Da li su izbori raspisani zakonito

Vladajuće stranke, ali i institucije, razlikuju se u stavu o tome da li je raspisivanje izbora u skladu sa Ustavnim zakonom, ali i koalicionim sporazumom vladajućih stranaka. Dok skupštinska tela tvrde da nema ništa sporno, Vladina tela poručuju drugačije.

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je danas da svako ko ima nameru da ospori odluku o raspisivanju predsedničkih izbora treba da se obrati Ustavnom sudu Srbije.

On je za skupštinskom govornicom rekao da će povući svoju odluku, ukoliko Ustavni sud, koji od danas počinje da funkcioniše, utvrdi da je ona neustavna i da u tom slučaju više neće biti predsednik parlamenta.

"Budite sigurni, ako se to desi, otići ću sa uverenjem da sam sve uradio u skladu sa Ustavnim zakonom", rekao je on i dodao da "svako osporavanje odluke treba da dobije epilog na Ustavnom sudu".

Dulić je postavio poslaničko pitanje Vladi Srbije šta su to njene stručne službe i odakle bilo kom organu vlade pravo da komentariše odluke parlamenta i da se meša u poslove Skupštine Srbije.

On smatra da vlada ne može "na tako flagrantan način" da se umeša u rad parlamenta i naveo da niko nema pravo da jednu tako važnu instituciju kao što je vlada koristi za iznošenje stava jedne političke organizacije.

On je naveo da je njegova jučerašnja odluka u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom.

Agenciji Beta ranije danas je u Ustavnom sudu rečeno da taj sud ne odlučuje o ustavnosti pojedinačnih akata, kakav je i odluka o raspisivanju predsedničkih izbora.

Više o stranačkim reakcijama na raspisivanje izbora i suprotnim stavovima u vladajućoj koaliciji možete pročitati u posebnoj vesti.

Izbori u skladu sa Ustavnim zakonom

Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković, koji je u Demokratskoj stranci, ocenio je da je odluka o raspisivanju predsedničkih izbora zakonita, jer Ustavni zakon određuje da ti izbori moraju da budu raspisani do 31. decembra.
Raspisivanje predsedničkih izbora za 20. januar u potpunosti je u skladu sa Ustavnim zakonom, tvrde u Kabinetu predsednika Republike.

Kabinet tako odbacuje primedbu stručnih službi Vlade Srbije da se izbori mogu raspisati tek po stupanju na snagu seta zakona vezanih za te izbore.

"Shodno članu 3 stav 2 Ustavnog zakona, izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine najkasnije do 31. decembra 2007. godine. To što su izbori raspisani 12. decembra, potpuno je u skladu sa ovom odredbom Ustavnog zakona", rečeno je u Kabinetu predsednika Republike. Prema tom izvoru, potpuno je irelevantna činjenica da li su zakoni koji regulišu položaj predsednika Republike stupili na snagu, jer to nije uslov za raspisivanje izbora.

U Kabinetu predsednika Republike takođe je navedeno da je jasno da će svi zakoni koji definišu položaj predsednika Republike i koji su pobrojani u Ustavnom zakonu - Zakon o predsedniku Republike, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o odbrani, Zakon o Vojsci Srbije, Zakon o spoljnim poslovima i Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti - stupiti na snagu znatno pre nego što novi predsednik bude izabran.

Dva od tih zakona - o predsedniku Republike i o njegovom izboru, objavljeni su u Službenom glasniku 4. decembra i juče su stupili na snagu.

Preostala četiri zakona mogla bi da stupe na snagu 19. decembra, ukoliko su odmah po usvajanju, 11. decembra, objavljeni u Službenom glasniku.

"Vlada nije ni raspravljala o tome"

Međutim, u stručnim službama Vlade Srbije smatraju da je odluka o raspisivanju izbora protivustavna.

Ustavni zakon, naime, nalaže da se izbori za predsednika Srbije mogu raspisati tek po stupanju na snagu i poslednjeg od ukupno šest zakona koji su neophodni za raspisivanje tih izbora. Prema zakonskoj proceduri, oni stupaju na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku.

Pošto su četiri zakona - o osnovama uređenja službi bezbednosti, o spoljnim poslovima, o odbrani i o Vojsci Srbije, usvojena u Skupštini Srbije 11. decembra, čak i da su odmah objavljeni, oni ne mogu stupiti na snagu pre 19. decembra, a to znači da ni izbori, prema Ustavnom zakonu, ne bi mogli da budu raspisani pre 19. decembra, objasnili su u stručnim službama Vlade Srbije.

U međuvremenu se oglasio šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović, koji kaže da stavovi o ustavnosti raspisivanja izbora nisu stavovi Vlade, već nečiji lični stavovi.

"Odluka o raspisivanju izbora donosi se u Skupštini Srbije i za fer kampanju i izbore nije dobro da bilo ko iznosi stranačke ili lične stavove u ime Vlade ili njenih stručnih službi", rekao je Mihajlović agenciji Beta.

On je istakao da ni Vlada Srbije ni bilo koji Vladin organ do sada nisu raspravljali o odluci o raspisivanju predsedničkih izbora.

Ministri u Vladi Srbije tvrde da raspisivanje izbora nije uticalo na njihov rad i da u funkcionisanju vlade nema nikakvih problema.

Ministri Rasim Ljajić i Predrag Bubalo koji su se obratili novinarima posle sednice Vlade naveli su da je Vlada odlučivala u uobičajenoj, dobroj atmosferi. Ministri, međutim, nisu mogli da kažu koja je to stručna služba vlade zaključila da izbori nisu raspisani u skladu sa zakonom.

"Vlada zaista nije imala razloga da raspravlja o tome da li je nešto ustavno ili neustavno, jer Vlada i ne može da raspravlja o zakonitosti rada skupštine Republike Srbije. O zakonistosti rada Skupštine raspravlja Ustavni sud ili nadležna skupštinska tela", rekao je ministar Bubalo.

"A što se tiče vašeg pitanja - i ja sam video Tanjugovu vest i to je najbolje da idete tragom te vesti. Dakle, Tanjug, kao i većina agencija drugih, je imala priliku nekog da nazove - koga, zaista ne znam i neko je, ko se verovatno bavi tim pitanjem, dao svoje mišljenje", objasnio je Bubalo.

Pavlović: Vlada je u krizi

Docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Pavlović ocenio je u Kažiprstu Radija B92 da je nakon odluke o raspisivanju predsedničkih izbora došlo do krize u vladajućoj koaliciji, odnosno da krize u Vladi Srbije.

Pavlović smatra i da u ovoj situaciji DSS smatra da ga je tim činom izdao koalicioni partner.

“DS jeste doneo ovu odluku na svoju ruku, bez konsultacija, i mislim da će to dodatno pogoršati odnose u Vladi, odnosno da će vratiti nivo poverenja između ove dve stranke na onaj nivo, recimo, koji je postojao 2003. ili 2004. godine, kada je bio veoma, veoma nizak. To znači da kada imate veoma nizak nivo poverenja u nekom odnosu, bilo kakvom. onda znači da je dovoljan i najmanji problem ili neka sitnica koja bi uzdrmala taj odnos i da se on raspadne”, kazao je Pavlović.

On navodi i da je sada došlo vreme konačnog obračuna – odnosno da u Srbiji dođe do stvaranja dva politička bloka.

“Ako postoji taj ogroman rascep koji prirodno tera i aktere i glasače da se opredeljuju samo za one koji stoje na ivicama, onda mislim da Demokratska stranka može da samo da profitira odatle zbog toga što će ona, kako god ispalo, biti predvodnik, jednog kraja na kom će stajati iza nje LDP, G 17 plus, stranke manjina verovatno”, smatra Pavlović.

On kaže i da će se na drugom kraju nalaziti Srpska radikalna stranka, koja će, kako kaže, biti mnogo veća i jača od DSS-a i SPS-a.

“Jedna posledica ove odluke je ta da će verovatno u nekoj budućoj preraspodeli snaga i glasova DSS imati dosta problema da ubedi svoje birače da je ta srednja pozicija, pozicija koju sada zauzima, nešto što je jako važno i neophodno”, rekao je Pavlović.

“DS je odlučio da raskrsti sa natezanjem sa DSS-om i dao je datum izbora”, kaže Pavlović.

Mihajlović: Pitanje vlasti

U januaru ponovo na glasanje (arhiva, Beta)

Srećko Mihajlović, iz Centra za proučavanje alternativa, ne očekuje da bi oštar stav DSS-a mogao da dovede do bojkota predsedničkog kandidata DS-a Borisa Tadića.

"Ipak je zemlja u ozbiljnom stanju da bi se na taj način bilo ko poigravao s njenom sudbinom. Ne očekujem bojkot iako će sve to prilično uzdrmati odnose između partnera u koaliciji", smatra on.

On kaže da je suština spora pitanje vlasti. "Pre svega je u pitanju sama vlast i ko će imati dominaciju u koaliciji", kaže on.

"Ovog puta se situacija oko Kosova i izbor predsednika, koji pada u to - ajd da kažem - nezgodno vreme, tako se desilo da omogućava onome ko je od početka imao znatan ucenjivački kapacitet, da i ovog puta taj kapacitet ispolji", smatra on.

"To znači da je DSS još jednom u prilici da zategne konac do kraja i da dobije što je moguće više ustupaka od Demokratske stranke u bilo kojem odlučivanju unutar Vlade", kaže Mihajlović.