Poternica za preminulom Nadom Šakić

Nada Šakić, nekadašnja upravnica logora Stara Gradiška i Jasenovac, umrla je u 5. februara ove godine u Zagrebu, u 85. godini i kremirana je na groblju Mirogoj.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, koji je izjavio da je ministarstvo dalo saglasnost za raspisivanje poternice, naknadno je dobio informaciju da je Šakićeva preminula u Hrvatskoj.

"Ministarstvo pravde Srbije još nije zvanično obavešteno o njenoj smrti, već je informaciju dobilo od predstavnika medija. Srbija će od Hrvatske zatražiti zvaničnu potvrdu te informacije i ako je to tačno, nama je žao što je izbegla pravdu i kaznu koju zaslužuje", rekao je Homen.

Interpol Srbije raspisao je danas međunarodnu poternicu za Šakićevom, zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima Stara Gradiška i Jasenovac u Drugom svetskom ratu.

Protiv Nade Šakić, koja je bila stara 85 godina, u Srbiji se vodi postupak od 1998. godine zbog sumnje da je izvršila krivično delo genocida.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije zvanično obavešteno o smrti Nade Šakić u Hrvatskoj, izjavio je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.

"Dok ne dobije zvaničnu informaciju o tome, Tužilaštvo će nastaviti krivični postupak koji vodi protiv nje u skladu sa zakonom", rekao je Vekarić.

Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec izjavio je večeras da Srbija od nadležnih vlasti u Hrvatskoj treba da zatraži zvaničnu potvrdu o smrti Nade Šakić, ali da to nije posao MUP-a Hrvatske.

"To se radi preko mehanizama medjunarodne pravne pomoći", rekao je Borovec. Šakićeva se tereti da je zajedno sa ostalim ustaškim osobljem logora u Staroj Gradiški maltretirala logorašice, tukla ih i šutirala, gazila po trudnicama, kao i da je učestvovala u fizičkoj likvidaciji klanjem i gušenjem više hiljada logorašica.

Sumnja se da je naređivala da se logorašicama u Jasenovcu daje vrlo malo hrane te je na taj način posredno dolazilo do njihove prirodne smrti, kao i da je 21. aprila 1945. godine naredila da se pobiju sve preostale žene, kao i deca.

U ženskom logoru "Stara Gradiška" za svega tri godine ubijeno skoro 80.000 žena i dece.

Ko je Nada Šakić?

Nada Šakiæ (Foto: jutarnji.hr)

Neki mediji su Šakićevu opisali kao krvnika sa osmehom na licu.

Rođena je u Livnu, 4. avgusta 1926. godine. Njena majka je bila udata za Ljubomira Luburića, oca jednog od najvećih ustaških krvnika Vjekoslava Maksa Luburića, a posle smrti muža se preudala za Jozu Tambića, s kojim je izrodila još troje dece.

Osnivač logora smrti u Jasenovcu Maks Luburić, sredinom oktobra 1942. godine u dužnost uvodi i svoje dve polusestre, Zoru i Nadu, koje se ubrzo pokazuju dostojne prezimena Luburić.

"Imala je svega 16 godina kada je došla u logor", sećaju je se preživeli zatvorenici, i dodaju: "Bila je crnka, visoka, lepa i uvek u ustaškoj zelenoj uniformi sa opasačima, pištoljem i kamom u čizmi. Na licu joj je često blistao osmeh, ali je to moglo prevariti samo one koji bi je prvi put sreli. Vazda je bila žedna krvi, patološki uživala u zverskom mučenju i najčešće ubijala bez ikakvog povoda".

U Muzeju žrtava genocida u logorima smrti "Stara Gradiška" i "Jasenovac", Nada Tambić Šakić je identifikovana po fotografiji u ustaškoj uniformi sa upraviteljicom logora Marijom Majom Buždon.

A upravo su one, po sećanju logoraša, zajedno sa Božicom Obradović, bile takozvana "crna trojka" koja se najviše hvalila počinjenim zločinima. Nada Šakić je bila argentinska državljaninka, gde je živela od 1947. a Jugoslavija je tražila njeno izručenje 1998. godine. Ipak, hrvatsko pravosuđe je bilo brže.

Međutim, županijsko tužilaštvo u Zagrebu je usled nedostatka dokaza odbacilo optužbu protiv Nade Šakić, koja je optužena za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata u ustaškom logoru Stara Gradiška.

Zagrebački tužilac je odbacio tužbu pošto, prema njegovoj oceni, istraga nije potvrdila da je Nada Esperanca Tambić de Bilanović Šakić, kao čuvar u logoru, počinila ratne zločine. Nadu Šakić, polusestru ustaškog ratnog zločinca Vjekoslava Maksa Luburića, optužnica je teretila da je kao čuvar ženskog logora u Staroj Gradiški, delu logorskog kompleksa Jasenovac, počinila zločine protiv čovečnosti i međunarodnog prava, uključujući i zlostavljanje civila.

Napuštajući okružni zatvor Remetinec u pratnji zatvorskih stražara i jednog lekara, Šakićeva je okupljenim novinarima rekla da će verovatno ostati u Hrvatskoj i da se neće vraćati u Argentinu, jer joj je iz te zemlje pretila mogućnost da bude izručena Jugoslaviji.

S druge strane, ona je primila i hrvatsko državljanstvo, tako da je bila bezbedna, jer je ustav Hrvatske zabranjivao izručenje svojih državljana.

Kontroverze oko Dinka Šakića

Nada i Dinko Šakiæ 1944. godine

Njen muž Dinko Šakić je odgovarao pred hrvatskim sudom.

Dinko Šakić je u oktobru 1999. u zagrebačkom županijskom sudu osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.

Proglašen je krivim jer je kao komandant logora komandovao i sprovodio mučenja i ubijanja logoraša i propuštao da spreči i kazni zločine potčinjenih ustaša. Šakić je osuđen i zbog toga što je lično hicima iz pištolja ubio četvoricu logoraša i naredio vešanje 22 civila.

Šakić je kaznu služio u Lepoglavi u ćeliji s visokim komforom, s televizorom i kompjuterom kako bi mogao da piše memoare, a nekoliko puta mesečno mogao je da poseti i svoju ženu Nadu.

Šakiće je, prilikom povratka iz Argentine radi suđenja - na aerodromu u Zagrebu oduševljeno dočekala grupa neoustaša. Italijanska "Republika" je pisala da je ranije "i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman tokom svog boravka u Argentini srdačno primio Dinka Šakića, koga hrvatski neonacisti smatraju žrtvom komunističkog progona".

Zagrebački "Globus" pisao je da je Šakić svojevremeno posredovao i u uvozu oružja u Hrvatsku iz Argentine. Navodeći to, za Hrvatsku veoma kompromitujuće otkriće, "Glubus" ističe da je Šakić bio povezan s firmom DEBROL, kojoj je hrvatsko državno preduzeće za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom "RH Alan", preko penzionisanog pukovnika bliskog vojnom i političkom vrhu Argentine, plaćalo milione dolara za isporuke oružja.

Firma punog naziva DEBROL S.A. Internešnel Trejd, legalno je poslovala u Argentini i Urugvaju, a zagrebački nedeljnik smatra najšokantnijim otkrićem to što je telefonski broj te firme identičan sa telefonskim brojem Dinka Šakića - koji je, po navodima lista, bio tajni poslovni partner pokojnog hrvatskog ministra odbrane Gojka Šuška i bivšeg direktora preduzeća "RH Alan" Vladimira Zagorca.

Šakić je zbog lošeg zdravlja kasnije boravio u zatvorskoj bolnici u Zagrebu, da bi bio prebačen u bolnicu Dubrava, gde je 2008. i umro u 87. godini. Šakići su, kao i mnogi drugi nacistički visoki oficiri i političari, ušli u Argentinu 1947. godine, za vreme vladavine Huana Dominga Perona.

Kako se procenjuje, u Argentinu se posle Drugog svetskog rata sklonilo oko 20.000 ustaša.

Brat Nade Šakić, Maks Luburić, takođe je posećivao Argentinu, pošto se decenijama posle Drugog svetskog rata slobodno kretao i bio jedan od prvaka i organizatora ustaške emigracije.

Život je okončao u svojoj vili u Španiji 1969. Prema navodima hrvatske emigracije, uklonio ga je izvesni Ilija Stanić, agent Udbe.