TEMA B92: DIMNICARI

Planirano poskupljenje struje za 40 odsto od 1. oktobra i dalje je neizvesno, posebno posle nedavne izjave guvernera Mladjana Dinkica da ce traziti da se cenovna korekcija odlozi za narednu godinu, kada ce stanovnistvo, prema njegovom ocekivanju biti bogatije. Gradjani su, medjutim, doziveli nekoliko strujnih udara na kucni budzet, pa i pored ovog neizvesnog poskupljenja vec planiraju da odustanu od grejanja na struju, trazeci jeftiniju varijantu u cvrstom gorivu. To je upravo ono sto je uspanicilo beogradske dimnicare. Oni vec apeluju na sadasnje i buduce nove korisnike njihovih usluga da na vreme provere dimnjake, da ne cekaju pocetak oktobra, jer i pored konstantno otvorenog konkursa, u spicu sezone nece biti dovoljno dimnjicara da opsluze sve klijente.

Cetko Topalovic je generalni direktor preduzeca “Dimnicar”, koje brine o stanju beogradskih dimnjaka. On kaze da trenutno zaposljavaju oko stotinak dimnicara i da nije jednostavno pravovremeno i kvalitetno opsluziti potrebe milionskog grada:

“Racunamo da odrzavamo negde blizu 500 hiljada dimnjaka u Beogradu. To je zaista impozantan broj i do sada smo imali malo srece da je ta struja bila dosta jeftina, pa su mnogi ljudi za grejanje koristili struju, tako da nisu koristili nase dimnjake, pa smo uspevali, i dan danas uspevamo, te dimnjake da odrzavamo. Zaposlenih trenutno imamo 137 a od toga 107 dimnjicara. Medjutim, u poslednje vreme, obzirom na povecanje cene struje, javljaju nam se mnogi sa zahtevom da se proveri i da se eventualno osposobe ti dimnjaci da bi se koristilo za grejanje cvrsto gorivo,” rekao je Topalovic.

Prema recima naseg sagovornika, teska ekonomska situacija nije zaobisla ni gradske dimnjake: “Ovi novi dimnjaci su izuzetno dobri i kvalitetni, ali ima dosta starih dimnjaka koji su rastreseni, a vremenom su dotrajali, tako da tu treba izvrsiti odredjenu sanaciju. Sanaciju mozemo vrsiti na vise nacina; ranije smo najvise koristili, dok je postojao tzv. SIZ stanovanja gde je placanje islo preko njega, tzv. fleksibilne cevi, a sada uglavnom se koriste samotni ulozci. Nekada su bili dosta skupi dimnjaci od fleksibilnih cevi, negde oko 100 maraka je bio duzni metar, a mi znamo u kakvoj smo finansijskoj mogucnosti da to platimo, tako da idemo, nekako, na prezidjivanje i prema mogucnostima.”

Direktor Topalovic kaze da je cena njihovih usluga simbolicna i gradjanima sigurno ne moze sluziti za izgovor da blagovremeno ne pripreme svoje dimnjake za zimu: “Cena je simbolicna, skoro dzabe, sto bi rekli. Kosta 25 para po metru kvadratnom, a ako racunamo da stan prosecno ima 50 kvadrata, znaci mesecno kosta 12,5 dinara. Nase cene za usluge ciscenja dimnjaka odobrava Gradski zavod za cene i mi tu ne mozemo nista. Trazili smo, doduse, mnogo vise, ali odobrili su tu cenu i ta cena je sada vazeca.”

Poslovodja Sreten Gogos je ponosan sto je dimnicar i ne krije nezadovoljstvo sto gradjani nisu ni svesni posledica neispravnih dimnjaka: “Smatram da radimo jedno vrlo interesantno zanimanje. U principu smo vrlo agilni i mislim da nema mnogo prituzbi gradjana na nas posao. Neodrzavanje dimnjaka moze da izazove vrlo ozbiljne posledice, jer uvek postoji opasnost od izazivanja pozara u gradjevinama. Stari, ispucali dimnjaci ispustaju sve opasne materije, nesagorele dovoljno, znaci velika je opasnost od izlaska ugljen-monoksida i trovanja, nema dovoljno filtera po fabrickim dimnjacima koji bi trebalo da se postavljaju i, ako mi ne odrzavamo te dimnjake redovno i ako stranke koje nam se obracaju ne zovu redovno, onda ce to biti jos gore stanje.”

Dimnicar Ajrus Hasanovic vec godinama brine o dimnjacima beogradskog naselja “Banovo Brdo”. On kaze: “Odrzavam Banovo Brdo i gradjani su vrlo ljubazni prema nama. Dimnicari su oduvek isli na visine, al’ u poslednjih par godina se malo redje penju, zato sto je dosta kolega poginulo. Postoje vratanca na tavanu i sa tavana se ocisti dimnjak.”

Dimnicari Dejan Egic i Sasa Ristic u izjavi za B92 preporucuju gradjanima zidarske usluge njihove firme, ali i apeluju da ih se sete na vreme, na obostrano zadovoljstvo: “Nikad nisam razmisljao u zivotu da cu biti dimnicar. Po zavrsenoj srednjoj skoli radi se prekvalifikacija, ustvari, mi smo mehanicari za termo-uredjaje i termo-postrojenja, a zanat bas kao zanat, uci se kod nas u firmi. Inace, najstrucniji za to su nasi stari majstori, od kojih smo svi ucili zanat. Po struci sam hemicar. Dimnjak zidaju zidari koje ne zanima posle kako ce to da se odrzava, tako da je najbolje da ljudi, kad rade dimnjak, pozovu nas, jer cemo mi posle to odrzavati, pa uvek gledamo da to uradimo najbolje moguce,” rekao je Dejan.

”Desava se da dimnicare uvek zovu u zadnjem momentu, kada gradjani ne mogu sami da otklone te kvarove. I svi zovu u toku sezone, niko nece pozvati npr. sad. Onda se ljute sto tada nismo u mogucnosti da dodjemo odmah. Nemamo radno vreme, radi se 24 sata, dok se ne zavrsi,” izjavio je Sasa.

Predanje kaze da dimnicari nose srecu, a nasi sagovornici uz smeh kazu da ova prica datira jos iz 16 veka. Naime, dim koji je kuljao iz zapusenog kamina u dvorcu jedne engleske lejdi, pretio je da unisti najavljeni velelepni bal. Dimnicari, koje je ona docekala recima “evo moje srece”, za tili cas su ocistili kamin, pa su zajedno sa aristokratama uzivali u festi. Dragi sugradjani, ne znamo da li ce i vama dimnicari doneti srecu, ali sigurni smo da ce vas spasiti zimskih nevolja ukoliko ih pozovete na vreme.