Zašto baš Ukrajina?

Sve je kulminiralo kada je u ponedeljak ruski predsednik Vladimir Putin priznao nezavisnost dve otcepljene enklave koje podržava Moskva i koje sebe nazivaju Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR). Niko ne zna da li će se sve na tome i završiti.

Proruske separatističke republike Donjeck i Lugansk, koje je Moskva u ponedeljak priznala kao nezavisne, a još od 2014. nisu pod kontrolom Kijeva, smeštene su u Donjeckom ugljenom bazenu (skraćeno Donbasu) na istoku Ukrajine, gde većina stanovnika govori ruski, piše Blic.

Oblasti Donjeck i Lugansk su, dakle, deo većeg regiona Donbas. U ratu koji traje između separatista i vlasti u Kijevu od 2014. poginulo je gotovo 15.000 ljudi.

Svaka od dve separatističke republike koje je priznao Putin zauzima otprilike trećinu regiona u kojem se nalaze - Donjecka i Luganska.

Kada su 2014. pobunjenici koje podržava Rusija zauzeli vladine zgrade u gradovima širom istočne Ukrajine, došlo je do izbijanja sukoba, nakon čega su dve oblasti u regiji Donbas ostale u rukama separatista. Sukob je izbio neposredno nakon ruske aneksije poluostrva Krima koji je izazvao međunarodnu osudu.

Međunarodna zajednica nije priznala njihovu nezavisnost koja je proglašena nakon održanog referenduma.

Područja u Donbasu pod kontrolom separatista postala su poznata kao Luganska Narodna Republika (LPR) i Donjecka Narodna Republika (DPR). Ukrajinska vlada tvrdi da su te dve regije zapravo pod ruskom okupacijom. Samoproglašene republike priznaje sad samo Rusija, a ukrajinske vlasti odbijaju direktno da razgovaraju s bilo kojom od njih.

EPA-EFE ROMAN PILIPEY

Grad Donjeck (nekad se zvao Staljino), najveći je grad u Donbasu i jedan od glavnih metalurških središta Ukrajine. U njemu živi dva miliona stanovnika. Lugansk (bivši Vorošilovgrad), industrijski je grad s 1,5 miliona stanovnika.

Putin je u svom obraćanju naciji rekao da u Donjecku i Lugansku živi 800.000 Rusa.

Bazen Donbasa, područja uz granicu s Rusijom na severnoj obali Crnog mora, krije velike zalihe uglja i drugih ruda.

Donjecka Narodna Republika ima mešovitu privredu. Nakon procesa privatizacije velikih razmera kasnih 90-ih, većina kompanija u Donjeckoj Narodnoj Republici sada je u privatnom vlasništvu. Ekonomija se zasniva na mešavini teške industrije (proizvodnja čelika), proizvodnje električne energije i proizvodnja tekstila, koje zajedno čine oko 80% ukupne industrijske proizvodnje.

Prema nekim podacima, Donjeck i Luganjsk smatraju se rudom najbogatojim regionima Ukrajine.

DNR ima i svoju centralnu banku. Međutim, ekonomija Republike se često opisuje kao zavisna od krijumčarenja i trgovine oružjem, a neki je nazivaju "mafijaškom državom".

A oružje?

EPA-EFE YURI KOCHETKOV

Rat u Ukrajini traje skoro osam godina. U sukobima u regionu Donbas je u tome periodu poginulo više od 14.000 ljudi, a Ukrajina navodi da je 1,5 miliona stanovnika bilo prisiljeno da napusti svoje domove, pri čemu je većina ostala u područjima Donbasa koja su i dalje pod kontrolom Ukrajine.

U ovom nominalno građanskom ratu ruski separatisti, koji su zauzeli deo pokrajine Donbas na istoku Ukrajine i jednostrano proglasili države Donjeck i Lugansk, ni u jednom trenutku nisu ostali bez modernog ruskog naoružanja. Uprkos ruskim poricanjima, brojni dokazi s terena ukazuju na to da ih ruska vojska aktivno podržava.

Ukrajinska vojska nije pokušala da oslobodi tu teritoriju u tih osam godina ili nakon sklapanja sporazuma u Minsku 2014. i 2015.

SAD i druge zapadne zemlje već su više puta u poslednjih mesec dana upozorili da Rusija u području koje drže pobunjenici planira ili da isprovocira incident ili da ga sama inscenira kako bi opravdala napad.

Kijev je optužio ruske separatiste za oružane napade, uključujući granatiranje vrtića i škole, dok su separatisti optuživali ukrajinske snage da su otvorile vatru na njihovu teritoriju. Ukrajinske snage tvrde da se suzdržavaju od odgovora na rusko granatiranje upravo da ne bi "isprovocirali" protivnapad ruskih snaga, na što Moskva, po svemu sudeći, računa.

Šta želi Rusija?

Rusija želi da Donjeck i Lugansk dobiju autonomiju koja im daje efektivni veto na velike promene u orijentaciji Ukrajine – odnosno na integraciju u EU i NATO koje podržava znatna većina od 41 miliona stanovnika te zemlje.

Putin je opisao Ruse i Ukrajince kao jedan narod, pišući u eseju objavljenom na veb stranici Kremlja u julu da je "pravi suverenitet Ukrajine moguć samo u partnerstvu sa Rusijom"

Najnoviji zvanični popis stanovništva iz 2001. godine pokazao je da je više od polovine stanovništva na Krimu i u Donjecku identifikovalo ruski kao svoj maternji jezik. Ali opisivanje istočne Ukrajine kao doma ljudi koji uglavnom govore ruski, a Zapada kojim dominira ukrajinski, uveliko je pojednostavljeno. Mnogi u istočnim delovima govore ukrajinski ili rusko-ukrajinsku mešavinu koja se zove Suržik.

Ipak, Putin se u više navrata pozivao na ideju o prepoznatljivom regionalnom identitetu Donbasa kao na osnovu za „odbranu“ svog naroda koji govori ruski od navodno netolerantne Ukrajine. Separatisti su takođe iskoristili ovaj identitet da bi podstakli pobunu protiv Kijeva, piše Tajm magazin.