Koga više bole sankcije Rusiji?

Uprkos oštrim kritikama Rusije zbog pripajanja Krima, lideri EU nisu na briselskom samitu u četvrtak usvojili ranije najavljene "oštre i sveobuhvatne" sankcije Moskvi.

Umesto toga, proširili su "crnu listu" ruskih i krimskih funkcionera kojima je zabranjeno putovanje u EU i pristup računima u evropskim bankama, tako da ona sada broji ukupno 33 osobe, uključujući potpredsednika vlade Dimitrija Rogozina i predsednike oba doma ruskog parlamenta.

Ove simbolične mere svakako neće primorati Rusiju da prestane da preti zalaženjem dublje u ukrajinsku teritoriju odnosno, kako u Briselu kažu da "deeskalira" krizu, ali je u pripremi mnogo ozbiljniji paket sankcija koji je najavio predsednik Evropskog saveta Heman van Rompej.

"Evropska komisija je dobila nalog da planira nove mere, koje će obuhvatiti širok spektar ekonomskih oblasti", upozorio je on.

Zvaničnici u Briselu zasad odbijaju da daju bilo kakve detalje o sankcijama koje su u pripremi, uz obrazloženje da ne žele da prerano otkriju karte i daju vremena Rusiji da preduzme kontramere, a Tanjugu je nezvanično rečeno da je Komisija dobila rok od tri meseca da sačini ovaj paket.

Ono što je izvesno je da će nove sankcije, ukoliko budu usvojene, zaboleti i Rusiju i EU, jer su njihove ekonomske veze duboke i razgranate.

Nije reč samo o tome da je trgovinska razmena Rusije sa zemljama EU prošle godine gotovo dostigla rekordnih 400 milijardi evra, pa čak ni o mnogo pominjanoj energetskoj zavisnosti Evrope od ruskog gasa i nafte, već i o dugoročnim investicijama od kojih su dosad obe strane imale opipljivu korist.

Francuska je, na primer, već inkasirala polovinu od 1,2 miiljarde evra za savremeni nosač helikoptera "Mistral" koji je ovih dana trebalo da bude isporučen Rusiji, a planirana je izgradnja još jednog broda iste klase.

Nemačka namiruje skoro četvrtinu svojih energetskih potreba uvozom ruske nafte i gasa, ali osim toga ima oko 6.000 firmi koje posluju u Rusiji od kojih zavisi blizu četvt miliona nemačkih radnih mesta.

Britanija, koja na berzi u londonskom Sitiju obrće milijarde privatnih i državnih ruskih para, istovremeno je i omiljena destinacija za ruske oligarhe, u čijem je posedu dva posto najskupljih nekretnina u Londonu, a njihova deca čine četvrtinu učenika preskupih engleskih privatnih škola.

Tu su i Italija, čiji je energetski gigant ENI duboko upleten sa ruskim Gaspromom, Kipar, u čijim bankama ima nekoliko puta više ruskih para nego u ukupnom budžetu ove ostrvske državice, Ssvedska, koja sav svoj gas uvozi iz Rusije, kao i Bugarska, Rumunija, baltičke zemlje....

U konačnoj analizi, međutim, stručnjaci ukazuju da je Rusija mnogo više zavisna od evropskog novca nego što je EU zavisna od ruskih energenata i izvoza robe na rusko tržište.

"Treba imati u vidu da ruski gas čini samo šest odsto ukupnih energetskih potreba EU i da je Rusija tek jedanaesta na listi evropskih trgovinskih partnera, dok gotovo polovina celokupnog izvoza Rusije ide u EU", rekao je Tanjugu Paul Ivan, analitičar briselskog Centra za evropsku politiku.

On smatra da će nove sankcije, ukoliko budu usvojene, biti primenjivane u nekoliko faza, kako bi se smanjio negativan efekat po evropsku privredu, ali da će Rusija u tom slučaju proći mnogo lošije.

"Ono što je najvažnije je da EU pažljivo proceni šta zaista želi da postigne sankcijama i koji su joj politički ciljevi", kaže ovaj bivši rumunski diplomata i autor nekoliko stručnih radova o efektima evropskih sankcija na Iran i Mjanmar.

Upravo oko toga postoje ozbiljne nesuglasice među evropskim liderima, od kojih su neki spremni da se pomire sa činjenicom da će Krim najverovatnije trajno ostati u sastavu Ruske Federacije, dok drugi smatraju da Rusija mora da bude kažnjena zbog onoga što vide kao agresiju na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

"Ukoliko se sankcije koriste kao odmazda, to je jedna stvar, a ako im je svrha odvraćanje od aneksije novih teritorija, to je nešto sasvim drugo", upozorava Ivan.

Za sada u Briselu dominira mišljenje da bi Rusija mogla da izbegne novi paket sankcija ukoliko se sve završi na Krimu i ne dođe do primene ovog scenarija na ostatak jugoistočne Ukrajine ili na druge delove bivših sovjetskih republika.

U svakom slučaju, smatra Ivan, od poteza EU tokom sledećih nekoliko meseci zavisiće ne samo budući odnosi sa Rusijom, nego kredibilitet Unije u nizu godina koje dolaze.