Film "Dan razotkrivanja" otvara pitanje: Šta ako otkrijemo vanzemaljski život? VIDEO

To je peti Spilbergov film koji se bavi vanzemaljskom tematikom, &scaron;to je njegova dugogodi&scaron;nja fascinacija jo&scaron; od dečačkih dana. I dok su mi&scaron;ljenja kritičara o filmu &quot;Dan razotkrivanja&quot; podeljena, ponovo je oživela rasprava o tome kako bismo reagovali u trenutku kada bi se pojavili konačni dokazi o inteligentnom životu negde daleko u svemiru. Za razliku od Spilbergovog filma, u čijem je fokusu skrivanje poverljivih podataka o postojanju vanzemaljskog života, u stvarnosti su naučnici okupljeni u programu SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) znatno otvoreniji.Međunarodni protokoli i SETIMeđunarodna astronautička akademija (IAA) jo&scaron; 1989. godine objavila je protokol o tome &scaron;ta bi naučnici i njihove institucije trebalo da urade u slučaju kontakta sa vanzemaljskom civilizacijom. U aprilu ove godine IAA je usvojila ažuriranu verziju tog protokola.&quot;Nema nastojanja da se to drži u tajnosti. Ako dobijemo signal, on će biti objavljen. Sledeći korak je transparentnost. Na&scaron;a zajednica se u principu složila da je to etički ispravna stvar&quot;, rekla je za Scientific American doktorka Kerol Oliver, profesorka naučne komunikacije i astrobiologije na Univerzitetu Novi Južni Vels u Australiji i jedna od autorki najnovije verzije SETI post-detekcionih protokola.&Scaron;ta je SETI?Program SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) obuhvata brojna istraživanja u kojima se radio-teleskopima proučavaju obližnje i udaljene zvezde u potrazi za signalima koji bi mogli da ukazuju na inteligentan život.SETI je nastao 1960. godine, kada je američki astronom Frenk Drejk (Frank Drake) u blizini mesta Grin Bank u Zapadnoj Virdžiniji postavio 25-metarski radio-teleskop i usmerio ga ka zvezdama Epsilon Eridani i Tau Ceti, udaljenim oko 11 svetlosnih godina. Tokom četvoromesečnog projekta nije uspeo da pronađe signal inteligentnog života.U Mountain Viewu u Kaliforniji 1984. godine osnovan je SETI institut, neprofitna istraživačka organizacija čija je misija da istražuje, razume i objasni poreklo i prirodu života u svemiru. Danas je globalna SETI zajednica znatno veća, a važan učesnik u potrazi za &quot;E. T.-jem&quot; postala je i Kina.&quot;Wow!&quot; signalAmerički astronom Džeri Eman 1977. godine, koristeći teleskop Big Ear, zabeležio je tzv. &quot;Wow!&quot; radio-signal. Signal je stigao iz pravca sazvežđa Strelca, trajao je 72 sekunde i nikada vi&scaron;e nije ponovljen.Nazvan je &quot;Wow!&quot; jer je Eman pored podataka crvenom olovkom napisao tu reč kada je primetio signal koji je bio oko 30 puta jači od uobičajenog kosmičkog pozadinskog &scaron;uma. Do danas njegovo poreklo nije razja&scaron;njeno, iako se danas smatra da je verovatno imao prirodno obja&scaron;njenje.Za&scaron;to postoje međunarodne smernice?Međunarodna astronautička akademija objavila je 1989. godine (neobavezujući) protokol prema kojem &quot;ne bi trebalo odgovoriti na signal ili druge znake vanzemaljske inteligencije dok se ne sprovedu međunarodne konsultacije&quot;.Procedura predviđa da se o eventualnom signalu obavesti generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Ako se signal nezavisno potvrdi, ta informacija treba da bude podeljena &quot;odmah, otvoreno i &scaron;iroko putem naučnih kanala i javnih medija&quot;. Takođe se navodi da bi pre slanja bilo kakvog odgovora trebalo održati međunarodne konsultacije.SETI istraživači su zatim ažurirali protokol 2010. godine, a ponovo i ove godine. Smernice nisu obavezujuće, već služe za koordinaciju među istraživačima.Za&scaron;to nova pravila?&quot;Naučnici su danas dostupniji nego ikad pre putem dru&scaron;tvenih mreža&quot;, rekao je za Scientific American Majkl Geret, astronom sa Univerziteta u Mančesteru u Engleskoj i koautor ovogodi&scaron;njeg protokola.On upozorava da bi objavljivanje kontroverznih nalaza moglo izazvati snažne reakcije javnosti, &scaron;irenje dezinformacija i političke pritiske, &scaron;to dodatno komplikuje naučni proces.Geret ističe i da nove smernice priznaju potrebu da institucije za&scaron;tite istraživače od potencijalnih napada i teorija zavere koje bi mogle nastati nakon objave takvih otkrića.Za&scaron;to jo&scaron; nismo prona&scaron;li vanzemaljce?Jedno od obja&scaron;njenja je hipoteza o retkoj Zemlji, prema kojoj je nastanak složenog života izuzetno redak zbog specifične kombinacije astrofizičkih i geolo&scaron;kih uslova.Prema toj hipotezi, bilo je potrebno 13,8 milijardi godina kosmičke evolucije i 4,6 milijardi godina Zemljine istorije (uključujući najmanje pet velikih izumiranja) da bi se razvio inteligentan život.Britanski fizičar Brajan Koks ističe da su civilizacije poput na&scaron;e možda izuzetno retke, jer je za njihov razvoj potrebna veoma duga i složena evolucija.&quot;Ako uni&scaron;timo na&scaron;u civilizaciju, moguće je da uni&scaron;timo i jedini oblik inteligentnog života u galaksiji sa oko 400 milijardi zvezda&quot;, rekao je on.ZaključakPostoje i druga moguća obja&scaron;njenja za&scaron;to jo&scaron; nismo sreli E. T.-ja: možda jo&scaron; nismo detektovali signale vanzemaljskih civilizacija, ili su one jednostavno suvi&scaron;e daleko od nas.

Film "Dan razotkrivanja" otvara pitanje: Šta ako otkrijemo vanzemaljski život? VIDEO

0 Komentari