"Bez veze nema dobrog lečenja"

U intervjuu za Politiku direktor KCS je na pitanje: Da li "bez veze" može da se dobije dobra lekarska pomoć? - odgovorio:

"Iskreno, ne može! Izabrati pravog lekara redovnim putem je teško. Pacijent koji nema vezu osuđen je da čeka duže na preglede i medicinsku pomoć nego što je to predviđeno po proceduri. Zato sam na Klinici za kardiohirurgiju uveo pravilo da svaki pacijent koji je došao jer mu nije bilo dobro, mora da se primi i da nema ostavljanja od petka za ponedeljak. Takođe primamo i pacijente sa Instituta "Dedinje", kojima se operacije zakazuju za dve godine. Na javnim skupovima sam već kazao da mislim da kapaciteti "Dedinja" nisu dovoljno iskorišćeni."

Profesor dr Ristić je, za "Politiku" izjavio i da je znanje i stručnost naših lekara loše.

"To vidim kada me pozove prijatelj i zamoli me da mu obezbedim pregled kod urologa ili specijaliste sa kojima godinama sarađujem. Imamo 101 kardiologa, a dogodi se da su meni poznati lekari na godišnjem odmoru ili na kongresu, pa ja zovem redom... Kada „prođem” listu od prvih deset, dođem do jedanaestog, verujte mi da do sto prvog nemam poverenje ni u jednog! To nije uobraženje, to je istina. Jako brzo ćemo se sresti sa problemom stručnosti u zdravstvu. Dobijam mnogo primedaba rodbine pacijenata na lečenje i umiranje, pa stalno formiram komisije i te istrage traju mesecima. Tu nešto mora da se promeni", rekao je direktor KCS i dodao kako smatra da nije sporan kvalitet nastave studenata medicine, več sistem polaganja ispita.

"Ispiti treba da se polažu pod šifrom i preko testova i tada niko ne može da utiče na rezultat. Sada se zna da određeni student polaže kod određenog profesora i to je providno! Zovu, intervenišu... Generalno gledano, mladi lekari što mi sada dolaze sa prosekom 10, sve su profesorska deca. To je epidemija u zadnjih nekoliko godina", priča profesor dr Ristić.

O budućnosti srpskog zdravstva on kaže da je "teško bez novca" i da zdravstvo treba organizovati da lekar bude što dostupniji pacijentu, kao i da treba vratiti porodičnog lekara.

Podsetimo, profesor dr Miljko Ristić ponovo je stao na čelo tima koji je za srpsko zdravstvo izveo novi, istorijski poduhvat: u petak je prvi put u Srbiji, na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, u grudi četrdesetsedmogodišnjeg inženjera ugrađeno veštačko srce. Pacijent je imao terminalnu srčanu slabost i dani su mu bili odbrojani.

Zahvaljujući veštačkom srcu dobio je novu šansu: pacijenti koji su dobili ovaj uređaj najduže su živeli pet godina, a za to vreme postoji teoretska šansa da se nađe odgovarajući organ, srce za transplantaciju. Sam uređaj vredan je 150.000 evra i donacija je proizvođača. Ugradnju ovog uređaja radi svega dvadesetak zemalja u svetu, jer ni bogate zemlje nemaju dovoljno novca za ovakve poduhvate.