Naši masoni, templari i rotarijanci

Obnavljanje rada masonske Velike lože "Jugoslavija" u junu 1990. izazvalo je izuzetnu pažnju javnosti, medija i istraživača, koja traje i danas.

Ova pažnja je usmerena ne samo na bratstvo slobodnih zidara, već i na druge organizacije diskretnog i tajnog karaktera, za koje su počele da kruže vesti kako se osnivaju i u Srbiji.

Uprkos iskustvima iz proteklih dvadeset godina, ova pažnja nije jenjala, šta više, ona je rasla, jer su u međuvremenu u javnost iznete mnoge činjenice i saznanja o ovim organizacijama, ponajpre o masoneriji i njenom radu u Jugoslaviji i Srbiji.

Miloš Janković, autor knjige o tajnim društvimam koja danas deluju u Srbiji, stavio je masone, templarske vitezove (Red vitezova Hrama jerusalimskog) i rotarijance, pri čemu je ta društva doveo u vezu s tajnim političkim društvima na širem planu - u istorijskom pogledu s karbonarima, a u aktuelnom smislu sa Institutom za međunarodne odnose, Bilderberg grupom, Trilateralnom komisijom i organizacijom "Lobanja i kosti".

U toj priči rezervisano je mesto za nejavne i za tajne organizacije, pri čemu je masoneriji, iz mnogo razloga, obezbeđeno mesto na vrhu lestvice javnog interesovanja, što je slučaj i u Srbiji. Između ostalog i zato, što teorija o "masonskoj zaveri" dugo traje, pokrenuta je još krajem 18. veka, neposredno posle Francuske revolucije.

Bogata tradicija tajnih udruživanja na ovom prostoru, kojoj nisu mogla da odole ni mnoga od najvećih imena moderne srpske istorije, ostavila je duboke tragove delovanja ne samo masonerije, nego i drugih diskretnih i tajnih organizacija.

Danas u Srbiji deluju i pripadnici Malteških vitezova, odnosno Suverenog vojnog i milosrdnog reda svetog Jovana Jerusalimskog, Rodosa i Malte. Oni su presudno zainteresovani za čuvene hrišćanske relikvije, ruku svetog Jovana Krstitelja, ikonu bogorodice Filermose i česticu Časnog krsta koje se čuvaju u Crnoj Gori.

Deluje i organizacija vitezova templara Srbije, u okviru američkog Templarskog reda, organizacije Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani (OSMTH), registrovane u Švajcarskoj, koja je načinila raskid s izvornim templarima.

Vreme tranzicije oživelo je i dobru tradiciju humanitanog rada rotarijanaca, ali je tranzicija istovremeno uselila na ovaj prostor i predstavnike nekih teško objašnjivih, neonacističkih i neofašističkih kripto organizacija, o čijim centralama može da se zaključuje isključivo na osnovu podataka iz virtuelnog sveta Interneta.

"Masoni Srbije moraju da se ujedine"

Temelje savremene demokratije u Srbiji nepobitno su izgradili masoni, kaže za "Politiku" Tahir Hasanović, veliki sekretar za spoljne poslove Regularne velike lože Srbije, najmasovnije masonske organizacije u Srbiji.

"Regularna velika loža Srbije pravni je i međunarodno priznati naslednik Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca 'Jugoslavija', osnovane 1919. godine. Prilikom obeležavanja 90. godišnjice od osnivanja lože u Beogradu prošle godine upriličen jedan od najvećih ikada održanih masonskih skupova, čiji je domaćin bila RVLS. Prisustvovalo mu je 168 gostiju iz celog sveta, među kojima su bila 23 velika majstora i specijalni izaslanik vojvode od Kenta", kaže Hasanović.

Sagovornik smatra da je današnja razjedinjenost među masonima u Srbiji posledica raskola koje su se javljali u prošlosti. Hasanović ipak veruje da će se podeljena zajednica srpskih slobodnih zidara uskoro ujediniti.

Regularna Velika Loža Srbije je 'zaštitnica' 25 slobodnozidarskih loža, čije bratstvo broji skoro 1.000 članova. Među 'braćom' je najviše mladih ljudi, što je gotovo tipično za zemlje koje još grade svoj demokratski kapacitet.

"Ideje humanosti su u razvijenim državama već ostvarene, pa je s druge strane razumljivo da u zemljama u razvoju postoji veća potreba za neprestanim isticanjem ideja moralnosti, humanosti i tolerancije u prvi plan", rekao je Hasanović.

On smatra da je uticaj masona u Srbiji danas nedovoljan, te da "braća" moraju više da se angažuju da Srbiji bude bolje. S predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, kaže, zvanični kontakti ne postoje, a i kada je u pitanju saradnja sa institucijama države, odnosi nisu na višem nivou.

U Srbiji oko 200 templara

Međunarodna organizacija Vrhovnog reda vitezova Jerusalimskog hrama registrovana (OSMTH) je u Ženevi kao nevladina i nepolitička, a u svetu ima oko 5.000 članova. OSMTH se smatra hrišćanskom ekumenskom organizacijom, a među najistaknutijim svetskim templarima, koji su dobili savetodavni status pri UN, nalaze se i pojedini članovi američkog Senata, neki evropski političari, kao i potomci kraljevskih loza.

Templari su u Srbiji registrovani kao Udruženje nastavljača hrišćanskog viteštva Vitezovi Templari Srbije, i jedina su zvanična organizacija te vrste na Balkanu. Veliki priorat Srbija danas broji blizu 200 članova, uključujući i Priorat Bugarske i Komanderije u Crnoj Gori, na Kipru i u Republici Srpskoj. Organizacija Vitezova templara Srbije prva je članica OSMTH iz jedne pravoslavne zemlje.

Danas je ovaj red organizacija otvorena za muškarce i žene, koji prihvataju njegove ciljeve, ali i koji svojim životom, ponašanjem i prethodnim delovanjem zaslužuju da postanu njegovi članovi.

Rad rotarijanaca je javan

Prvi rotari klub u Srbiji osnovan je 1928. godine u Beogradu. Osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare – današnjeg Ju-Es Stila i suvlasnik Borskog rudnika.

Obnova rotarijanstva u Jugoslaviji započeta je 1989. godine, kada je u Beogradu formiran Inicijativni odbor za reosnivanje Rotari kluba Beograd, čiji je predsednik bio Dragan Brajer. Rotari klub Beograd primljen je međunarodnu organizaciju rotarija 8. maja 1992. godine.

Postoje brojne predrasude kada je rotarijanstvo u pitanju, jer se često povezuje sa radom masonskih loža. Za razliku od masona, rad rotari klubova je javan, otvoren za goste, predavače, novinare. Takođe, rotari prima žene u svoje članstvo od 1989. godine. Danas, 1,2 miliona rotarijanaca pripadaju nekom od oko 30.000 klubova u više od 160 država u svetu.

Rotarijansku značku nekada su nosili i britanski premijeri Vinston Čerčil i Margaret Tačer, pisci Ivo Andrić i Tomas Man, kao i američki predsednik Džon Kenedi.