Građani Srbije su za vraćanje vojnog roka, i to većinom žene. A vi?

U istraživanju je učestvovalo dve trećine muškaraca i jedna trećina žena, a najviše njih bilo je staro od 18 do 25 godina.

Jednako je važna i obrazovna struktura, koja pokazuje da su 602 ispitanika, odnosno 60,02%, u procesu ili su završila neku od visokoškolskih ustanova, a
posle njih najveći procentualni udeo zauzimaju ispitanici sa srednjoškolskim obrazovanjem (38,48%).

Prema dobijenim rezultatima, vojni rok nije služilo 77,16% ispitanika, a njegovo ponovno uvođenje bilo bi podržano od 64,90% građana.

Zanimljivo je da ovaj predlog podržava gotovo tri četvrtine žena, odnosno 72,30%.

Takođe, 82,97% ispitanika koji su već služili vojni rok podržava ovu ideju, a posebno je interesanta činjenica da, iako 92,43% ispitanika mlađih od 25 godina nije
služilo vojni rok, njih čak 73,75% smatra da bi usvajanje ove inicijative bilo od posebnog značaja.

Na tragu pitanja o ulaganjima u rodove, građani u više od polovine slučajeva (51,05%) podržavaju i trend povećanih izdvajanja za naoružanje. To potvrđuje i činjenica da čak dve trećine ispitanika, odnosno 66,40% podržava koncept militarizacije.

Prvenstveno, građani u 61,81% slučajeva veruju da je neophodno povećati brojno stanje mirnodopske vojske.

Takođe, podržavaju i povećanje broja vojnika u rezervnom sastavu (67,30%).

Istraživanje je ukazalo i na nedovoljnu informisanost i nerazlikovanje koncepta aktivne i pasivne rezerve. To potvrđuje i podatak da se 44,87% ispitanika izjasnilo da nije upoznato sa postojanjem aktivnog i pasivnog rezervnog sastava.

Kada je reč o aktivnoj rezervi, 53,34% učesnika smatra da je neophodno unaprediti ovo polje, dok 38,09% njih uopšte nije upućeno u aktuelni koncept.

Polovina ispitanika (50,44%) ne smatra da bi Republika Srbija trebalo da bude članica bilo koje vojne alijanse. U skladu sa tim, 39,78% građana veruje da politika vojne neutralnosti ima pozitivan uticaj na proces modernizacije.

Sa druge strane, u slučaju priključivanja nekom vojnom savezu, 48,35% građana veruje da bi se to pozitivno odrazilo na dalji proces modernizacije naoružanja
i vojne opreme, kao i da bi imalo pozitivan uticaj na bezbednost građana (33,90%).

Kada se osvrnemo na rezultate dobijene tokom ispitivanja javnog mnjenja, u potpunosti je jasno da građani Republike Srbije nisu u dovoljnoj meri informisani o dešavanjima u Vojsci Srbije.

Značajno je naglasiti da među građanima ipak postoji bazični konsenzus po pitanju podrške procesu modernizacije naoružanja i vojne opreme, ali i po pitanju ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka.