Prva banka matičnih ćelija u zemlji

Matične ćelije iz pupčane vrpce novorođenčeta mogu da leče mnoge bolesti. Međunarodna konferencija "Javna banka matičnih ćelija - iskustva i perspektive u jugoistočnoj Evropi" trebalo bi da, pored razmene iskustava, uspostavi saradnju i koordinaciju na regionalnom nivou, koja će pacijentima dati više šansi da pronađu odgovarajućeg davaoca.

Roditelji koji su odlučili da sačuvaju matične ćelije svoje bebe plaćaju bankama matičnih ćelija u inostranstvu preko 1.500 evra.

Od nedavno je u Institutu za majku i dete, čiji transplantacioni tim ima veliko iskustvo, fomirana porodična banka matičnih ćelija koja za sada ima 30 prikupljenih uzoraka.

“Uzimanje uzoraka je vrlo jednostavno. Metoda koja je potpuno bezopasna i po majku i po dete. Prikupljeni uzorci se onda transportuju do Instituta za majku i dete, gde se obrađuju i tehnikom tzv. programskog zamrzavanja se zamrzavaju i čuvaju u tečnom azotu na -196 stepeni”, objašnjava načelnica Službe za transplantaciju kostne srži, Dragana Vujić.

“Zašto je to važno? Zato što jedino na taj način možete da omogućite da te ćelije budu žive i kada ih odmrznete posle 10 ili više godina”, kaže ona.

Strategija Srbije je da se formira javna banka matičnih ćelija koja bi na regionalnom nivou sarađivala sa drugim bankama i na taj način olakšala nalaženje odgovarajućeg davaoca kod bolesnika kod kojih je medicinski opravdano presađivanje matičnih ćelija.

Svetlana Vukajlović iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) kaže da bi tada manje pacijenata odlazilo na komplikovane operacije i transplantacije u inostranstvo.

“Mi pacijente šaljemo u inostranstvo zato što nemamo podudarnih davaoca, a ako uspostavimo banku i postanemo naravno deo Eurotransplanta, onda ćemo moći iz sopstvenih resursa i razmenom sa svetom da omogućimo da se pacijenti transplantacijom leče i ovde”, kaže ona.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje podržao je projekat dovođenjem stranih stručnjaka i upućivanjem naših stručnjaka na edukaciju u inostranstvo.

Uspostavljanje regionalne mreže banke matičnih ćelija koja uključuje i Srbiju olakšalo bi i ubrzalo nalaženje odgovarajućeg davaoca matičnih ćelija.

“Ove zemlje su jako male, upućene na međusobnu saradnju i formiranje mreže je apsolutno neophodno i ona uostalom postoji na nivou cele Evrope i sveta”, podseća naučni direktor Francuskog instituta krvi, dr Zoran Ivanović.

U svetu postoji više od 50 javnih banaka matičnih ćelija u kojima se nalazi više od 400.000 obrađenih i zamrznutih uzoraka dostupnih svima kojima su potrebni u lečenju, za razliku od privatnih ustanova koje ćelije čuvaju isključivo za lečenje užih članova porodica.