Zbog Kosova neće pipnuti Ustav

"Ustav nije božija volja, Biblija, pa piše da je Kosovo deo Srbije. Kao što je to napisano tako može i da se otpiše. Nema ništa od vladavine prava tamo gde se pojavljuje 'božija volja'. Kada se približi rešavanje pitanja Kosova biće moguća i promena Ustava", rekla je Vesna Pešić na skupu Evropskog pokreta u Srbiji o ustavnim promenama, održanom u Medija centru.

Vesna Pešić je istakla da nijedan ustav koji se zasniva na političkoj svrsi ne može biti osnov za vladavinu prava, jer će vrhovni politički cilj rušiti pravo.

"Ranije je to bilo ostvarivanje socijalističkog društva, pa ko kritikuje socijalizam ometa ostvarivanje vrhovnog cilja i to je rušilo ljudska prava, a sada je Kosovo vrhovni cilj. Koštunica je hteo da obaveže sve buduće pregovarače na stav da je Kosovo deo Srbije", rekla je Vesna Pešić.

Dodala je da su u Srbiji i ranije donošeni oktroisani Ustav koji nisu bili po volji gradjana, i kao primer navela Ustav iz 1992. godine, kada se "skupila elita i na planini Žabljak sklepala nekakvu državu (SRJ)".

Vesna Pešić je navela da su u Srbiji Ustavi loši zbog namere da se tim aktom uredi sve.

"Ustavi bi trebalo da bude krov, samo osnovna pravila, i da bude minimalistički. Samo u primitivnim i zaostalim zemljama postoje ustavi kao Lav Tolstoj, pet debelih knjiga u kojima sve mora da piše. Piše da ima 250 poslanika, zašto to mora da brojka? Posle kada se hoće promena broja poslanika, ne može, piše u Ustavu", rekla je Vesna Pešić.

Foto: Beta, Arhiva

Ukazala je i na problem tumačenja i tumača Ustava i navela da je ranije za sudiju Ustavnog suda izabran sekretar u fabrici obuće.

Vesna Pešić je ocenila da se Ustav "ne može menjati na hladno" i da uskoro neće biti promena Ustava, i zauzela se za široku javnu raspravu o promeni Ustava. Podsetila da se Vojin Dimitrijević zalagao za referentni Ustav za postkonfliktno društvo, koji bi bio idealan i ne bi izražavao identitetske ideje, nego bi model koji bi dao idealnu ustavnu formu.

"Osnovni problem sa Ustavom kod nas je da to što piše nema nikakve veze sa onim što mi živimo. Kako hoćemo da se odredimo, jesmo li
gradjanska država ili nismo. Takodje, Ustavni sud je stavio 23 primedbe na Statut Vojvodine, a da niko živ ne zna o čemu se tu radi. Zbog te primitivno pravno-ustavne prakse možda bi trebalo smisliti model koji bi odgovarao našoj prostoti i neobrazovanosti, a ne da smišljamo komplikovane sisteme koje niko ne razume", rekla je Vesna Pešić.

Predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Pavićević rekao je da je važeći Ustav potrebno promeniti jer je krnji pa je krnja i obaveza poštovanja Ustava, a kao najbolji primer za to naveo je Kosovo.

"Predsednik Srbije Tomislav Nikolić govori da rešenje za Kosovo mora biti u skladu sa Ustavom, dok je premijer Ivica Dačić spreman na nepoštovanje Ustava i zalaže se za podelu Kosova, a prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić tvrdi da su evropske integracije najvažnije. To govori o krnjoj obaveznosti poštovanja Ustava", rekao je Pavićević.

Pavićević je istakao da će Ustav Srbije morati da se menja jer ne ostvaruje svoje funkcije. Sudija Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić izjavila je da je potrebno doneti novi Ustav jer je važeći toliko loš da su promene amandmanima nedovoljne i ne bi postigle cilj.

"Ustav donet 2006. godine je konfuzan u brojnim odredbama, protivrečan, nedogradjen, rešenja su kontradiktorna. U redakcijskom pogledu, to je jedan od najlošijih tekstova u istoriji ustavnosti Srbije. Ja sve to svakodnevno vidim jer sam u situaciji da tumačim Ustav", rekla je ona u Srbiji održanom u Medija centru.

Bosa Nenadić, koja je i bivša predsednica Ustavnog suda, rekla je da takav stav nije iznela u ime suda, nego kao stručnjak za ustavno
pravo, i dodala da Ustav pati od nedostatka konzistentnosti.

Ocenila je da postojeća procedura, ako bi bila primenjena na demokratski način, nije velika prepreka za promenu Ustava.

"Potreban nam je Ustav Srbije kao konsolidovane demokratske države, a postojeći je Ustav zemlje u tranziciji. Do ustavnih promena, po mom
mišljenju, ne može doći brzo", rekla je Bosa Nenadić.

Bosa Nenadić je navela i bi Ustav trebalo da bude temelj demokratskog društva, a ne da uredjuje pitanja koja su ranije bila uredjivana
pravilnikom.

Upitala je gde su u Ustavu nezavisne institucije, osim Ustavnog suda, i ocenila da je status zaštitnika gradjana, poverenika za informacije
od javnog značaja i Državne revizorske institucije neuhvatljiv i prepušten zakonodavcu, dok je najveći deo Ustava posvećen skupštini i Vladi.