Povratak kreditnih kartica

Prema podacima Udruzenja banaka Jugoslavije kartice se, ipak, stidljivo vracaju u siroku upotrebu. Do sada je izvrseno 300.000 transakcija (tri po jednoj kartici), ali u ukupnoj vrednosti od samo 200 miliona dinara

U moru raznih reklama ovih dana dominira propaganda plasticnog novca. I dok se laiku i mladima moze uciniti da je rec o necem sasvim novom, stariji se secaju perioda pre sankcija i inflatornih godina, kad su putovali po svetu i novac trosili preko kartica za bezgotovinsko placanje. Koliko je plasticni novac postao deo svakodnevice razvijenih vidi se i po tome sto se u svetu od svih kartica ostvari ukupan godisnji promet od 300 milijardi evra.

Diners: Prvu univerzalnu kreditnu karticu poceo je 1950. da izdaje Diners Club International, a druga znacajna kartica je imala znak American Express Company. Prvi bankarski sistem kreditnih kartica bio je Bank Americard, koji od 1977. nosi naziv Visa.
Na prostorima bivse Jugoslavije Atlas iz Dubrovnika je izdavao American Express karticu, Kompas iz Ljubljane Europay, a za vreme Olimpijade u Sarajevu Jugobanka je krenula sa Visa programom. Do 1992. i uvodjenja sankcija Visa classic karticu imalo je 11.000 korisnika i ostvaren je promet od tri miliona dolara. Danas Visa karticu ima 5.500 gradjana.
Tri najrasprostranjenije inostrane kartice su Visa, MasterCard i Barclay’s. Kod nas je i u vreme sankcija bio zastupljen Diners a od 1996. jugoslovenske banke krecu i sa izdavanjem domace YUBA kartice. Program YUBA Card pod pokroviteljstvom Udruzenja banaka Jugoslavije sprovode 23 domace banke i Postanska stedionica. Do sada je izradjeno vise od 250.000 YUBA kartica, a do kraja godine brojka treba da premasi milion korisnika.
Koriscenje domace platne kartice je jeftinije, omogucava masovniju upotrebu i moze je dobiti svako, bez obzira na materijalno stanje, godine starosti i (ne)zaposlenost. YUBA kartica je, istovremeno i identifikaciona kartica umesto cekovne kartice. Moguce je bezgotovinsko placanje i podizanje kesa u zemlji i placanje robe i usluga na oko 1.800 mesta. Za sada je u Srbiji oko 50 POS terminala i tridesetak ATM terminala (bankomata). YUBA karticom vlasnik moze platiti i porez, komunalije…
Da bi privukle klijente, banke koje izdaju YUBA karticu krecu sa YUBA poslovnom karticom, a mladima od 16 do 25 godina nude “Junior” varijantu.

Logika: Prema podacima Udruzenja banaka Jugoslavije kartice se stidljivo vracaju u siroku potrosnju. Do sada je izvrseno 300.000 transakcija (tri po jednoj kartici), ali u ukupnoj vrednosti od samo 200 miliona dinara. Izracunavsi da da su jednom domacom karticom u proseku izvrsene tri transakcije cija je pojedinacna vrednost manja od 700 dinara, skeptici su YUBA karticu nazvali “sirotinjskom”.
Ovoj logici protive se bankari. Tako u Jubanci, na primer, isticu da su za samo cetiri meseca stekli vise od 4.500 korisnika svog plasticnog novca, da su ugovore sklopili sa oko sto firmi i da se njihovom YUBA karticom moze placati na oko vise od 1.000 mesta.
Navodeci da su sa C-marketom i Zavodom za izdavanje udzbenika sklopili ekskluzivne ugovore kojima je omogucena kupovina robe YUBA karticom Jubanke na odlozeno placanje od 90 dana, u ovoj banci kazu da ce pokusati da slicne aranzmane naprave i sa drugim firmama. Vlasnici YUBA kartice ove banke gotovinu sa svojih tekucih racuna mogu podizati non-stop svih 365 dana u godini na bankomatu, s tim sto je ova usluga za njih besplatna dok vlasnici ostalih YUBA kartica treba da plate proviziju od tri odsto.
Delta Banka je prva banka u nasoj zemlji koja je zvanicno pocela sa izdavanjem svetski priznatih kreditnih MasterCard i debitne Maestro kartice. Program platnih kartica Delta Banka je uvela u trenutku kad je i Narodna banka Jugoslavije podrzala uvodjenje kartica kao nacin bezgotovinskog placanja.
Platne kartice ostvaruju godisnji promet od oko tri milijarde dolara i njima se kupuje sve: od garderobe i bele tehnike do hotelskih usluga i putovanja. Jedini uslov je da na mestu gde placate vasa kartica bude prihvatljiva. U svetu ima 21 milion mesta koja prihvataju MasterCard i Maestro i 600.000 bankomata.
Delta Banka je od septembra 2001. clan sistema Europay International, vodece evropske kompanije za izdavanje platnih kartica. Ova kompanija inace deo sistema MasterCard, ostvarila je promet od 1.000 milijardi evra u 2000. godini i trzisno ucesce od 59 odsto u svim izdatim debitnim i kreditnim karticama na evropskom trzistu.
Od 12. juna ove godine, kada je simbolicnu prvu transakciju MasterCard karticom Delta Banke obavio Roberto Romano, generalni direktor kompanije Europay International za juznu Evropu, platne kartice MasterCard i Maestro mogu da se koriste i kod nas. Delta Banka je postavila prvih 100 POS terminala, a do kraja godine u planu je instaliranje ukupno 1.500 terminala na teritoriji Srbije. Ukupan broj izdatih EuroCard, MasterCard, Maestro kartica je 300 miliona (220 miliona debitnih kartica i 80 miliona kreditnih kartica).
Isticuci da Societe Generale Yugoslav bank svojim korisnicima nudi Visa elektronic karticu, u ovoj banci kazu da je njihova kartica prihvacena na 20 miliona mesta u svetu i da nude mogucnost svakom klijentu da se sa svojim bankarom dogovori oko uslova koriscenja kartice.

Cip: Komentarisuci da sada aktuelni plasticni novac nije, zapravo, nikakva kreditna kartica vec da se radi o takozvanoj smaknutoj transakciji (skidanju para sa racuna), u Societe Generale isticu da se radi o takozvanim debitnim kartama a da se prave kreditne kartice mogu ocekivati. I objasnjavaju da istovetni sistem funkcionise i na zapadu, odnosno da nigde ne moze da se trosi ono sto vlasnik kartice nema na racunu. Izuzetak su slucajevi kad vlasnik ima neku drugu garanciju i kad takav aranzman dogovori sa svojim bankarom.
Ceo program Viza kartica planiraju i u Zepter banci. Osim elektronske kartice, koja se prva pojavljuje planirana je i Biznis elektron kartica. Najavljujuci razvijanje sopstvene mreze u ovoj banci tvrde da rade sa domacim firmama i da koriste domacu pamet.
Kako je viza elektron kartica razvijana kao zamena za cekove masono se koristi i u svetu. Predstavlja prelaznu fazu od klasicnih kartica ka cip karticama a koliko je popularna pokazuje primer Madjarske gde je do pre nekoliko godina kartica bila gotovo nepoznato sredstvo placanja a sada imaju oko 900.000 kartica: u proseku 80 kartica na 1.000 stanovnika.
Na nedavno odrzanom okruglom stolu “Platne kartice – stanje i perspektive” u Privrednoj komori Srbije, istaknuto je da, iako Srbija kasni u koriscenju platnih kartica, imamo uslova da vrlo brzo nadoknadimo propusteno. Interes da to ucinimo je veliki, istakao je i guverner NBJ Mladjan Dinkic.
Sa platnom karticom ne morate da brinete da li ste zaboravili novac, da li ga imate dovoljno, da li ce vam ga ukrasti… Protivnici globalizacije ce reci da plasticna kartica i ovdasnje ljude ubacuje u sistem potrosackog drustva koje im samo daje privid da mogu sve da kupe. Istina je da savremenim elektronskim informacionim sistemima prodavac automatski proverava da li neka kartica ima pokrice i da li je transakcija moguca. Nemoguce je, dakle, koriscenje cekova bez pokrica. Ali, plasticni novac pruza mogucnost da covek sam raspolaze svojim novcem, bez cekanja u redovima u posti i bankama, da ne menja devize u dinare, da ne prenosi pune dzepove kesa preko granice.