SKINUT "PECAT" SA OPTUZNICE PROTIV BILJANE PLAVSIC

Optuznica protiv Biljane Plavsic, sa koje je u sredu posle podne skinut "pecat" Tribunala, je u svim bitnim tackama identicna optuznici protiv Momcila Krajisnika. Razlikuje se, samo, u licnim podacima optuzenih, kao i u funkcijama koje su Momcilo Krajisnik i Biljana Plavsic obavljali u periodu na koji se odnosi optuznica: od sredine 1991. do kraja 1992. godine.

Kako javlja agencija SENSE u prvih sest tacaka, Biljana Plavsic je - bas kao i Momcilo Krajisnik - optuzena za genocid, saucesnistvo u genocidu, istrebljenje, ubistva i namerno lisavanje zivota. Optuzena je da je, delujuci samostalno ili u dosluhu sa Radovanom Karadzicem, Momcilom Krajisnikom i drugima, planirala, podsticala, naredila ili na drugi nacin ucestvovala u istrebljenju i unistavanju bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih, etnickih, rasnih ili verskih grupa. Plan istrebljenja je, prema optuznici, ostvarivan ubijanjima muskaraca, zena i dece u opstinama koje su proglasene delom tzv. Srpske Republike B-H; zatim zatocavanjem nesrpskog stanovnistva u logorima i zatvorima u kojima su ubijani, muceni, seksualno zlostavljani, prebijani i pljackani. Uslovi u logorima su, tvrdi se u optuznici, bili sracunati da dovedu do fizickog unistenja tih etnickih i verskih grupa, delom ili u celosti.

Preostale tri tacke optuznice terete Biljanu Plavsic i Momcila Krajisnika za progon bosanskih Muslimana i Hrvata na politickim, rasnim i verskim osnovama, zatim za prinudne deportacije desetina hiljada Muslimana i Hrvata iz opstina pod kontrolom srpskih vlasti, kao i za necovecna dela protiv nesrpskog stanovnistva tih opstina. Sva ta dela su pravno kvalifikovana kao genocid (2 tacke), zlocini protiv covecnosti (5 tacaka), te teske povrede Zevenskih konvencija i krsenja zakona ili obicaja ratovanja (po jedna tacka).

Prema optuznici koju je 3. aprila 2000. (na dan hapsenja Momcila Krajisnika), potpisao zamenik glavnog tuzioca Grejem Bluit, Biljana Plavsic je "individualno krivicno odgovorna" zato sto je, kao clan kolektivnog predsednistva takozvane Srpske Republike B-H "rukovodila i kontrolisala snage bosanskih Srba i sve organe SDS i organe vlasti koji su ucestvovali u krivicnim delima" za koje je tereti optuznica. Predsednistvo SR B-H, cija je clanica zajedno sa Karadzicem, Krajisnikom, Koljevicem bila i Biljana Plavsic je, navodi se optuznici, bilo "vrhovni komandant vojske bosanskih Srba u miru i ratu i policijskih snaga u ratu ili drugim vanrednim stanjima. Predsednistvo je odlucivalo o rasporedjivanju vojske u ratu... i primalo je izvestaje o aktivnostima jedinica pod svojom komandom."

Navodeci ostale funkcije koje je obavljala tokom 1992. (v.d. predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost, potpredsednik SR B-H, predsednik Saveta za zastitu ustavnog poretka, vodeci clan SDS), u optuznici se zakljucuje da je Biljana Plavsic, "na osnovu svoje de facto vlasti znala ili imala razloga da zna da snage bosanskih Srba pod kontrolom vodjstva bosanskih Srba cine zlocine za koje se tereti u ovoj optuznici, ili da su to cinile, a nije preduzela neophodne i razumne mere da spreci takva dela ili kazni njihove pocinioce."

O svim ovim optuzbama Biljana Plavsic ce se izjasniti u cetvrtak. Sudeci po najavi njenog branioca, Krstana Simica iz Banjaluke, koji je na konferenciji za novinare rekao da se Biljana Plavsic predala zato sto je Hag jedino mesto gde moze dokazati svoju nevinost, moze se predvideti da ce se ona izjasniti da "nije kriva." Ostaje, medjutim, tek da se vidi na koji ce nacin Biljana Plavsic ispuniti ocekivanja glavnog tuzioca Karle del Ponte, koja je izrazila uverenje da ce optuzena saradjivati sa tuzilastvom u utvrdjivanju istine o tome sta se u periodu na koji se odnosi optuznica zaista dogodilo u Bosni.