Optimisti: Dijagnoza iskušenja

Međutim, ako danas analiziramo repertoar evropskih ili naših bioskopa - dotične konstatacije ekspresno padaju u vodu, pošto se baš u ovom momentu gledalištu tamo i ovde naprasno nudi čak po nekoliko ostvarenja koja se definitivno mogu okarakterisati kao pripadnici te gotovo zaboravljene vrste.

Pre nešto više od dve nedelje, na talasu neviđene produkcione eksplozije domaćeg filma, premijerno je već predstavljeno jedno takvo delo Momčilovićev ’’Sedam i po", a minule srede novi omnibus ponudio je i renomirani veteran srpskog filma Goran Paskaljević, čije ostvarenje ’’Optimisti’’ počiva na pet različitih priča koje povezuju ne samo njihov autor - Vladimir Paskaljević, već i tumač pet različitih glavnih uloga u njima - Lazar Ristovski. Zlonamerni će, naravno, odmah reći kako je i u slučaju relativnog početnika (’’Sedam i po’’), a i kod prekaljenog profesionalca (’’Optimisti’’), to prvenstveno indikacija pripovedačke slabosti, odnosno nemogućnosti da se pronađe i adekvatno izloži narativni materijal kadar da samostalno ispuni i opravda dva standardna bioskopska sata. Srećom, u oba slučaja stvaralačka motivacija je ipak prevazišla toliko negativne kalkulacije, pokazavši da - ako ništa drugo - omnibusi još uvek skrivaju neke od zanimljivih aduta u sopstvenim rukavima.

Na književnom i potonjem scenarističkom nivou, priče koje čine Paskaljevićev film su razapete između Gogolja i Domanovića, sa neskrivenom namerom da budu onoliko iščašene i crnohumorne koliko i satirične ili groteskne. Rediteljski i vizuelno, pak, one su se - delom svesno, a delom svakako i pod uticajem objektivnih proizvodnih okolnosti - zaustavile negde na 60-im i 70-im godinama prošlog veka, usled čega čitavi ’’Optimisti’’ prilično podsećaju na radove gruzijskih i mađarskih stvaralaca iz pomenute epohe. Prema onome što je sam najavio, Paskaljević je ovakvim ostvarenjem zapravo želeo da zaokruži trilogiju filmova o iskušenjima koja fatalno određuju savremenu Srbiju, pa se tako ’’Bure baruta’’ (1998) bavilo fenomenom nasilja, ’’San zimske noći’’ (2004) autizmom, a pred ’’Optimiste’’ je postavljen zadatak suočavanja sa sveprisutnim očajanjem i nadom.

Ali, uprkos precizno definisanom i socijalno potpuno angažovanom planu, Paskaljevićev film teško funkcioniše u delovima, a još teže kao celina. Hotimično izmešten u nekakve gotski stlizovane ruralno-varoške okvire koji ne uspevaju da budu iskrivljeno ogledalo stvarnosti od koje kreće svaka priča, usiljeno duhovit i još neutemeljenije, fatalistički gorak, sa glumcima koji nikako ne uspevaju da međusobno usklade traženu izražajnost, film ’’Optimisti’’ uopšte ne deluje kao rad dokazano iskusnog zanatlije i jednostavno ne može da prekorači rampu ka gledalištu. O ovome verovatno najbolje svedoče praznjikave beogradske dvorane u kojima se - i pored odlične festivalske recepcije, u predistoriji i perspektivi - prikazuje ovaj film, mada artistička hermetičnost bez ikakve dileme ne spada među mane Paskaljevićevog najnovijeg dela.

Čini se da je - u stvari - propovednička providnost aluzija i metafora kojom je rezultirao ovaj stvaralački susret Paskaljevića (otac i sin) podrila i pokvarila valjani koncept sklapanja omnibusa o nama ovde i sada inspirisan Volterovom mišlju da je ’’optimizam kada neko uporno tvrdi da mu je sve dobro, iako mu je sve loše’’. Razume se, nema sumnje da smo mi i praktično dokazali ispravnost ove definicije, baš kao što i priče u filmu ’’Optimisti’’ svojski nastoje da ukažu, no ključni kreativni problem se i krije u tome što se ni prava medicina, a ni dobra umetnost nikada nisu zaustavljale na pukim dijagnozama. Jer, kreacija koja nužno sledi, ovoga puta je ostala bolno izvan vidokruga porodično-stvaralačkog tandema Paskaljević, što je značajno minimalizovalo ubojitost njihovog filma.

(’’Optimisti’’; Srbija, 2006; proizvodnja: Nova film, Cepter Internešnel i Zilion film; scenarista: Vladimir Paskaljević prema vlastitoj zbirci priča; reditelj: Goran Paskaljević; igraju: Lazar Ristovski, Petar Božović, Dragan Jovanović, Tihomir Arsić, Bojana Novaković, Danica Ristovski, Viktor Savić, Mira Banjac, Vladimir Jevtović, Gordana Marić, Ivan Bekjarev, Nebojša Glogovac, Slavko Štimac, Boro Stjepanović, Nebojša Milovanović i drugi; distributer: Frst prodakšn)