Nulta tolerancija na zdrav razum

Samo, džaba vam ova definicija, to kod nas ne važi. I sam direktor poreske uprave to potvrđuje, evo šta kaže: „Poreska uprava nikome neće gledati kroz prste niti će bilo kome opraštati dugove, osim ako neko nema neki drugi dokument ili zaključak vlade.“ Država, dakle, propisuje da nulta tolerancija važi – samo ako država ne kaže drugačije!

Ako ovo nije udar na zdrav razum, ne znam šta jeste.

U šta se izgleda sasvim dobro uklopio i dolazeći ministar finansija, rekavši prošle nedelje za NIN: „Insistiraću na tome da svi plaćaju poreze i poreske dugove, ali ćemo voditi računa da to ne izazove novi talas stečajeva i da ne poveća nezaposlenost, jer nije cilj da sapletemo našu ekonomiju.”

Što je super, ali je neizvodljivo, to jest nespojivo, što ovaj diplomac sa Jejla svakako i sam zna. Onaj ko u Srbiji reši da sprovodi nultu poresku toleranciju izazvaće talas stečajeva. Onaj ko to neće, a pošten je i ozbiljan političar, tako će i da kaže: Odustajem od te nulte tolerancije i gotovo.

I zaista, hajde baš da pratimo, evo prvog testa za utvrđivanje ozbiljnosti novog ministra finansija – gledajmo, dakle, hoće li se i on gađati izrazom „nulta tolerancija“, koji već sada u Srbiji baš ništa ne znači.

I kako bi značio, razmišljam, evo vidite samo ovaj sled događaja u vezi sa fabrikom „Simpo”. Najpre je Aleksandar Vučić izjavio kako je poručio direktoru Poreske uprave Ivanu Simiču da će vladati nulta tolerancija na neplaćanje poreza. Šta ima da mu poručuje – kad princip važi po automatizmu?

Kako da nema šta da mu poručuje, razmišljam. Da Vučić nije poručio, Simič ne bi ni blokirao račun „Simpa”. Da bi ga nekoliko dana kasnije – odblokirao! Zašto?

Sad imamo tu dve tužne priče: političku i finansijsku. Politička tužna priča otkriva da je ucenjivački kapacitet SPS-adovoljno veliki da sruši Vučićevu najavu nulte tolerancije. Umesto u stečaj, ,,Simpo” je poslat u srpski poreski raj, gde dobija beskamatni kredit od 15 miliona evra (!!!), kojim će da isplati svoje poreske dugove!

Što nas dovodi do finansijske tužne priče, koja glasi da će ovaj dug u stvari platitisrpski poreski obveznici. Ne svi, doduše.Platiće samo oni koji nemaju vezu u ovoj, po rečima samog premijera, „najboljoj vladi od uvođenja višestranačkog sistema“.

I dobro, kako sad čovek tu da se snađe? Šta će se desiti sa „Galenikom”, ili, što je za narod još bolnije pitanje, sa Zvezdom i Partizanom?

Ako se pita prvi potpredsednik vlade (koji je zbog ove svoje neobične titule dobio nadimak „Pe-Pe-Ve“), sve će to biti privatizovano. Evo šta kaže: „Niko ne može da me ubedi da Zvezda i Partizan ne mogu da budu uspešni ako budu privatizovani, a Mančester junajted može. A čini mi se da je Mančester junajted malo uspešniji nego svi naši klubovi. Malo uspešniji“, rekao je Vučić u Skupštini Srbije. Sjajna neoliberalna izjava, moram da priznam, podržavam je u potpunosti. Samo, govori li nam ona o promeni politike ili nam to Vučić preti praznom puškom?

Mi već iz iskustva znamo da Vučićeva puška nikada nije prazna kada je reč o zahtevima iz Brisela, dok to uglavnom jeste kad se radi o pitanjima koja Evropu nimalo ne interesuju – kao što je sudbina Zvezde i Partizana ili naše buduće ekonomske reforme.

Šta je to Briselu bitno? Dve stvari: prvo, da se nastave pregovori sa Prištinom i, drugo, da se nastave pregovori sa Prištinom. I treće – da se u njima ostvari napredak. Koji bi teže išao da je SNS istrajao u želji da svog ministra pravde postavi za glavnog pregovarača sa Evropskom unijom. Zato ga Brisel nije hteo i zato se to nije ni desilo. Kao što se Briselvrlo jasno i glasno ne slaže ni sa tim da SNS raspiše prevremene izbore, pa ih zato neće ni biti.

A pošto o „Simpu” ništa u Briselu nije rečeno, ode nulta poreska tolerancija – ravno u propast! Kakva radost za SPS i PUPS, kakva šansa za početak ozbiljnih ekonomskih reformi, razmišljam.

„Problem je što se ovde sve dočekuje sa cinizmom, moramo prestati da stalno zameramo, kritikujemo i umanjujemo značaj svega što se uradi”, rekao je Vučić.

Evo, prestajem.

Politika