Vrooom: Input

Kao veliki poštovalac rada grupe Vrooom bio sam veoma skeptičan nakon što je gitarista Marko Nježić napustio ovaj bend (sad svira sa Bajagom). Povratak harmonike u sastav ulivao mi je pak nadu da će novi album ponovo napraviti senzaciju. Međutim, pomenuta promena i povremeno uvođenje trube nisu doveli do očekivanog rezultata. Jednostavno rečeno, Vrooomova muzika je sve svedenija, prostija i bezličnija. Napravljen je manje-više očekivan zaokret prema elektronici i mada je Marko Grubić, basista i „glava“ ovog benda, „Input“ okarakterisao kao spoj elektro ritmova i akustičnih instrumenata, živa svirka se toliko utopila u elektronski zvuk da album zvuči kao da ga je stvorio jedan čovek uz pomoć kompjutera.

Gotovo svaka numera prepuna je lupova, bipova i drugih sintetičkih zvukova. Bubnjevi većinom zvuče kao ritam mašina, a pomenuta harmonika je u pesmama „Privremeno stanje“, „Izlaz“ ili „Out of the end“ više iskorišćena kao pozadinski efekat, nego što je dobila iole konkretniju rolu kakvu je imala u svom premijernom pojavljivanju u pesmama „Ludvig“ i „Tamni vilajet“. Sa nepretencioznim i nenametljivim tekstovima o življenju u trenutku sadašnjosti i ostajanju po strani u večnom traganju za alternativnim putem izvan nametnutnog glavnog toka „Input“ ne donosi gotovo nikakvu posebnu novinu u odnosu na prošla dva studijska albuma, osim što su pesme na srpskom jeziku za nijansu zrelije.



Naravno, daleko od toga da je novi album Vroooma potpuni debakl. „Privremeno stanje“ koje se već profilisalo kao regionalni hit, uz još nekoliko zanimljivih, pre svega hitičnih, pesama podseća na ono što je Vrooom nekada bio ili je trebalo da bude. Takođe, polje na kojem su članovi ovog beogradskog sastava ostali potpuno dosledni svojim ranijim radovima je način na koji su pesme snimljene, izmiksovane i upakovane. Sveukupno, „Input“ mnogo više pruža na produkcijskom, nego na sviračkom planu.

Od pesama, izdvojio bih numeru „Cuts“ u kojoj nas prepoznatljivi gitarski rifovi, kao i upečatljivi slajdovi na fretlessu vraćaju u najbolje dane ovog benda, kada su Vrooomovci svojim plesnim ritmovima, lucidnim melodijama i kabaretskim i etno momentima predstavljali nesvakidašnji spoj zabave i kvaliteta. Međutim, čak i „Cuts“ zvuči kao bledo isijavanje prvobitnog praska koji me je, u vidu prvog albuma „Ventilacija“, potpuno zaslepeo i ostavio bez reči. Dakle, ni traga od inventivnosti na koju su nas Vrooomovci navikli.



Takođe, ne shvatljiv je raspored pesama na „Inputu“, zbog čega se stiče utisak da je ceo album, i pored pauze od 6 godina, objavljen na brzinu. Naime, od devet pesama prvih šest su bržeg tempa i pretežno plesnog karaktera, da bi zatim usledilo naglo (i kasno) kočenje sa minimalističkom trip-hop numerom „Sasvim dovoljno“. Album se završava još mirnijim i tišim „U sledećem broju“ i „Fakebook“ koje su, iako najavljene kao „gotovo kontemplativni instrumentali“, zapravo stilski slične, naglašeno ambijentalne pesme kratkog metra koje svojom nekomercijalnošću u potpunosti odudaraju od koncepcije „Inputa“ i još više doprinose bledom utisku koji album ostavlja na slušaoca.

Naravno, iluzorno je očekivati da ovaj bend zvuči kao iz vremena Torpeda, ali ipak teško je prikriti razočaranje novim tendencijama u bendu koji je važio za jedan od najperspektivnijih sa ovih prostora i koji je, od bendova iz ’90-tih, među prvima probio granice ex-Yu nastupajući u Italiji, Francuskoj i drugde, izazvavši pri tom u regionu čitav talas sličnih elektro-pop-rok sastava sa ženskim vokalom (npr. Lollobrigida). Očigledno je da su pomenuti odlazak gitariste i originalnog člana, dovođenje novih muzičara i privremena zamena pevačice rezultirali gubitkom pozitivne, stvaralačke energije koja je godinama krasila ovaj bend.

Ono što još više zabrinjava je kako Vrooom, u poslednje vreme, zvuči na koncertima. Iskreno, oduvek sam više voleo da slušam njihove uživo nastupe, nego studijske snimke i smatram da su u periodu King Crimsonske postave sa dva bubnja i dva basa bili ubedljivo najzanimljivija i najinventivnija koncertna atrakcija, makar u Srbiji.

Međutim, na poslednjih nekoliko live nastupa (konkretno u Domu Omladine, na Mixer festivalu i na Exitu) doživeo sam blago razočaranje. Jednostavno Vrooom više ne zvuči tako kompaktno i uigrano kao u pomenutom periodu, a posebno zabrinjavaju glasovne mogućnosti harizmatične pevačice Vanje Vukotić koje vremenom, najblaže rečeno, postaju sve više limitirane.

U svakom slučaju, predlažem Vam da pre nego što sami ocenite „Input“, ponovo poslušate,„Adama“, „Zvuk“, „Životinjsku farmu“, „Lapot“, pa čak i „Missreality“, „Can’t stop“ ili kompletan „Live in Zurich“. Možda će Vam izneto mišljenje o trećem studijskom albumu sastava Vrooom biti bliže ili makar jasnije.

Album "Input" postavljen je za besplatni download na sajtu exitmusic.tv.