Ulemek: Farsa protiv Koštunice

Prvooptuženi Milorad Ulemek je odluku da ne iznese odbranu obrazložio rečima "da je proces - farsa usmerena protiv lidera DSS Vojislava Koštunice".

Ranije danas, odbijeni su svi zahtevi advokata odbrane za izuzeće tužioca, specijalnog tužioca, a zatim i sudskog veća, zbog kojih je juče bio odložen početak suđenja.

Bivši komandat JSO Milorad Ulemek rekao je na početku suđenja da je po zanimanju penzioner i da je svoju penziju preusmerio u Fond za decu poginulih pripadnika MUP-a. Prilikom iznošenja ličnih podataka, Ulemek nije želeo da iznese iznos penzije, kao ni druge lične podatke, navodeći da je sve isto kao pre.

Nakon uzimanja ličnih podataka od svih osam optuženih suđenje je nastavljeno sa čitanjem optužnice.

Nakon toga, Ulemek nije želeo da se izjasni pred sudom o krivici niti da iznosi odbranu jer smatra da je "proces obična farsa usmerena protiv Koštunice".

On je podsetio da je tužilaštvo pokrenulo proces po krivičnoj prijavi sestre i majke ubijenog premijera Zorana Đinđića i koju je tužilaštvu podneo advokat Srđa Popović.

"Kada je tužioca Koštunica otkačio i rekao 'Važi, pričaćemo, dođi juče', tužilac se našao u nebranom grožđu. Sada ovaj predmet treba da posluži ne bi li se tužilaštvo izvuklo iz nebranog grožđa", smatra Ulemek.

Krivična prijava koju je Popović podneo u ime i majke i sestre pokojnog premijera, dovodila je u vezu tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunicu i načelnika VBA Acu Tomića u vezu sa pobunom JSO, a koja je, prema njihovom mišljenju, bila uvertira u kasniji atentat na premijera.

Ulemek je kritikovao tužilaštvo što nije ranije istraživalo "navodnu pobunu JSO" i napomenuo da se priča o tome pokretala svaki put kada se približavala godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i da su to radili "vajni analitičari" i nevladine organizacije, a ne tužilaštvo.

On je dodao da je imao "sreću ili nesreću da jedan deo života radi i služi sistemu" i "radio stvari na koje je ponosan ili nije ponosan", ali da je shvatio da je u svakoj zemlji oružana pobuna jedno od najtežih krivičnih dela.

On je predsedniku sudskog veća objasnio da njegovo neustajanje pri ulasku i izlasku sudskog veća nije nepoštovanje suda nego njegov stav prema sistemu, a na početku izlaganja se izvinio što teško govori podsećajući da je devet godina u samici.

Takođe je najavio da neće izložiti svoju odbranu, ali da će izaći u susret svakom optuženom i odgovarati na pitanja ukoliko time može da im pomogne.

Ulemekov naslednik na čelu JSO Dušan Maričić kazao da je razumeo optužbu ali da želi da se izjasni nakon što budu saslušani svedoci.

Optuženi Zvezdan Jovanović je naveo da je "zadržao pravo da se kasnije izjasni o krivici".

Optuženi Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić izjasnili su se da nisu krivi, dok je optuženi Mićo Petraković kazao sudu da je jezički razumeo optužnicu, ali da je ona logički za njega još zagonetka.

Optuženi Veselin Lečić rekao je da ne priznaje krivicu ali da ne razume kako blokiranje saobraćaja može da ugrozi bezbednost zemlje, Vladu i ustavni poredak.

Predsednik sudskog veća Vladimir Vučinić pročitao je imena koji će biti pozvani za svedoke, medju kojima su Dušan Mihajlović,
Čedomir Jovanović, Dragan Veselinov, Ljubiša Buha i drugi.

Suđenje se nastavlja sutra kada bi odbranu trebalo da iznose ostali optuženi.

Inače, nakon što su jutros odbijeni zahtevi za izuzeće specijalnog tužioca i tužioca, Ulemekov advokat Slobodan Milivojević je tražio izuzeće sudskog veća, zbog odbijanja njegovog predloga da mu se omogući neometan razgovor sa branjenikom u Specijalnom zatvoru u Požarevcu gde Ulemek izdržava višedecenijsku kaznu, a u kojem se sprovode posebne mere bezbednosti i nadzora.

Radisavljević: Pobuna i atentat na Đinđića nisu u neposrednoj vezi

Foto: Beta, Arhiva

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević naveo je, povodom zahteva za njegovo izuzeće, da se pobuna pripadnika JSO i ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. ne dovode u neposrednu vezu.

"U zahtevu za sprovođenje istrage i optužnici ne postoji nijedan navod kojim se pobuna JSO 2001. i ubistvo premijera 2003. dovode u neposrednu vezu, osim što postoje objektivne okolnosti da je jedan broj lica optuženih za oružanu pobunu učestvovao u ubistvu premijera zbog čega su pravosnažno osuđeni", saopštio je Radisavljević u svom izjašnjenju povodom zahteva za izuzeće.

On je dalje naveo da je na konferenciji za novinare posle podizanja optužnice izjavio da se na osnovu prikupljenih dokaza ne može izvesti zaključak da je u vreme pobune JSO postojao plan za kasnije izvršen atentat na Đinđića. U tom smislu, kako je naveo, kada je reč o oružanoj pobuni može se govoriti kao o hronološkom događaju koji je prethodio atentatu na premijera.

Izjašnjenje Radisavljevića nalazi se u okviru odluke republičke tužiteljke Zagorke Dolovac kojim se odbija zahtev za njegovo izuzeće, što su juče tražili branioci optuženih zbog sumnje u njegovu pristrasnost.

Advokat Božo Prelević, koji brani jednog od optuženih pripadnika JSO-a Veselina Lečića, izjavio je da tužilaštvo nije rasvetlilo političku pozadinu ubistva premijera Đinđića, jer su izostali nalogodavci i podstrekači.

"Jedina moja primedba na tužilaštvo i sud jeste što u nekim predmetima više zatrpavaju dokaze nego što ih otkrivaju. Ja mislim da je ovo samo nastavak zatrpavanja dokaza u jednom predmetu gde Srbija treba da crkne od stida šta je dozvolila da ne istraži. Ako istražujete političku pozadinu, a treba da utvrdite ko je u političkoj pozadini, a ne samo da li je Vojislav Koštunica, pa pošto nije on, onda nema političke pozadine. Pa će ispasti da se premijer bogati zamerio nekim kriminalcima", kaže Prelević.

Na optuženičkoj klupi nalaze se Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Dušan Maričić, Veselin Lečić, Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Pocić, koji treba da počnu izlaganje svoje odbrane pred sudom.

Podsetimo, juče je odloženo suđenje osmorici pripadnika JSO zbog oružane pobune u novembru 2001, jer su advokati optuženih tražili izuzeće tužioca Miljka Radisavljevića.

Predsednik vlade Ivica Dačić potvrdio je da postoje podaci o planiranoj pobuni u zatvoru Zabela koji bi, kako je naveo, mogli biti povezani i s početkom suđenja pripadnicima JSO.

Detalji optužnice za pobunu JSO

Optuženima se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela oružana pobuna iz tada važećeg Krivičnog zakona SRJ.

U optužnici se navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine sa pobunom.

Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao auto-put.

Prvi put je to učinjeno 10. novembra na auto-putu Novi Sad-Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom auto-puta kroz Beograd kod Sava centra.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

Krivična prijava protiv tadašnjeg predsednika SRJ Vojsilava Koštunice i načelnika Vojno-bezbednosne agencije Ace Tomića je odbačena, pošto u toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko, osim optuženih, učestvovao u toj pobuni.