Brojke kao i ukupna situacija se menja iz sata u sat, a ono sto, sada najviše brine, jeste da se crni rekord, po broju bolesnih i umrlih raste, po treći put u tri dana.
Gradonačelnik Bergama, grada u delu Italije koji je najviše pogođen krizom, Giorgio Gori izjavio "da ljudi umiru po kućama, kao muve" i zatražio dalje pooštravanje mera zabrane i totalnu blokadu.
U Milanu i na jugu Italije raspoređena je i vojska koja pomađe policiji i kontroliše da se donesene mere poštuju i održavaju, ali oko 43 odsto stanovnika Lombardije i dalje svaki dan izlazi iz svojih kuća i ide na posao. Brojne fabrike i dalje rade.
Predsednik udruženja industrijalaca Lombardije Đuzepe Pasini izjavio je da je u "idustrijskom srcu Italije" do sada zatvoreno 200 fabrika, a da se predviđa zatvaranje i drugih naredne sedmice.
To je teška odluka jer oko 60 odsto industrijske proizvodnje iz ovoga dela Italije se izvozi, a zatvarnjem fabrika jasno je da će se izgubiti mnoga tržišta, a to perspektivu oporavka nakon završetka epidemije koronavirusa čini jos više neizvesnom.
Vlada je sinoć pooštrila postojeće mere i donela neke nove - prestanak svih aktivnosti na otvorenom, zatvaranje svih službi koje nisu neophodne, a za nepoštovanje predviđene su visoke kazne. Kola civilne zaštite kruže gradovima i putem megafona upozoravaju stanovništvo da moraju ostati u kućama.
Ali predsednici najteđe pogođenih italijanskih pokrajina tvrde da to nije dovoljno i mnogi se, odučuju da na još oštrije zabrane i ograničenja.
U ovome trenutku u najugroženijim podrucjima nedostaje 300 ljekara. Civilna zaštita putem megafona poziva lekare koji mogu pomoći bolnicama koje su u najugroženijim delovima Italije.
Pored lekara i drugog medicinskog osoblja nedostaju i zaposleni u drugim službama, prodavaci u samoposlugama, oni koji se brinu o gradskoj čistoći... Razbolevaju se i umiru i lekari i sveštenici koji su bili uz umiruće.
To je sada zabranjeno, a oni koji umiru u bolnicama umiru sami, nema oproštaja od porodice i dragih, a kovčezi se zatvaraju na licu mesta da bi se onemogućilo širenje virusa. Nedostaju i radnici pogrebnih preduzeća, i oni su kao i ostali građani žrtve epidemije.
Italijanskim lekarima i bolnicama došli su u pomoć dva tima kineskih lekara i drugog medicisnkog osoblja, a sa sobom su doneli i tone neopohodnog i deficitartnog medicinskog materijala.
Potpredsednik kineskog Crvenog krsta održao je konferenciju za medije, pohvalio je rad italijanskih lekara, tvrdi da rade isto ono što su primenili lekari u Kini i naglasio da se ne radi o kineskom modelu već o međunarodnim merama i standardima koji se primenuju u ovakvim situacijama.
Naglasio je da je veoma važno rano otkrivanje i hospitalizacija zaraženih.
Iz Kube je takođe stigao tim medicinskih stručnjaka koji su se pridružili kolegama u najugroženijim delova Italije.
Zanimljvo, kada je epidemija tek počela u raznim delovima Italije zabeleženi su verbalni, pa čak i fizički napadi na Kineze (u Veneciji je napadnuta kineska muzičarka koja radi i čuvenom teatru "La Fenice"). Ljudi su u Kinezima koji su bili ovde kao tursti ili žive i rade u Italiji, videli krivce za epidemiju.
Sada se situacija promenila, u mnogim gradovima udruženja kineskih zajednica dele besplatno stanovništvu medicinske maske. U Trstu su maske ostavili u poštanskim sandučicima.
Ono sto vlada ne može ili ne stiže da uradi da se zahvali ili na neki način oduži kineskim u kubanskim stručnjacima koji su pritekli u pomoć u ovim dramatičnim danima, čini to običan svet preko društvenih mreža: usijane su od poruka zahvalanosti i solidarnosti, u ovom trenutku i prema Iranskom narodu.
Ovo je vanredna situacija ne samo za Italiju već i celi svet, ma koliko se spremali za vanredne situacije nikada sve nije dovoljno spremno i sada dnevno uče političari, vlade ali i obični građani.
Prvih dana mera zabrane kretanja odnosila se na sve, pa su policija i karabinjeri izdavali kazne (od nekoliko stotina eura) beskućnicima, migrantima koji preko balkanske rute beže od jedne kuge (rata i siromaštva) a završavaju u ćorsokaku gde ih je dočekala druga nevolja.
Reagovali su volonteri i razna udruženja koja pomažu ovim ljudima i koji su sada prema rečima predsednice udruženja nevladinih organizacija Lombardije, Rošele Mičio, dvostruko pogodni: epidemijom i nebrigom”.
Greška se uvidela pa su volonteri koji hrabro napuštaju zastitu u vlastitim domovima, dobili odobrenja da mogu izaći i pomoći onima koji su na ulici i bespomoćni.
U Trstu, po gradu, koji je prazan, gde je sve zatvorene, bauljaju ljudi "iz regiona".
Oni su ovde negde radili na crno, na određeno, bez papira, ostali su bez posla, najčešće ne znaju jezik, a sve je zatvoreno i ne znaju kome da se obrate niti gde da zatraže pomoć.
Na železničkoj stanici, gde smo ih uputili, volonteri im pružaju osnovnu pomoć.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 19
Pogledaj komentare