Ostavka i odgovornost - šta je to?

Čini se da je moralna odgovornost nepoznata našim političarima.

Ako se ne računaju ostavke date usred političke kalkulacije ili promene sastava vlade, ostavke ministara podnete bez pritiska u Srbiji su prava retkost.

Do sada je peticiju LDP-a u Skupštini Srbije potisalo 60 poslanika opozicije zbog skandala sa prijemnim ispitima za srednje škole. Prema rečima Miljenka Derete čeka se da se peticiji pridruži i DSS kako bi se taj zahtev podneo predsedniku parlamenta.

Kolumnista lista "Danas" Dragoljub Draža Petrović kaže da naši političari priznaju samo sud svoje partije ili autoriteta u svojoj partiji i da im je potpuno svejedno da li to od njih traži javnost, mediji, stručnjaci.

"Prva ostavka jednog ministar u našoj zemlji je bila posle 9. marta 1991. godine kada je ministar policije Radmilo Bogdanović posle velikih demonstarcija na kojima je policija tukla narod i dva čoveka su poginula, dao ostavku. To što je pre toga rekao jedno vreme je išlo kao džingl na B92 "ne razmišljam o ostavci i ne osećam se krivim", ali posle pet dana kada mu je partija, odnosno Slobodan Milošević rekao da bi trebalo da se povuče i da je to u interesu partije, on se povukao", podseća Petrović.

Nerado podnošenje ostavki ministara prirodna je posledica načina na koji oni dolaze do funkcije, smatra profesorka Beogradskog Univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić. "Vi postajete ministri pre svega zbog toga što je vaša partija napravila neki koalicioni sporazum i sad se u tom sporazumu dele ministarstva kao da se dele bombone. Pa vi više volite kisele bombone ali ta je po sporazumu pripala nekom drugom pa su vam dali karamelu. E kad vi na taj način postanete ministar onda vi naravno nemate nikakvu odgovornost za posao koji radite. Ja moram da priznam da se meni čini da bi odgovorni i savesni ministri podnosili ostavke ne kada izbije afera, nego onda kada u vladi ne naiđu na razumevanje za plan ili strategiju koju treba da sprovedu. A to se nažalost ne dešava, niti to javnost traži", smatra Srbijanka Turajlić.

Podsetimo da su srpski političari u retkim situacijama podnosili ostavke.

Momčilo Perišić podneo je ostavku na minsitarsku funkciju u Vladi u martu 2002. godine, nakon optužbi za špijunažu u korist SAD. Dragan Veselinov je u maju 2003. godine usled pritiska javnosti podneo ostavku na mesto minsitra poljoprivrede zato što je njegov vozač izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je stradala Katarina Marić

Miroljub Labus je 2006. godine podneo ostavku na mesto potpredsednika Vlade zbog prekida pregovora o pridruženjeu Srbije i Crne Gore EU.

U martu 2010. godine Radovan Jelašić je sve iznenadio kada je iz ličnih razloga podneo ostavku na mesto guvernera Narodne banke Srbije.

U 2011. dva ministra sa dužim stažom na funkcijama u Vladi Srbije podnose ostavke:

"Iz duboko ličnih razloga podnosim neopozivu ostavku na mesto ministra zdravlja. Ovu odluku nisam doneo ishitreno", rekao je krajem januara 2011. godine Tomica Milosavljević i podneo ostavku na mesto ministra zdravlja na kojoje je bio nešto manje od 9 godina.

"Imajući u vidu da Srbija danas nije dobila status kandidata ja podnosim ostavku na mesto potpredsednika Vlade Srbije", rekao je 9. decembra 2011. godine Božidar Đelić pošto je prethodno obećao da će u slučaju da Srbija ne dobije kandidaturu podneti ostavku.