"Metallica je naše životno delo"

B92: Svoju evropsku turneju počinjete u Istočnoj Evropi. Prvi koncert je u Pragu, a onda sledi nastup u Beogradu. Zbog čega ste se odlučili da baš Prag i Beograd budu prvi na listi?
Kirk Hamet: Znamo da imamo mnogo obožavalaca u Beogradu, kao i širom istočne Evrope. Ovoga puta smo se odlučili da na tom podneblju započnemo turneju, a potom lagano da se pomeramo prema zapadu. Nemamo nikakvu posebnu strategiju, trudimo se da odsviramo gomilu koncerata u svim delovima sveta. Naravno trudimo se da tako povežemo gradove u kojima nastupamo, kako bismo što manje vremena izgubili na putovanja.

U Beograd se vraćate posle 8 godina, gde je 2004. vaš nastup na stadionu Partizana ocenjen najboljim koncertom godine. Koji su vaši utisci o tom koncertu i da li je to jedan od razloga za ovogodišnju svirku?
Činjenica je da taj deo istočne Evrope nismo često obilazili, a uvek je izuzetno interesantno otkrivati nove delove sveta. Naš prethodni koncert u Beogradu je bio izuzetan po svemu. Nama pogotovo što smo imali prilike da obiđemo grad, porazgovaramo sa ljudima koji nas vole upoznamo vašu kulturu i probamo kulinarske specijalitete. Često smo svirali u mnogim gradovima, npr. Parizu, pa čak i Pragu. Nasuprot tome beogradska svirka je bila jedinstvena i prilično cool.

Da li ste svesni činjenice da će Metalika 8. maja na Ušću ujediniti ljubitelje hevi metala sa celog područja Balkana, uprkos građanskom ratu koji je obeležio istoriju ovog regiona (na koncert će doći i mnogi fanovi iz Slovenije i Hrvatske)?
Prva stvar koja mi pada na pamet kada je da muzika predstavlja univerzalni jezik mira može povezati ljude uprkos politici. Muzika I umetnost su iznad tih stvari, jer direktno ulazi u srca i dušu ljudi. Misilim da je narod Balkana toga svestan I oni koji dolaze na naše koncerte takve stvari ostavljaju po strani i puštaju da ih vode srce I duša. Jako smo srećni što upravo mi to možemo da ponudimo ljudima I što su oni spremni da to učine upravo zbog nas.

Kirk Hammett (Foto: Kreepin Deth/Wikimedia Commons)

Ovogodišnju turneju organizujete povodom 20-godišnjice "Black" albuma. Da li je to potvrda da je baš taj album najveće ostvarenje benda?
Zavisi koga pitate. Mnogi će reći da je "Master of Puppets" naš najbolji album ili "Black" ili "Load". "Black" album sviramo zato što želimo da se vratimo tim pesmama i publici želimo da ponudimo nešto drugačije od ponavljanja istog seta. Na tom albumu nalaze se tri pesme koje nikada nismo odsvirali. Ako na svetu postoji osoba koja je bila na svim koncetrima Metalike u svom mestu do sada i želi da čuje još nešto dobiće u celosti "Black" album.

A koji je tvoj omiljeni album?
Ja obožavam "Master of Puppets". Za njega i sve što ga je pratilo me vezuju predivne uspomene. Pogotovo jer je to bila labudova pesma Klifa Bartona. Sposobni smo da snimimo 10 izdanja boljih od tog albuma, ali "Master of Puppets" prednjači, jer obeležava izuzetan period u mom životu.

Ko je pisao gitarske harmonije za najupečatljivije pesme - Master of Puppets, Sanitarium i Fade to black?
To smo prevashodno radili Džejms i ja, a jedina svrha bila je da pesme učinimo boljim. Koliko se sećam većinu ideja za "Master of Puppets" imao je Džejms, dok sam ja predjačio u idejama za harmonije u pesmi "Fade to black". Na "Sanitariumu" smo u potpunosti zajednički radili.



Kako je bend došao do ideje za pesmu "Orion", ona se, bar meni tako deluje, prilično razlikuje od drugih pesama koje ste snimili?
Ta stvar je u celosti nešto što je iza sebe ostavio Klif Burton i predstavlja ono što je doneo bendu. To je njegov potpis što znaju svi naši fanovi.

A koliki je bio njegov uticaj i koje su posledice njegove rane pogibije?
Doneo nam je muzičku sofisticiranost koju do tada nismo imali jer je bio muzički obrazovan. Ja znam osnove muzike, ali on je muzičke fenomene mnogo bolje razumeo. Pokazao nam je šta se sve može uraditi sa gitarskim harmonijama. Takođe, bio je mnogo zreliji od nas ostalih. Bio je stariji otprilike godinu i po. Kada je u ranim dvadesetim neko toliko stariji, to je ipak ozbiljnija razlika.

U javnosti se često može čuti da je "Black" album začetak komercijalizacije benda. Da li takve tvrdnje vidite kao istinite?
Pesme sa tog albuma su jednostavnije i kraće I to je tada bio naš cilj. Pokazalo se da je upravo to bilo potrebno tom vremenu, stvorila se potreba za kraćim I jednostavnijim pesmama. Taj album je došao kao prava stvar u pravo vreme. Album dolazi u trenutku kada se na sceni prevashodno sviralo i pevalo o devojkama, zabavi, brzim kolima. S druge strane, mi smo ponudili nešto drugačije. Ljudi su mogli da se povežu sa sadržajem koji smo im ponudili. Ako to želite da nazovete komercijalnim, imajte u vidu da je to povezano sa pogledom na život ljudi tog doba. Ali mogu da kažem da se prvobitno nismo dogovorili da izdamo album koji će se tokom 5 godina prodati u 12 miliona primeraka. Na kraju ispalo je bolje nego što smo se nadali.

Jedan od najvećih hitova je definitivno pesma "Nothing Else Matters". Ima li ta pesma neko preneseno ili prikriveno značenje?
Mi u bendu volimo kada ljudi tu pesmu doživljavaju na svoj način. Jedna od najboljih stvari u vezi sa tekstom koji je sastavio Džejms je upravo to – različiti vidovi doživljavanja. To je verovatno pesma koja govori o ljubavi dvoje ljudi I ništa osim toga nije bitno. Ali to možete preneti na skoro sve. Sport – kada želite da pobedi vaš tim i opet – ništa osim toga nije bitno. Pa opet, važan vam je uspeh u nečemu što radite – i osim toga – ništa nije bitno. Ta pesma svakome nešto znači.



Većina bendova tvrdi da su odnosi njihovih članova besprekorni. Kako sve to izgleda unutar Metalike?
Prevazilazimo odnos najboljih prijatelja. Mi smo braća ili porodica. Volimo se i mrzimo, prolazimo kroz sve faze i raspoloženja – kao prava porodica. Niko od nas ne misli da je naša saradnja oročena na neki vremenski period. Kada pristupiš bendu poput Metalike, ovde si doživotno. Ovo je naše životno delo I dostignuće. Mi se ne bavimo ovime zato što mislimo da je cool. Beskopromisni smo uprkos svim usponima i padovima, teškoćama i koristima koje iz toga imamo. Posvećeni smo i lojalni jedni drugima. Verujem da sam rođen da bih bio član Metalike i to ću biti sve dok budem hodao zemljom. Siguran sam i svi ostali članovi benda misle tako.

Kakav je tvoj odnos sa Džejmsom Hetfildom? Da li si nekada strahovao da će njegov alkoholizam dovesti do raspada benda?
To je bio veliki problem, ali sam znao da Džejms ima jako srce i dušu i da će pobediti svoje probleme. Svi smo se pitali da li će imati snage da pronađe način kako da svoj život ponovo živi zdravo. On je to učinio i sada je sjajno! Sjajan je prijatelj, može mu se verovati – on je moj brat!

Kakav je stav Metalike prema Ajron Mejdenu (Iron Maiden). Obrađivali ste njihovu pesmu "Remember Tomorrow", ali i neke druge?
Ajron Mejden su imali veliki uticaj na naš rad. Kada sam čuo njihov prvi album, pomislio sam – ovo je sjajno to isto sam ja pokušavao da uradim sa svojim tadašnjim bendom. Tako smo počeli da pišemo materijal za sledeću generaciju hevi metala. Radili smo upravo ono što i Mejdeni. U prvu generaciju ubrajam Deep Purple, Black Sabbat, Led Zeppelin... Druga generacija smo mi, Mejden, ne toliko Džudas Prist (Judas Priest). Naposletku, mislim da su Mejdeni sjajni. Ipak čini mi se da misle da ih ugrožavamo svojim uspehom, što je obrnuto osećanje.

Šta na kraju ovog razgovora možete da poručite svima koji će doći da vas vide 8. maja u Beogradu?
Neka očekuju dva sata sjajnog hevi metala izvedenog sa mnogo ljubavi i nadahnuća. Ponosan sam što ću svirati "Black" album u celini. Radujemo se druženju sa publikom I zbog toga što se vraćamo u taj deo sveta, gde dugo nismo bili.