Bulatović, BIA i CIA

Nekadašnji šef Biroa za komunikacije u Vladi premijera Zorana Đinđića, Vladimir Beba Popović, uputio je Dušanu Lončareviću dodatne informacije u vezi s tvrdnjom koju je izneo u intervjuu za "Insajder", da je šef Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović američkoj obaveštajnoj službi CIA odneo kompletnu arhivu službe bezbednosti Srbije.

B92 imao je uvid u sadržaj dokumenta koji je Popović, osim okružnom tužiocu, uputio i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, predsedniku Narodne Skupštine Predragu Markoviću i članovima skupštinskog Odbora za bezbednost.

Šta je tvrdio, a šta dopunio Vladimir Popović

Vladirim Popoviæ

Podsetimo, Vladimir Popović navodio je da je Bulatović u Ameriku išao između 17. i 22 maja, u posetu koju je organizovao službenik američke ambasade u Beogradu i u vreme mandata Vilijama Montgomerija, Bert Braun, sada službenik Stejt dipartmenta. U delegaciji su bili i Radiša Roskić, sada načelnik Prve uprave, a tokom ‘90-tih načelnik X uprave, koja je, kako navodi Popović, bila angažovana za praćenje i pripremu atentata na Vuka Draškovića, Ivana Stambolića i Slavka Ćuruviju. Popović je takođe, naveo i da je zatim radnik BIA-e, Rajko Savić, kao i IT menadžer, predstavnik XI uprave, koja se bavi informatikom, i koji je po nalogu Bulatovića nosio laptop sa podacima arhive BIA.

Vladimir Popović tvrdi i da se tačni podaci o navedenim licima mogu proveriti preko službenih naloga o putovanjima, avionskim kartama. Prema rečima Popovića, američki domaćini bili su šokirani kada im je Bulatović predao dokumentaciju. Popović precizira da je Rade Bulatović ostavio celokupan izveštaj o radu BIA-e za 2003. godinu. Po povratku u zemlju i saznanja da je Bualtović predao važne dokumente, veliki broj radnika BIA-e pokušao je, prema Popovićevoj tvrdnji, da stupi u kontakt sa predstavnicima vlasti kako bi ukazali na ugroženu bezbednost zemlje krivičnim delom špijunaže koju je učinio Bulatović.

Popović u dopisu Okružnom tužiulaštvu napominje da je Rade Bulatović izvršio krivično delo špijunaže iz člana 128. Osnovnog krivičnog zakona. Popović ocenjuje da najnovija tvrdnja Radeta Bulatovića, da nije on izneo arhivu nego Goran Petrović, bivši šef DB-a, vrlo lako može da se dokaže kao lažna. Popović postavlja pitanje Okružnom tužilaštvu- kako je Goran Petrović, koji je sa funkcije otišao 2001, mogao da preda godišnji izveštaj o radu za 2003. godinu. Druga veoma značajana činjenica za pokretanje istrage, prema Popovićevim navodima, je pitanje zašto Bulatović nije ranije prijavio da je Petrović izneo arhivu, ako to sada tvrdi.

10 dana za opravdanje

U međuvremenu, predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, Milorad Mirčić, izjavio je da BIA i njen direktor Rade Bulatović, ima rok od 10 dana da napismeno i dokumentovano dokaže ko je izneo kopije arhiva BIA iz zemlje i predao je CIA. Na osnovu odgovora koji će biti dostavljen Odboru, javnost će biti obaveštena ko je to učinio, kaže Mirčić i odbacuje sva prejudiciranja u javnosti da li je reč o sadašnjem ili bivšem šefu bezbednosne službe.

"Mi na taj način dobijamo zvaničan dokument na osnovu koga možemo da se opredelimo kao skupštinski organ, koji ima pravo i ingerenciju da obavesti Skupštinu. Skupština u slučaju da je činjeno takvo delo, traži odgovornost od onih koji su to učinili ili da eventualno formira Anketni odbora u slučaju nekih nejasnoća pa da se na tom odboru ili pododboru razreši dilema oko toga da li je i ko je to činio", rekao je Mirčić.

Ko bi trebalo da se pozabavi celim slučajem

Dragan Sutanovac

Međutim, potpredsednik tog Odbora, Dragan Šutanovac, za B92 kaže da pitanjem iznošenja arhive BIA treba da se pozabavi nadležno tužilaštvo: "Tako ozbiljnim pitanjem treba da se pozabavi Tužilaštvo. Nije mi jasno šta bi Mirčić s tim eventualnim dokazima mogao da radi. Mislim da je slučaj mnogo ozbiljniji i da bi na njega morao da reaguje državni tužilac i da državni organi zaduženi za taj posao rade svoj posao, a ne da čekamo prepisku predsednika Odbora i šefa BIA, u kojoj se oni međusobno hvale, a optužujeu nekog trećeg za tu situaciju."

Šutanovac, za razliku od Mirčića, tvrdi da ne postoji parlamentarna kontrola bezbednosne službe. "Svaka priča vezana za Odbor za bezbednost i za našu mogućnost da mi nešto utvrdimo je, u stvari, priča u kojoj želite da sakrijete nešto. Ukoliko želite da ne dođete do istine onda to prebacite na parlament i parlamentarce, koji bi anketnim, ili nekim drugim odborom, trebalo da utvrde činjenično stanje, što se uglavnom ne završava tako”, rekao je Šutanovac.

Podsetimo da je prvi čovek BIA-e, Rade Bulatović, prvo demantovao da je arhiva BIA predata tajnoj službi SAD, dok sada tvrdi da je to istina, ali da to nije uradio on, već biši šef DB-a Goran Petrović.