojih je najpoznatija “Haj i Loiz”, koju je pisao i crtao sa takođe poznatim strip autorom Mortom Vokerom, tvorcem slične humorističke serije “Redov Bili”, prevođene i kod nas. Posle smrti, avanture je nastavio da kreira Kris, jedan od dvojice njegovih sinova.

Čaroban svet stripa pun štoseva, u ovoj knjizi obogaćen je sa 16 zanimljivih i atraktivnih tekstova Slobodana Ivkova, poznatog stripera i dobitnika nagrade “Pavle Vasić” baš za ovu oblast. Tekstovi duhovito objašnjavaju stvarnu istoriju Vikinga, Hogarov karakter i ime, objašnjavaju prva pojavljivanja u Srbiji i Jugoslaviji, Hogarova putovanja po Divljem zapadu, podsećaju na pozorišne i radio dramatizacije koje je ovde doživeo...

PARALELE

U knjizi “Sva Hogarova čuda” Ivkov, između ostalog, daje paralelu Hogarovog broda iz stripa i stvarnih istorijskih izvora. I sve to potkrepljuje nizom autentičnih fotografija, među kojima je i francuska tapiserija iz 1083. godine.