Da li ima sličnosti?

Mediji pišu da pitanje na prvi pogled izgleda čak i neozbiljno, ali kada se letimično pogleda i osvetle istorijske činjenice onda to izgleda ovako:

Delovanje KPJ možemo podeliti u tri perioda , jedan u Kraljevini Jugoslaviji, drugi za vreme NOBa i Socijalističke revolucije i treći od 1945. do 1990. godine.

U Kraljevini Jugoslaviji KPJ je bila ilegalna organizacija koja je delovala po nalogu stranog faktora Kominterne-Moskve. Rad se odvijao strogo konspirativno, po partijskim ćelijama a informacije slate putem kurira ili raznih ceduljica! Zadatak koji je Kominterna zadala bio je rušenje državnog uređenja , svrgavanje monarhije pa i rasparčavanje takve Jugoslavije koja je od strane komunista proglašena "tamnicom naroda".Komunistička ideologija najpre se primila na Univerzitetima, pogotovo Beogradskom, manje kod radničke klase , a kod seljaka skoro nikako. Ovo je bilo malo čudno, ako se zna da su tada mogla da studiraju samo deca dobrostojećih i bogatih građana. Neki od ideologa iz Jugoslavije, koji su širili ideje Kominterne, pogotovo po Srbiji, gle čuda nisu bili Srbi. Na primer, Moša Pijade, Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić, recimo Hrvat Josip Broz, pišu mediji. 

Kada je 27.marta 1941.godine grupa kraljevih vazduhoplovnih oficira izvršila državni udar, a za to plaćena engleskim zlatom, komunisti su dočekali dar koji im je pao kao sa neba....

Komunisti su izveli narod na ulice i demonstracije, prevashodno omladinu i to samo u srpskim gradovima, uz čuvene parole "Bolje rat nego pakt!" i " Bolje grob nego rob!"

 Dobro su komunisti znali kakva će odmazda Nemaca biti, ali njima je bila potrebna srpska krv i razaranje Beograda i srpskih gradova. Sve je bilo upereno protiv Srba , brojčano najvećeg naroda u Jugoslaviji i privrženog monarhiji. Kao takvi Srbi su bili najveći protivnici komunista! I pre izbijanja rata komunisti su imali dobru saradnju sa hrvatskim ustašama , jer im je cilj bio isti, razbijanje Jugoslavije. Treba napomenuti da je na celom prostoru Kraljevine Jugoslavije, u trenutku izbijanja rata, po samoj njihovoj evidenciji bilo samo tek 4000 komunista. I tako malo brojčani prigrlili su NOB i formirali partizanske jedinice od skoro isključivo Srba, i to vrećinom van Srbije, navode mediji. 

Izazvali su komunisti i krvavi građanski rat u Srbiji. Istorija je sve ostalo zabeležila do 1945. godine, ali na žalost istina još uvek teško izlazi na videlo, ali izlazi...

Od 1945. godine u Srbiji je uveden komunistički teror, bez ikakvog suđenja  ili suđenja reda radi, streljano je skoro sto hiljada Srba i to intelektualaca i viđenih domaćina koji jednostavno nisu bili za komunizam. Sam načelnik OZNE  za Srbiju, Slobodan Penezić Krcun, verovatno posle neke čašice više, priznao je Dobrici Ćosiću, da su mu ruke umrljane srpskom krvlju ne do lakata, nego do ramena. Uništavane su crkve, u portama manastira napasana stoka, stotine srpskih sveštenika je pogubljeno, a mnogi fizički maltretirani. Donet je zakon o zabrani povratka  srpskih izbeglica na Kosovo, sve ovo i još mnogo jezivih zločina, važilo je samo za Srbe u Srbiji pa i šire, a ne za Hrvate, Slovence, Muslimane, Makedonce, Albance, pišu mediji. 

Zar ima strašnijeg primera od toga da je grupa skojevaca u tek oslobođenom Beogradu, na ulici zaustavila i fizički maltretirala ostarelog čuvenog vojvodu Bojovića, koji je ubrzo posle toga, po najviše od sramote i preminuo... Činjeno je sve da se Srpska Pravoslavna Crkva ne samo ponizi , nego i ekonomski uništi, tako što joj je oduzeta kompletna crkvena imovina, od koje su se sveštenstvo i crkva izdržavali, navode mediji. 

Malo je bilo što su tamo neki samoproklamovani predstavnici u gradu Jajcu crtali kako im je volja, granice Republika za Novu Jugoslaviju, gde se videlo koliko je Srbija oštećena. Posebno je smetala komunistima Srbija u SFRJ, jer tada je vladalo među njima sintagma: Slaba Srbija, jaka Jugoslavija. 

Zato su 70ih godina Ustavnim amandmanima podelili Srbiju, na dve Autonomne pokrajine, Vojvodinu i KIM, a ostatak nazvali Centralna Srbija!

Pokrajine su imale, po Ustavu, praktično formu Republika.

Dođoše devedesete godine, kraj komunizma, ali i SFRJ, pišu mediji. 

Zadnjih petnaest meseci svedoci smo studentsko-blokaderskih protesta koji su počeli posle krvavog povoda, tragedije u Novom Sadu.

Mediji pišu da su se protesti, podstaknuti opozicijom i ideolozima i finansijerima iz inostranstva, brzo proširili po univerzitetima. Blokirani su i zauzeti fakulteti, a studenti su odlučivali o svim svojim aktivnostima u takozvanim plenumima. Sve se ovo odvijalo ilegalno bez pominjanja ijednog imena i prezimena, nije se znalo ko iza toga stoji. Formirani su i razni zborovi  bez naznaka ko ih saziva, a kako su nova vremena , umesto ilegalnih kurira postoje društvene mreže. Sve ove aktivnosti, velikim novcem finansirani su iz zemalja koje smo dva puta pobedili u dva svetska rata, kao i iz one zemlje koja je finansirala državni udar 1941.godine.

Sva logistička i druga podrška neštedimice je dolazila i dolazi, normalno iz Hrvatske. Vrši se nasilje u Srbiji, pale stranačke prostorije vladajuće stranke, proganjaju i napadaju neistomišljenici. Ideolozi protesta pozivaju na linč i ubistva kako Predsednika Republike, tako i ostalih funkcionera. Javno se poziva na građanski rat i to skoro svakodnevno, svež je primer jučerašnje izjave režisera Gorana Markovića, da u Srbiji mora doći do građanskog rata, pišu mediji. 

Napada se teritorijalni integritet Srbije , zagovara otcepljenje Vojvodine , Autonomija za Sandžak (turski naziv za Rašku oblast). Održavaju se prisne veze sa Albancima , na okupiranoj teritoriji KIM, sa albanskim političarima. Napada se Srpska Pravoslavna Crkva, a pogotovo njen Patrijarh gospodin Porfirije, pišu mediji. 

Zar nije svež primer događaj na dočeku Pravoslavne Nove Godine u Čačku, kada su blokaderi iz Čačka, Gornjeg Milanovca i Kraljeva pozvani na nerede, od Pavla Jelesijevića, odbornika iz grupacije u Skupštini Čačka , koju predvodi vlasnik "Ozona" Stojan Marković. Blokaderi su prekinuli, ometanjem, koncert na trgu u Čačku, i to tako što su grudvama gađali pevačicu Anu Bekutu i članove orkestra, duvali u pištaljke i razne druge instrumente. A poznato je da su proslavu našeg Božića nazvali "Orgijanje za Božić". Nije li blokaderska parola bila "Srbija mora da stane", pozivi na generalne štrajkove, jednom rečju petnaest meseci se preduzimaju sve aktivnosti da se uspori evidentni ekonomski uspon Srbije, kao najjače zemlje regiona.

Skoro sve ove akcije blokadera tužilaštvo i sudije su blagonaklono posmatrali.

Posle svega, nameće se samo pitanje, da li se to javljaju deca i unuci srpskih komunista, prenose mediji. 

Odgovor se sam nameće, sličnosti nema, jer po pitanju Srbije, oni su identični, zaključuju mediji.