Izabrana Vlada Srbije

Za izbor vlade, od prisutna 244 poslanika, glasala su 133, protiv je bilo 106, uzdržana su bila tri poslanika, a dva nisu glasala. Nakon izbora, članovi vlade su položili zakletvu, čiji tekst glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću se obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon i dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano".

Ovim je završena tromesečna konstitutivna sednica skupštine.

Izboru je prethodila rasprava nakon pauze koja je bila proglašena na zahtev predsednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića, a zbog akcije pripadnika vojne bezbednosti, koji su pretresli hotel u širem centru Beograda u potrazi za bivšim komandantom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem, optuženim za ratne zločine.

Mandatar za sastav nove vlade i premijer odlazeće vlade Vojislav Koštunica objasnio je sa skupštinske govornice, 50 minuta pre isteka roka za izbor vlade, kakva je akcija potrage za Mladićem danas sprovedena.

Radikali su to objašnjenje prihvatili i saopštili da neće opstruirati izbor vlade.

Koštunica je rekao da se akcija ne radi po nalogu vlade, već "postoje nadležni organi i propisi i na osnovu toga je izvršena provera".

Koštunica je kazao da vladi ne odgovara da se akcija dešava dok se bira vlada i da bi to odgovaralo "nekome ko hoće da vrši opstrukciju da se vlada ne formira".

Koštunica je jos jednom zapitao kome odgovara da se akcija dešava dok se raspravlja o izboru vlade i odmah dodao da zna kome odgovara, ali nije želo da to saopšti.

Tomislav Nikolić (SRS) potom je saopštio da je objašnjenje nesuvislo, ali da neće opstruirati izbor vlade, istovremno optužujući Koštuničine "koalicione partnere da žele da spreče izbor vlade".

Čestitka Borisa Tadića

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je večeras na izboru premijeru Vojislavu Koštunici i članovima nove Vlade Srbije.

"Srbija očekuje od nove demokratske vlade da odmah prione na posao ostvarivanja prioriteta - odbrane državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, završetku saradnje sa Haškim tribunalom, borbe protiv kriminala i korupcije i ostvarivanja uslova za bolji život građana Srbije na putu ka Evropskoj uniji", ističe se u čestitki Tadića.

Koštunica: Pet prioriteta

Članstvo u EU je naše proklamovano opredeljenje, ali ne može biti kompenzacija za teritorijalne ustupke, ocenio mandatar nove vlade.

Mandatar za sastav nove vlade u ekspozeu pred poslanicima Skupštine odredio je pet prioriteta buduće vlade. "Ti principi se odnose na pitanja Kosova i Metohije, evropskih integracija, saradnje sa Tribunalom u Hagu, socijalne i ekonomske politike i borbe protiv kriminala i korupcije", kazao je Koštunica.

Koštunica je rekao da je proces evropskih integracija Srbije "neposredno povezan sa uspešnim i celovitim okončanjem saradnje sa Haškim tribunalom".

"To znači da postoji saglasnost da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja sa Haškim tribunalom", rekao je Koštunica.

U tom cilju, dodaje mandatar, postignut je i dogovor da se odmah formira Savet za nacionalnu bezbednost, koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi i usmeravati aktivnosti kako bi se što pre ispunile sve obaveze prema Tribunalu.

Mandatar je poručio da je "punopravno i ravnopravno članstvo" Srbije u EU jasno proklamovano programsko opredeljenje svake stranke koalicione vlade.

"Vlada će nastojati da nastavi i ubrza uveliko započeti proces donošenja zakona koji su prilagođeni zakonodavstvu EU", rekao je Koštunica.

Poslanici Skupštine Srbije počeli su, nakon izlaganja mandatara Vojislava Koštunice, raspravu o predloženom programu nove vlade.

O Kosovu

Èlanovi nove vlade (Beta)

Od najvećeg je značaja za zemlju da se, na osnovu već utvrđene državne politike za Kosovo, sačuva jedinstvo najviših državnih institucija, a prvi programski princip rada Vlade odnosi se na jasno definisanje državne politike prema Kosovu, rekao je Koštunica.

Izražavajući uverenje da će jedinstvo državnih institucija biti sačuvano, Koštunica je svim građanima Srbije na Kosovu poručio da moraju da znaju da je za državu Srbiju Pokrajina "zauvek sastavni i neotuđivi deo teritorije" i da moraju biti svesni da je "svako jednostrano priznanje manje od nule".

"Ono vas ne sme uplašiti i naterati da napustite svoje kuće i našu pokrajinu", rekao je on.

Kako je naglasio, eventualno jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi "direktno omalovažavanje autoriteta Saveta bezbednosti UN, kršenje Povelje UN, Rezolucije 1244 i kršenje Ustava Srbije".

"Samim tim, Vlada Srbije unapred odbacuje kao ništavan i za Srbiju nepostojeći bilo kakav oblik jednostranog priznanja i unapred saopštava da će Srbija uvek tretirati Kosovo kao svoj sastavni deo", rekao je Koštunica.

"Takođe, Vlada upozorava da eventualno priznanje nezavosnosti Pokrajine ni u kojem slučaju ne može biti predstavljeno kao čin prijateljstva prema Srbiji, zato što može značiti samo čin najgrubljeg mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje", upozorio je on.

Kako je ukazao, "podrazumeva se da svaka država koja bi donela odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti mora voditi računa da bi to proizvelo ozbiljne posledice u međusobnim odnosima, u skladu sa praksom međunarodnog ophođenja".

"Želim da naglasim da odgovor i svakog našeg građanina na Kosmetu i Vlade Srbije na bilo koji oblik jednostranog priznanja jednostavno glasi - Kosovo ostaje pokrajina unutar Srbije", naglasio je Koštunica.

Rast zaposlenosti do 2010. godine

Èlanovi DS-a u novoj vladi (Beta)

Koštunica je poručio da je plan njegovog kabineta da do 2010. godine "godišnja stopa zaposlenosti raste, da stopa nezaposlenosti opada, i da se u aktivne mere zapošljavanja uključi 70 odsto nezaposlenih lica".

"Posebno će se podsticati zapošljavanje na devastiranim područjima i područjima sa visokom stopom nezaposlenosti, kao i zapošljavanja mladih, žena, lica sa invaliditetom i pojedinih etničkih manjina", poručio je mandatar.

Sve će to, kako je naglasio, biti praćeno merama aktivne politike smanjenja ukupnog poreskog opterećenja i uvođenjem novih poreskih olakšica za poslodavce.

Vlada će obezbediti ekonomsku sigurnost penzionera, nastaviti sa redovnim isplatama penzija, do kraja izmiriti sve dugove iz prošlosti i održati odgovarajući odnos prosečne penzije i prosečne zarade.

"Za osobe sa invaliditetom obezbediće se jednake mogućnosti za njihov rad i zapošljavanje na taj način što će Vlada stvoriti zakonsku obavezu preduzećima da stopa zaposlenosti ovih osoba dostigne 25 procenata do 2011. godine", tvrdi Koštunica.

Vlada će, takođe, obezbediti stambeno zbrinjavanje siromašnih, a posebno izbeglih i prognanih lica, i u tu svrhu doneti Zakon o socijalnom stanovanju i program socijalne stanogradnje.

"Na temelju ostvarenih realnih rezultata i planiranog privrednog rasta po godišnjoj stopi od 6 odsto, cilj Vlade je da Srbija do 2012. godine dostigne 80 odsto bruto društvenog proizvoda novih država članica EU, da godišnji rast izvoza srpske privrede bude 17 odsto i da se obezbedi od tri do pet milijardi dolara investicija godišnje", ističe Koštunica.

Najveća strana ulaganja koja se očekuju u Srbiji, dodaje mandatar, jesu ulaganja u energetiku.

"Plan Vlade, koji se zasniva na realnim pretpostavkama, jeste da obezbedi najmanje tri milijarde evra novih investicija u naredne tri godine, pre svega u gasnoj i naftnoj privredi. Primera radi, Vlada planira da se za dve godine izgradi gasovod dužine oko 400 kilometara i vredan oko milijardu evra", naveo je Vojislav Koštunica.

Žešće protiv kriminala i korupcije

Vlada Srbije mora još žešće, još snažnije i još sistematičnije da udari na svaku pojavu kriminala i korupcije, najavio je Vojislav Koštunica.

"Peti ključni programski princip Vladine politike jeste nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i svakog oblika korupcije. Prirodna je težnja svakog društva da obezbedi vladavinu prava, što znači mogućnost za sve građane da bezbedno i dobro žive od svog poštenog rada", rekao je on.

Ističući da nijedan pojedinac u Srbiji nema i ne sme da ima razumevanje za još uvek prisutnu korupciju u svim delovima društva, Koštunica je ukazao da "možda gore od bilo čega drugog, nepravda peče svakog našeg čoveka kada vidi kako se putem korupcije bezobzirno otima dinar od najsiromašnijeg dela stanovništva".

"Dobro znam koliko se narod i građani raduju kada čuju da je pravda zadovoljena i da je ova ili ona mafija privedena pravdi. Sve dok sam ubeđen da je u Srbiji zakon jači od svakog pojedinca i sve dok budem verovao da Vlada ima snage da se obračuna sa svakim oblikom kriminala i korupcije ja ću biti na čelu Vladu", poručio je on.

Prema rečima Koštunice, uspešna borba protiv korupcije podrazumeva efikasnu primenu antikorupcijskih propisa, prevenciju, odnosno otklanjanje mogućnosti za korupciju, podizanje opšte svesti i obrazovanje javnosti radi javne podrške za sprovođenje antikorupcijske strategije.

"Vlada će raditi na potpunom suzbijanju privrednog kriminala, celovitom uređenju sudstva, jačanju svojinskih prava, kao i svođenju korupcije na najmanju moguću meru u oblasti privrede. Vlada će unaprediti osposobljenost Poreske i Carinske uprave i podići institucionalne kapacitete svih sektora u Ministarstvu finansija. Sve pojave kriminala najstrože će se kažnjavati u svim službama", precizirao je on.

Rasprava o ekspozeu

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da stranke koje su formirale vladu imaju različitu politiku kada je u pitanju pet programskih ciljeva koje je mandatar Vojislav Koštunica izneo u ekspozeu.

On je za skupštinskom govornicom istakao da Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus imaju različite stavove kada je u pitanju Kosovo i Metohija, evropske integracije i saradnja sa Haškim tribunalom.

Dačić je pozvao Koštunicu da odgovori da li će Srbija prekinuti diplomatske odnose sa onim zemljama koje bilateralno priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine i da li o tom pitanju postoji saglasnost među tri stranke.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić pozvao je mandatara za sastav nove vlade Vojsilava Koštunicu da kaže šta će učiniti ako dođe do priznavanja nezavisnosti Kosova.

On je pozvao Koštunicu da mu objasni kako može biti prioritet Srbije saradnja sa EU i SAD kada će oni biti prvi koji će priznati nezavisnost Kosova i Metohije.

Nikolić je sa skupštinske govornice pojedinačno kritikovao kandidate za ministre u novoj vladi, iznoseći šta su o njima govorili sadašnji koalicioni partneri dok su bili opozicija.

Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da nova Vlada Srbije neće biti ni demokratska ni reformska ni evropska, ali da će je podržavati i sarađivati u promeni njenog političkog kursa.

U raspravi o ekspozeu mandatara Vojislava Koštunice, Jovanović je rekao da se LDP ne slaže sa politikom koju je on izneo i da želi da mandat nove vlade traje što kraće kako bi politika LDP-a dobila šansu da menja Srbiju.

On je, međutim, rekao da Koštuničina vlada zaslužuje šansu zato što je jedino moguća, ali da LDP ne podržava politiku koju je promovisao, već da je za potpuno drugačiji koncept.

Poslanik Koalicija Albanaca Preševske doline Riza Halimi izjavio je da će se posle izbora nove vlade stvoriti bolja klima i da će vlada, bez podsećanja ljudi iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, realizovati projekte koji su od značaja za život manjinskih zajednica na jugu Srbije.

Prema njegovim rečima, studenti albanske nacionalnosti se školuju u Prištini, Tetovu i u Albaniji, umesto na jugu Srbije, gde plaćaju porez.

Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor je kritikovao to što u ekspozeu mandatara Vojsilava Koštunice nije bilo reči o ostvarivanju pune autonomije Vojvodine, niti o ostvarenju svih prava manjinskih zajednica.

Poslanici SVM ne mogu da glasaju za predloženi program nove vlade, već će biti uzdržani tokom glasanja, izjavio je Balint. Predsednik Romske partije Srđan Šajn rekao je da će njegova stranka podržati izbor nove Vlade Srbije, ali je ocenio da je bitno da se nastavi rad na definisanju zakonskih okvira za sprovođenje politike zaštite prava nacionalnih manjina.

"Treba stvoriti institucionalni okvir u vladi i parlamentu za sprovođenje politike zaštite nacionalnih manjina i očekujemo od vlade da uključi Rome koji će na vrlo konkretan način sprovesti aktivnosti na tom planu", rekao je Šajn u Skupštini Srbije.

Prihvaćena dva amandmana

Do ponoći parlament bi glasovima DS-a, DSS-a, Nove Srbije i G17 plus trebalo da podrži formiranje novog kabineta Vojislava Koštunice.

Pred podnošenje ekspozea, Vojislav Koštunica je sam došao sa jedne strane skupštinske sale, dok su svi budući ministri, iz svih stranaka nove vladajuće koalicije, sišli zajedno drugom stranom i ušli u salu.

Poslanici su prethodno usvojili Zakon o ministarstvima, kojim je predviđeno da nova vlada ima 22 ministarstva, pet više nego trenutna.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić izjavio je da su predlagači Zakona o ministarstvima prihvatili amandman kojim je predviđeno da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, osim registra nacionalnih saveta manjina, vodi računa i o njihovom izboru.

Taj amandman podneli su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga, Andrea Galgo-Ferenci i Balint Pastor.

Aligrudić je rekao da je prihvaćen i amandman poslanika G17 plus Miloljuba Albijanića, kojim se otklanja preklapanje nadležnosti u oblasti turizma između Ministarstva trgovine i usluga i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Prema rečima Aligrudića, ostale amandmane predlagač zakona nije prihvatio. Na Zakon o ministarstvima bilo je podneto više od 90 amandmana.

Rasprava o veteranima

U Skupštini Srbije je zatim, tokom rasprave o amandmanima na Zakon o ministarstvima, otvorena polemika o odnosu države prema vojnim veteranima.

Povod je zahtev Socijalističke partije Srbije, na čijoj izbornoj listi je izabran i kandidat Pokreta veterana Srbije, da se Zakonom o ministarstvima predvidi i uvođenje ministarstva za veterane.

U raspravi, taj amandman SPS-a podržali su poslanici Srpske radikalne stranke i poslanički klub Vojvođanski poslanici.

Poslanik SRS-a Aleksandara Vučić zatražio je da se Srbija prema "borcima, najhrabrijim ljudima", odnosi kao što je to slučaj u zemljama u okruženju.

On je ustvrdio da su svi sposobni ljudi koji su bili u vojsci otpušteni zato što su branili Srbiju i Kosovo i Metohiju, navevši primer vojnika koji je u NATO bombardovanju oborio avion te alijanse.

Predsednik poslaničke grupe Vojvođanski poslanici Nenad Čanak, koji je 1991. godine i sam bio mobilisan, rekao je da je značajno da se usvoji amandman SPS-a jer je u Vojvodini mobilisano više od 100.000 ljudi i odvedeno na ratište u Hrvatsku, a režim Slobodana Miloševića kasnije ih je ostavio bez bilo kakvih elementarnih prava.

"Pitanje veterana i učešća Srbije u ratu je bilo politizovano i time se prikrivao karakter bivšeg režima", rekao je Čanak i dodao da je neprihvatljivo poistovećivati veterane i one koji su činili ratne zločine.

Čanak je dodao da je odnos prema veteranima odnos Srbije prema samoj sebi, jer, ako "Srbija neće da poštuje one koji su nosili njenu uniformu, onda ne poštuje samu sebe".

"Bio sam protiv rata, ali ne mogu biti protiv ove države, a to što se zalažem za drugačiju državu, to je pitanje mog političkog ubeđenja", rekao je Čanak, koji je podržao uvođenje ministarstva za veterene.

Čanku je replicirao poslanik SPS-a Žarko Obradović, koji je naveo da je Čanak promašio temu jer se amandman SPS-a odnosi ne samo na ratove 90-ih već i na veterane iz Drugog svetskog rata i NATO bombardovanja 1999. godine.